SATIRA JE PRST UPEREN U PRIMITIVIZAM I OSTALE MANE DRUŠTVA
Dušan Kovačević rođen 12. jula 1948. kod Šapca, omiljen je savremeni komediograf, satiričar, dramaturg. Ovaj plodni pisac diplomirao je na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju 1973. Karijeru je započeo na TV Beogradu, zatim je nekoliko godina bio docent na Fakultetu dramskih umetnosti. 1998. godine postao je direktor Zvezdara teatra. Bio je i ambasador Srbije u Portugaliji.
Podario nam je legendarne drame: "Maratonci trče počasni krug", "Radovan III", "Ko to tamo peva", "Sabirni centar", "Sveti Georgije ubiva Aždahu", "Balkanski špijun", "Profesionalac", "Doktor Šuster" i mnoge druge. Po Kovačevićevom romanu "Bila jednom jedna zemlja" iz 1995. snimljen je film "Andergraund".
Većina napisanih dela, zapravo, ili je zaživela na daskama koje život znače, ili na filmu i televiziji. Ponekad popularnost dođe kao zaslužena nagrada za talenat, kvalitet i marljivost, a koliko to odskače od uobičajene popularnosti forsirane marketingom u današnje vreme pokazaće trajnost.
Dobitnik je prestižnih nagrada: dve "Zlatne arene", dve nagrade Sterijinog pozorja, nagrade "Miloš Crnjanski", "Radoje Domanović" i druge, a nagrada "Ivo Andrić" Dušanu Kovaćeviću dodeljena je za ukupan životni doprinos srpskoj književnosti.
"Radovan III" ugledao je svetlo dana davne 1973. godine. Ostalo je nepromenjeno da se šaroliko društvo i turbulentna "balkanska posla" sveprisutna u svakodnevnom životu, preslikavaju na društveno-političke i kulturne scene. Materijal za svoje remek delo Kovačević nije morao daleko da traži. Satirom, na vrlo pristupačan, humorističan način, ovo delo u nekoliko poteza ističe slabosti koje svoje korene vuku iz porodice.
Delo je izvedeno nebrojeno mnogo puta u Ateljeu 212, a zaštitni znak Radovana III postao glumac, sjajni Zoran Radmilović. Čitaoci i publika ne mogu se oteti spontanim napadima smeha koji su prva reakcija na samokritiku monologa, duhovitost dijaloga, kao i komičnost situacija. Ali ne treba zaboraviti da je komedija tu da zabavi, a satira da pouči.
Radovan je nekulturni skorojević. On sa svojom suprugom Rumenkom nastoji da se osveti susednim Vilotićima koji su neobični, ali se bar školuju i trude da postanu intelektualci. Razlog je ukaljana čast kćeri Georgine koja se zaljubila u Marka Vilotića, zatrudnela, ali je on napustio i nju i zemlju, zapravo, ne može mu se ući u trag.
Radovan veoma silovito pokušava da brani čast porodice, a da pritom, sam nije oličenje časti. Uzor mu je televizijski lik koji se od siromaštva spasio tako što je opljačkao banku, pobio službenike i kasnije razvio neki biznis. Dakle, neko ko gazi preko mrtvih do uspeha. Georginu lažno morališući tera iz kuće, dok se udajom ne iskupi za grešku. Kovačević kroz sledeće replike šokira kako bi što više istakao nepravednost ove pojave u našim porodicama:
RUMENKA: Kako ti nije žao što ti je ćerka već pet godina u drugom stanju. Ne daš joj da rodi već petu godinu!
Ili nakon što im Georgina skoči kroz prozor, ali preživi, pokazuje se totalno odsustvo roditeljske brige. Radovan odmah želi da iskoristi popularnost incidenta da je bolje uda, dok je majka ovako "brani":
RU STANISLAVS: Moja ćerka nije vaša seljačka roba pa da se prodaje na pijaci! Ja, kao majka, to neću dozvoliti! Moje dete, dok sam ja živa, može se prodavati samo i jedino putem interflore ili, u najgorem slučaju, u nekoj boljoj kafani. Za pijacu neću da čujem!
Razmahujući se svojom zadrtošću i malograđanštinom Radovan najviše naudi svojima.
Nezahvalno je prepričavati celokupnu radnju koja je manje bitna od karakterizacije u delu. Više od toga govore likovi kroz bisere besmisla, besmisla u koji veruju i koji ih je doveo tu gde jesu.
Za kraj još jedna šaljiva replika kao pouka mladima da čitaju iz boljih razloga:
On mene pita šta sam ja čit’o! Mene?! Ja sam bio član biblioteke godinu dana! Idem ulicom, članska karta viri dva prsta iz džepa, ljudi viču "Eno ide drug član!"
Komentara: 0