Najstarija ikona koju čuva Matičina galerija jesu Blagovesti, nepoznatog ikonopisca 16. veka. Milan Kašanin ju je ocenio kao "jednu od najlepših ikona koje su kod nas naslikane posle srednjeg veka"...
UMETNOST 18. VEKA NA TLU VOJVODINE OBELEŽILI SU PROŽIMANJA I SMENE BAROKNOG I PROSVETITELJSKOG KULTURNOG MODELA
* * *
BLAGOVESTI (grč: Ευαγγελισμός της Θεοτόκου), praznik kojim se proslavlja događaj ο kome govori jevanđelist i Apostol Luka (Lk 1,26-38). Tog dana se Hrišćani podsećaju dolaska Arhangela Gavrila koji je Bogorodici javio blagu vest da će začeti od Duha Svetoga i da će roditi Sina Božijeg kao Sina Čovečijeg. On će biti Mesija, Isus Hristos (Pomazanik) i Spasitelj sveta i čoveka. Na praznik Blagovesti, Bogorodica Marija je svojom poslušnošću Bogu ispravila Evin greh neposlušnosti. Eva je svoju slobodu upotrebila na zlo i na radost đavola, jer je pogazila zapovest Božiju i direktno uticala da čovek i svet ostanu van Božijeg večnog života. Bogorodica je svoju slobodu projavila kao ljubav prema Bogu i kao verna sluškinja uskliknula: "Evo sluškinje Gospodnje, neka mi bude po reči tvojoj" (Lk 1,38). Jedna je dakle zatvorila vrata spasenja, vrata života večnog, a druga ih je otvorila i tako postala najveća i najhvaljenija žena od postanka do kraja sveta. Zbog toga, Blagovesti ulaze u red najvećih praznika Crkve Hristove.
Besede na ovaj praznik srećemo još u IV veku. Proslavlja se 25. marta. Ikona kojom se predstavlja ovaj događaj prikazuje Bogorodicu Mariju kako sedi na prestolu i čita knjigu (Sveto Pismo), a Anđeo blagovesnik stoji, držeći u ruci krin, i iskazuje svoje poslanstvo rečima: "Raduj se blagodatna..." Na ikonostasu se ikona nalazi na Carskim Dverima, i to tako da je na jednom krilu dveri Bogorodica, a na drugom Arhanđel Gavrilo. Ponekad, naročito među Slovenima, Arhanđel se kao nebeski knez slika u carskom odelu. Među najlepšim predstavama Blagovesti u vizantijskoj, pa i svetskoj umetnosti smatraju se one iz manastira Kurbinovo i Mileševa.
Blagovesti mogu da padnu na Vaskrs, i na Veliki petak. I u jednom i u drugom slučaju ne izostavlja se služba (Liturgija) ovog praznika, a služi se Liturgija Sv. Jovana Zlatoustog.
Narodni običaji
Dok Blagovesti ne prođu ljudi se još uvek boje zime. Vreme oko Blagovesti, naročito kad počne da pada sneg ili susnežica, zove se babini kozlići, babinijarci, babini pozajmenici ili babini ukodi. Narod slavi Blagovesti kao veliki praznik, pa se može čuti uverenje da je toliko veliki praznik da na taj dan ni ptice u šumi ne savijaju gnezdo. Svetkuju ga najviše žene zbog poroda. Nerotkinje odlaze u crkve i manastire, gde su ikone posvećene Blagovestima i mole se svetoj Bogorodici.
Opšte rašireno verovanje je da se na ovaj dan treba umiti u potoku ili reci. Timočkom krajinom ovog dana po brežuljcima i proplancima pale se vatre, a mladići i devojke igraju oko nje. Na Blagovesti se sadi paprika da bi bila blaga. Od tog dana počinje setva jarih žita i tada se iznosi seme na sunce. Voćari smatraju Blagovesti najsrećnijim i najboljim danom za kalemljenje voća, a vinogradari obrezuju lozu.
Komentara: 0