Saveti zdravoga razuma

"Sovjeti zdravago razuma", knjiga srpskog prosvetitelja Dositeja Obradovića objavljena u Lajpcigu 1784. godine. Najavu za knjigu predstavlja "Pismo Haralampiju" iz aprila 1783. godine.


1808. godine knjiga je objavljena u Novom Sadu od Sveučilišta Ugarskoga (Vseučilišča Vengerskago). Kasnije je objavljena u Knjažesko-Srbskoj tipografiji u Kragujevcu 1833. godine. Delo je ponovo objavila Zadužbina Dositeja Obradovića u Beogradu 2007. godine, povodom 200 godina Dositejevog dolaska u Srbiju.

Sadržaj

"Sovjeti zdravoga razuma" sadrže pet poglavlja, i to tri traktata iz etike – o ljubavi, vrlini i poroku – i dva autobiografski zasnovana eseja, u kojima je izneo zanimljive podatke o svom književnom radu i dalje razvio praktičnu stranu svog prosvetiteljskog učenja.

Knjiga predstavlja kritiku srpskog narodnog i crkvenog života sa prosvetiteljskih pozicija. Knjiga sadrži izabrane misli i savete učenih ljudi s raznih jezika prevedene. To su moralni i polemični ogledi, puni prosvetiteljskih misli. Za Dositeja, pisanje pre svega ima svoju vaspitnu i korisnu vrednost u širenju prosvetiteljskih ideja. Karakteriše ga čvrsta vera u zdrav razum, u nauku. U Savetima zdravog razuma Dositej piše:

"Bolje je mnogo jednu pametnu i poleznu knjigu s kolikim mu drago troškom dati da se na naš jezik prevede i naštampa nego dvanaest zvonara sazidati i u sve nji velika zvona poizvešati! Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!"

Na Dositeja su uticala predavanja nemačkog filozofa prof. Johanna Augusta Eberharda u Haleu, koji je 1786. godine objavio knjigu sličnog naziva (Sittenlehre der Vernunft).

Dositej, lučonoša ženskih prava u Srbiji

"Najpre ćemo sazidati dve komotne i krasne škole; jednu za mušku decu, a drugu za devojke. — Ho! Ho! Hoćeš i devojke da se uče! — Te zdravo hoću, kako god i muški pol. Nek se ne uzda jedan narod nikad doveka, k prosvećenju razuma doći, u kojemu žene u prostoti i varvarstvu ostaju. Premudri i vrli Sokrat za pohvalu je svoju poštovao učenikom mudre Aspazije nazivati se. Ona besmrtna engleska kraljica, slavna Elisaveta, četrdeset i petogodišnjim premudrim kraljevstva svoga upravljanjem, pokazala je celom svetu da se u žene dobro vaspitane i prosvećene, duh i srce nimalo ne razlikuje od muškoga i herojskoga.

Ove dakle naše male devojčice od pete godine uzrasta do dvanaeste, svaki dan, osim nedelje, dva časa pre podne a dva posle podne u školi valja da provedu. Istoriju, geografiju, logiku i naravoučitelnu filosofiju dobro valja da izuče. Istorija će ih naučiti, šta se je pre nas i do sad na zemlji desilo. Geografija daće im poznati sav krug zemlje, na kojem živimo, koji narodi na zemlji žive, i kakvi su njihovi običaji, zakoni i uprave. Logika će im pokazati put i način, da umedu o svačem pravo i razumno misliti i rasuđivati. Naravoučitelna filosofija otvoriće im oči da vide i saznadu, šta su dužne ispunjavati, kao kćeri, kao supruge, matere, i domostrojitelnice: pokazaće im u isto vreme, šta valja činiti, i čega se čuvati i uklanjati, za ugoditi Bogu i ljudima, i za provesti mirno i dobrodeteljno život svoj na svetu. Ove se sve stvari vrlo lako, s pomoću dobrog učitelja, za četiri ili za pet godina savršeno mogu izučiti; kad se budu predavale i učile na svojem maternjem jeziku..."

(Dositej Obradović, Sovjeti zdravoga razuma, Lajpcig, 1783)

Ilustracija: Vasa Pomorišac, Dositej na putu prosvećivanja srpskog naroda, detalj
Izvori: Vikipedija; Muzej Vuka i Dositeja

* * *

"Evo predstavismo, koliko na kraće mogosmo, izvor i početak vrline u prosvećenju razuma, i u razumnom zahtevanju ugodnog, korisnog i dobrog. Svako sad lako poznati može, kako su sve vrline, koliko pripremne toliko i dejstvujuće, krepko i nerazdvojno sjedinjene, kako se osnivaju na bogopoznanju i trudoljublju, i ispunjavaju kroz bogopodobno čovekoljublje i dobrotvorenje. Evo kako, sva prava ugodnost, polza i blagodet u dobru nahode se. Ljubav slave, imanja, i razumne bogodozvoljene naslade, kad su s vrlinom sjedinjene, ništa drugo nisu nego vrline, prouzrokujući razumno zadovoljstvo slovesnog čoveka, u krasnonaravlju i savršenstvu tela i duše njegove, u svagdašnjoj blagodeti i s Bogom sjedinjenju."

Objavljeno u Lajpcigu 1784. godine. Savremeno izdanje priredio Damjan Pavlica.