"Otvaram sednicu Nastavničkog veća i predlažem sledeći dnevni red:

1. Uređenje zvanične fejsbuk stranice škole
2. Radno

Kolege, molim vas da budemo brzi i ekspeditivni. Pre samo par meseci doneli smo jednoglasno odluku da našu školu predstavimo na društvenoj mreži, kako bismo pratili savremene načine komunikacije i pristup zainteresovanima za rad naše škole. Znate i sami da smo jedna od retkih škola u gradu koja do skoro nije imala stranicu na fejsbuku. Međutim, vrlo brzo su se pojavili problemi...", započeo je direktor sažeto da predstavi problem.

"Direktore, izvinite što Vas prekidam. Kad smo već kod uređenja... Treba i da se dogovorimo da popunimo onu rupu u dvorištu. Mislim da je to važnije od fesluka. Skoro mi je učenik tu polomio nogu, a ja sam, ako se sećate iščašila kuk", prekide direktora nastavnica Radojka iz istorije, koja je davno ispunila uslove za penziju.

"Radojka, to ćemo da rešimo pod tačkom ’radno’. Nemojte više da me prekidate zbog nekih gluposti”, izričit je bio direktor. "Prvo, žale mi se roditelji kako se na našoj stranici nalaze slike na kojima nastavnici piju alkohol. Kolega Iviću, čini mi se da ti u tome prednjačiš!"

"Direktore, tačno je da ima nekih mojih slika koje sam izbacio, a na kojima se vidi kako konzumiram izvesna alkoholna pića u izvesnim količinama. Ali ja Vam kao srbista mogu potvrditi da su mnogi naši pisci voleli da popiju; Domanović i Stanković, recimo. Pa i Đura Jakšić. Eto, i naša škola nosi ime po Jakšiću, a niko mu sad ne prebacuje što je toliko pio, odnosno, pio je u izvesnim količinima", pokušao je da se opravda srbista Ivić.

"Pavle, kad budu neku školu nazvali po tebi, možeš da se opijaš do mile volje. Pre toga neću više da vidim takve slike. Ako ti se pije, uzmi alkohol pa pij kad te niko ne vidi do nesvesti, što se mene tiče. Je l’ to jasno?", oštro je govorio direktor.

"Jasno, direktore!", odgovori Pavle Ivić i popi dobar gutljaj votke iz plastične providne čaše, tako da je delovalo kao da pije vodu.

"Dobro, to smo rešili. Drugo, pazite šta objavljujete na zidu. Skoro sam posetio stranicu i video ovakve objave, citiram: "OPET PONEDELJAK :(", "KAD ĆE VEĆ JEDNOM TAJ RASPUST?" "ZAŠTO SAM JA STUDIRAO DESET GODINA, KAD SAD RADIM ZA BEDNU PLATU???" Ovo su samo neki od statusa! Mislim da ne treba biti posebno inteligentan, a svi ste, valjda, visokoobrazovani, pa da vidite da je ovo potpuno nedopustivo".

"Direktore, pošto sam se prepoznala u jednom od statusa, osetila sam se prozvanom. Tačno je, napisala sam:"OPET PONEDELJAK". To je zato što sam celog vikenda u školi spremala Marinu iz šestog tri za republičko takmičenje. Znate i sami koliko sam nagrada našoj školi do sada donela. Stvarno sam u nedelju uveče bila preumorna i objavila sam taj status. Bolje i to nego kao neki da objavljujem kako su moji učenici ’duše’, ’kuce’ i ’mace’ i da im šaljem poljupčiće i srculenca, a da gradivo nemaju pojma", uzrujano se branila i znojila nastavnica fizičkog Sonja.

"Je l’ ti to na mene aludiraš, a? Ja mogu da šaljem svojim učenicima poljupce koliko ja hoću. To što si ti iskompleksirana što ti je propala karijera bacačice kugle, to je tvoj problem. Nisam ti ja kriva što si građena kô 100 kila armiranog betona. Mučiš, bre, onu decu, zato što si iskompleksirana", bljuvala je vatru nastavnica matematike, koja je decu učila kroz igru. Stalno se igraju i uče. Već godinama se igraju učenja tablice množenja.

"Ma kome ti to?", ustala je nastavnica Sonja, već spremna da se obračuna.

"Molim Vas kolege. Bez vređanja. Rekao sam šta sam imao. Mir kad vam kažem! Bez galame. Nemojte da me terate da mi se pismeno obratite povodom vašeg ponašanja. Mislim da sam bio dovoljno jasan. Ubuduće bez alkohola na slikama i nemojte izbacivati statuse u kojima se vidi da vam se ne mili da idete na posao. To smo završili. Prelazimo na sledeću tačku".

U tom trenutku uđe sekretarica:

"Direktore, zovu Vas iz stranke. Kažu da hitno dođete u gradski odbor!"

"Koje, bre, sad stranke?", zatečeno promrmlja direktor.

"Pa iz nove, naše", pokuša glasom namenjenim samo direktorskim ušima da objasni sekretarica.

"Ma nije valjda, otkud oni, malopre smo se čuli. Kolege, ja se izvinjavam. Tačku radno ćemo ostaviti za sledeći put".

"A rupa?", upitala je ponovo Radojka.

"Šta rupa? Je l’ ima njene slike na našoj stranici? Nema! Ako je nema na internetu, kao da ne postoji. Uostalom, rešite to sami", žurno konstatova direktor napuštajući kancelariju.

Marko Miljković