8:50 U Školi počinje drugi čas u prepodnevnoj smeni

8:49 Kabinet za biologiju. Nastavnica biologije je odskora zaposlena i zato želi da ostavi pozitivan utisak. Zbog toga je na času i pre oglašavanja zvona. Kada čas počne, uzima kredu i ispisuje naslov. Danas je na redu učenje o beskičmenjacima. Piše belom kredom po tabli. Kad je nešto vrlo važno uzima kredu u boji. Bele krede stoje tu, u fioci. Deca se gađaju njima i posle odmora pišu koješta po zidovima i asfaltu. Krede u boji nastavnica biologije nosi sa sobom u kesi, jer je te krede skuplje koštaju. Ima samo crvenu kredu koja je uvek pogodna za rad u školi. Večito je u modi kad je očiglednost nastave u pitanju, iako je svi nemilice troše. Nastavnica objašnjava deci da čak preko 90 posto svih životinja na svetu nemaju kičmu, pa su samim tim i beskičmenjaci. Deca koja su dotad sedela savijena u klupama, odjednom se ispravljaju zainteresovana ovim podatkom.

8:57 Kabinet za likovno.

Nastavniku likovnog odavno se ne ide na posao. U kolektivu se šuška da ga je direktor uzeo na zub i da će postati uskoro tehnološki višak. Ulazi u učionicu i zatiče decu koja vreme do dolaska nastavnika prekraćuju jurnjavom. Današnji zadatak je nacrtati morsku pučinu sa zalaskom sunca. Deci se ovaj zadatak čini teškim. Nastavnik zato kreće ka tabli da nacrta datu temu i olakša posao učenicima. Bele krede, međutim, nema na tabli. Na podu se vide izgaženi komadići. Nastavnik likovnog je oduvek koristio različite krede u boji. Sad mu je kao za inat ostala samo žuta kreda. Vadi je iz torbe i crta na tabli. Ipak, ne može nacrtati mirnu plavu luku tom kredom. Jedino mu preostaje da nacrta žuto sunce koje zalazi. To i čini, ali već na pola posla kreda puca. Moraće žutim patrljcima dovršiti sliku. Na kraju, vidno iznerviran zbog izgrebanih noktiju, seda na stolicu. Pokušava da umiri razularen razred, ali mu to slabo uspeva.

9:33 Direktorova kancelarija.

Konačno je stigao paket nastavnog materijala koji je škola odavno naručila. Direktor otvara paket i uzima kutiju s kredama u boji. Gleda neotvorenu kutiju i na licu mu se pojavljuje kiselkast smešak. Koliko je samo u svom pedagoškom radu morao promeniti raznih boja krede da bi došao do ovog mesta gde je danas. Otvara kutiju i gleda svu tu šarenolikost boja; uvek aktuelna crvena, pa nekad moderna žuta, u poslednje vreme omiljena plava... Neće više da prlja ruke. Kao da ne želi da iko primeti da je kutija otvarana. Pažljivo zatvara kutiju i vraća je u paket.

9:35 Školsko dvorište.

Grupa dece belom kredom iscrtava šemu za igru školice. Jedno od dece započinjući igru kreće da priča u taktu gaženja polja stopalima: Hoćemo šarene krede samo one vrede, Belu zato gazimo, Na budućnost pazimo...

Foto: top-10-list.org