U znak zahvalnosti našoj braći i sestrama iz Crne Gore, što su nam pokazali kako se ljubavlju i slogom brane vera, nasleđe i ljudsko dostojanstvo. Pesmu objavljujemo na Sretenje Gospodnje, sa željom da se u podvigu sjedinimo sa našim slavnim precima, a u okviru Nedelje o bludnom sinu, da se podsetimo da su pokajanje i praštanje jedini put ka zajedničkom spasenju.
SVIĆE ZORA
Napolju je tama, noći gluvo doba Sve(t) tone u san, a nas tek čeka borba Neizvesnog ishoda. Nema drugog izbora U odbranu Svetinja milom, silom primoran Uvek je najcrnje pred zoru, a mi ko u stroju Snaga nam u hodu. Sabrani u Bogu! Preci nas zovu da vratimo slobodu Stopu po stopu, svedočimo slogu U vatri i ognju, u smetovima snega Držim čvrsto barjak. Ne odričem se Njega! Naša reč je Stega, čvrsta kao stena Brat je bratu veran, baš u najgora vremena Divlju kriku vetra nadjačava pesma Naša snažna vera topi sante leda U dušama zalutalih, kojim bratska ljubav treba Molitva u tami, gde su pali, pali svetla
Sviće, sviće rujna zora Sve od Brda pa do mora Odjekuje glas sa Gora Narod da probudi!
Ovo ovde su primeri čojstva i junaštva Dokaz da smo imali i roditi se rašta Opet brane sa Vrata, da ne bi stigli do brata U podvigu smo do kraja. Ovo je Sparta! Samo hrabro, bez straha. Sa nama je Pravda Zemaljska su vazda za malena carstva. Vojska đedova i unuka sa nama korača Obavezuje da naša sva dela budu časna A opet nama kažu, deci novog veka Da nijedna vrednost više nije sveta Da nam mnogo treba, da nas plaši beda Da, van njihovog puta, drugog puta nema Al Zavet u nama, i pored svega večan U sred ovog bezumlja, probudio Čoveka Na kraju puta čeka pehar krvi i tela Naših ljudi reka nikad bliže Neba!
Sviće, sviće rujna zora Sve od Brda pa do mora Odjekuje glas sa Gora Narod da probudi!
Komentara: 0