Dostojevski, najveći psiholog među književnicima i najveći filozof života svih vremena. Gotovo je nemoguće o velikanu, kako ruske, tako i svetske književnosti, Fjodoru Mihajloviču Dostojevskom, reći nešto novo, ali nije na odmet podsetiti na osnovne podatke.
Rođen je 11. novembra 1821. godine u Moskvi u porodici koja nije bila imućna, iako mu je otac bio doktor plemićkog porekla. Očevo ubistvo ostavilo je trag na Dostojevskog. Porodična i lična tragedija u vreme velikih previranja, odrazile su se na njegov spisateljski rad. Pretpostavlja se da je stav Ivana Karamazova o ubistvu oca u romanu "Braća Karamazovi" imao autobiografsku podlogu. Roman "Kockar", veruje se, ima veze sa piščevim ličnim problemima u jednom delu života.
Završio je vojnu školu, ali ga je pisanje oduvek više ispunjavalo. Divio se Onore de Balzaku i preveo na ruski jedno njegovo delo. Kada je nakon akcije u revolucionarnom pokretu 1849. uhapšen, osuđen je na smrt. Sreća u nesreći bilo je preinačenje presude. Kažnjen je na osam godina prisilnog rada u Sibiru, što bukvalnog ropstva, što na polu-slobodi. Književnik je tamo morao da opstane među lopovima i ubicama, pošto političke zatvorenike nisu odvajali od kriminalaca. Po povratku iz Sibira se oseća prekretnica u njegovom životu. Odustao je od ranijih politički stavova, okrenuo se hrišćanstvu, izjašnjavao protiv filozofije nihilizma, voleo, oženio i vredno pisao.
Najpoznatiji romani Dostojevskog su: "Dvojnik", "Poniženi i omraženi", "Zločin i kazna", "Kockar", "Idiot", "Zli dusi" i "Braća Karamazovi", od kojih je potonji, nesumnjivo remek-delo. Napisao je i veći broj pripovedaka. Stvaralaštvo Dostojevskog uglavnom se svrstava u realizam, mada se smatra pretečom modernizma, pa i egzinstencijalizma. Preminuo je 9. februara 1881.
U "Kockaru" se susrećemo sa problemom zavisnosti, sa problemom koji nažalost još nije prevaziđen u svetu, već se širi kao pošast. Koren mnogih zapleta, zločina i ljudskih drama u svojim delima Dostojevski izvodi kroz greške počinjene iz strasti i afekta. Duboko zalazi u psihologiju tih pojava iskrenim prilazom. U vreme nastanka ovog dela, u Rusiji se vodila diskusija o životu Rusa u inostranstvu. Dostojevski je ovom pričom želeo i to da dočara.
Zavisnost od kocke je prikazana kao neobuzdana strast glavnog lika, Alekseja Ivanoviča. Radnja je smeštena u nemački grad Ruletenburg. Porodica ruskog generala se tu nalazi na odmoru, a glavni junak radi kod njih kao učitelj. Generalova pastorka Polina Aleksandrovna, odmah mladiću zapada za oko. On bi za nju "i u vatru i u vodu". Spreman da se zauzme za nju i njene želje, nepotrebno se i posvađa sa ljudima. Polina je zagonetna lepotica nepredvidive naravi. Ima mnogo udvarača. Međutim, Polina ne pokazuje zainteresovanost za Alekseja, već za nekog Francuza. Neodlučna je. Oseća se da se emotivno lomi.
Ljubav ovo dvoje je mučna, večito prožeta nekom vrstom mržnje, ili mržnje prema nemoći da se toj ljubavi odupru. General je pak, do ušiju zaljubljen u izvesnu Blanš koja se ne da lako osvojiti jer bira što imućnije udvarače. General nije siromašan, ali da bi se istakao u njenim očima želi da uveća svoje bogatstvo. Nada se da će to ostvariti kada nasledi staru rođaku posle njene smrti. Umesto vesti o nasledstvu, babuška mu najavljuje posetu. Tokom svog gostovanja, babuška Antonida zabavlja se na ruletu. Ona gubi veći deo svog imetka, ostavivši i rođaka kratkih rukava. General na kraju nema para ni hotel da isplati, a ostao je dužan i Francuzu.
Tada Polina, koja je navodno bila zaljubljena u Francuza, menja mišljenje i ogorčena, želi revanš zbog oca. Inpulsivno osećajući poriv da joj pomogne u toj situaciji, Aleksej Ivanovič okušava sreću na kocki i zaista dobija veliki iznos. Nažalost, Polinin nerazumni ponos i hir, šamar su u lice nakon takvih gestova. Ona odbija i njega i novac, a on postaje plen drugih. Koristoljubiva Blanš, uprkos toj reputaciji, svojim ženskim šarmom uspeva da se prilepi uz Alekseja. Posle nekog vremena provoda po partijima i kockarnicama, Blanš potroši svo Aleksejevo bogatstvo i kula od karata se ruši. Svi koji su tražili "hleba preko pogače" završavaju u bedi i rastavljeni.
Vreme prolazi, a glavni lik se suočava sa novim iskušenjem. Preko Engleza Astlija saznaje da je Polina u Švajcarskoj, da ga još uvek voli i da joj ne ide sjajno. Sada njegova ljubav prema Polini ide na test jer je u međuvremenu kockarska zabava prerasla tešku kockarsku zavisnost.
"Vi znate šta je to što je mene progutalo. I pošto nema nikakve nade, a u vašim očima sam nula, zato i govorim otvoreno: svuda vidim samo vas, a sve ostalo mi je svejedno". Rastrzan između opsednutosti njom i kockom, Aleksej želi i pokušava da se otrgne, ali bezuspešno. To više nije samo strast za novcem, već i adrenalinska zavisnost od uzbuđenja koje pružaju neizvesnost i rizik, zavisnost od ushićenja koje donosi pobeda. To je borba sa novim načinom života, sa ljudima koji su iz tog sveta i kojih ne može čovek da se oslobodi, čak i kada hoće.
Iako svestan da ništa od toga ne može da se meri sa osećanjem ljubavi, sigurnosti, mirne savesti, ma kako inteligentan čovek bio, ma koliko patio zbog onoga što žrtvuje i gubi, on postaje nemoćan. Zaslepljenost niskim porivima koja uhvati maha rezultira brojnim samoobmanama tipa "samo još ovaj put" ili "sutra prestajem". Racio kao da biva blokiran. Retki su oni koji su uspeli da se izbore sa nekom vrstom zavisnosti sami. Kockar je spreman da izgubi sve da bi dobio sve, iznova i iznova. Loša vest je što u svoju propast povlači nedužne ljude oko sebe.
TV FILM: KOCKAR (1:22:36)
Portret Dostojevskog - slika Konstantina Vasiljeva, 1976.
Komentara: 0