Srboljub Živanović (Sarajevo, 21. decembar 1933 — London, 1. januar 2024) bio je srpski antropolog, paleopatolog, direktor Evropskog instituta za izučavanje istorije drevnih Slovena (European Institute of Early Slavonic Studies) u Londonu, predsednik Međunarodne komisije za utvrđivanje istine o Jasenovcu, predsednik Fonda za istraživanje genocida, i član Slovenske akademije nauka i umetnosti.
Biografija
Rođen je u Sarajevu u Kraljevini Jugoslaviji pred Drugi svetski rat.
Otac mu je bio železnički činovnik na Železnicama Kraljevine Jugoslavije, a iz Sarajeva su zajedno pobegli zbog zločina nad Srbima 1941. godine. Iz Sarajeva 1941. odlaze za Višegrad, zatim Lajkovac, a nakon toga u Valjevo, gde je završio drugi razred osnovne škole. Tokom Drugog svetskog rata nakon Valjeva se seli za Beograd, gde je kao dete gledao izvlačenje srpskih leševa na ušću Save u Dunav, gde su ispod tvrđave Kalemegdan na lokaciji kod kule Nebojša nalazi masovna grobnica u kojoj su sahranjeni leševi Srba koje je donosila reka Sava sa teritorije Nezavisne Države Hrvatske.
Antropologijom je počeo da se bavi 1954. tokom studija medicine, nakon čega 1959. postaje asistent prof. Branka Šljivića na Anatomskom institutu Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, a nakon toga prelazi na novoosnovani Medicinski fakultet Univerziteta u Novom Sadu.
Jugoslovenska Komisija sudskih antropologa za Jasenovac
Bio je član jugoslovenske Komisije sudskih antropologa koja je 1964. vršila iskopavanje masovnih grobnica u ustaškom logoru smrti Jasenovac. Pošto se 1964. godine jako malo javno govorilo o stradanju u ustaškom logoru smrti Jasenovac, članovi Komisije su se međusobno dogovorili da svako vodi svoj dnevnik, koji su svi članovi Komisije potpisali. Jugoslovenske vlasti nisu nikada javno objavile izvještaje Komisije. Komisija je vršila iskopavanja masovnih grobnica na prostoru jasenovačkog logora Donja Gradina, a jugoslovenske vlasti su zabranile članovima Komisije da imaju bilo kakav kontakt sa javnošću. Novinarima i fotografima je bio zabranjen pristup. Komisija je vršila iskopavanja velikih šančeva, i specijalnih bušilica koje su korišćene za lociranje masovnih grobnica jer su sva obeležja na području logora smrti neposredno nakon rata po odluci jugoslovenskih vlasti prekopana buldožerima i tenkovima, zajedno sa ostacima ustaškog logora smrti Jasenovac.
"Znate, to je rađeno dvadeset godina po oslobođenu logora i zadah je bio grozan. U lobanjama su se nalazili ostaci mozga i oni su poslati na obradu u Zavod za sudsku medicinu u Ljubljanu. Još onda smo došli do zaključka da je blizu dvadeset odsto žrtava živo otišlo u grob, što su strašna saznanja. Od udarca u glavu moglo se umreti na licu mesta, ali ako je malj skrenuo i nije probio lobanju, stvorio veliko unutrašnje krvavljenje, to je moglo odmah da odnese život, a moglo je da traje i više nedelja pa da žrtva lagano umire. Oni koji su na taj način stradali nisu umirali nekoliko nedelja, već najviše nekoliko dana, jer su to bili teški udarci, a žrtve su bile bacane u jame tako da je i to ubrzavalo umiranje" - Srboljub Živanović.
Komisija je na prostoru ustaškog logora smrti Donja Gradina vršila iskopavanja velikih raka, odnosno masovnih grobnica u kojima su masovno sahranjivane žrtve koje su dovođene direktno iz sela u kojima su ih ustaše uhvatile, i odmah ubijale kod prethodno iskopanih velikih raka. Prilikom iskopavanja je pronađen velikih broj ličnih predmeta, kao što su dečje flašice za mleko, zlatnici, krstići, što je ukazivalo da u logoru smrti Donja Gradina počinioci zločina nisu imali vremena ni da opljačkaju žrtve, kao i to da su masovna ubistva vršena toliko često da dželati nisu imali vremena za pljačku.
"Jasenovačke žrtve su klane ili spreda, tako što im je presecan grkljan, pri čemu se ne povređuju veliki krvni sudovi pa čovek lagano umire krvareći nekada i danima. Ali ako se sa strane zaseče jedan od velikih krvnih sudova, velikih arterija, žrtva je momentalno mrtva. Bilo je i jednog i drugog načina klanja u Jasenovcu" - Srboljub Živanović
Komisija je na osnovu izvršenih ekshumacija masovnih grobnica izračunala približan broj ustaških žrtava, sa napomenom da se u broj žrtava u masovnim grobnicama ne ubrajaju žrtve koje se ubijane na topolama užasa, zatim žrtve čiji ostaci su spaljeni u Pičilijevoj peći, žrtve ubijene van logora, ili žrtve čiji su leševi bačeni u reku Savu. Komisija je u masovnim grobnicama na prostoru jasenovačkog logora Donja Gradina, na prostoru od dva kvadratna metra (površini jednog prosečnog groba), u proseku pronalazila dvadeset sedam leševa.
"Na dva kvadratna metra, površini jednog prosečnog groba, bilo je sahranjeno u proseku dvadeset sedam ljudi, jedni preko drugih. Kada se istražuje jedna takva raka, pa kada u ruke uzmete polomljenu lobanju jednogodišnjeg deteta, to vas promeni zauvek. Kada god govorim o tome, pa i u ovom momentu, ja se potresem, a ja sam kao sudski antropolog svašta video i naviknut sam na svašta. Onda možete zamisliti kakav je to osećaj bio. Kada vidite cucle, kantice za mleko, flašice..." - Srboljub Živanović.
Pre ekshumacije žrtava sistema ustaških logora smrti Jasenovac, Srboljub Živanović je otišao u logor Aušvic, da bi se upoznao sa načinom istraživanja sprovedenim u tom logoru. Komisija je tada utvrdila da se u masovnim grobnicama nalazilo sedam stotina i trideset hiljada (730.000) žrtava.
Odlazak iz Jugoslavije
Nakon završetka rada jugoslovenske Komisije sudskih antropologa za sistem ustaških logora smrti Jasenovac, jugoslovenske vlasti su odbile da objave izveštaje Komisije, a Srboljub Živanović nedugo potom napušta Jugoslaviju i odlazi u Afriku gde se kao već iskusni antropolog priključuje međunarodnom timu antropologa. Nakon ekspedicije u Africi, pokušao je da se vrati u Jugoslaviju, ali su mu vlasti to zabranile. Na poziv Londonskog univerziteta, 1968. odlazi u Ujedinjeno Kraljevstvo i priključuje se Medicinskom fakultetu Svetog Vartolomeja u Londonu. Godine 1982. u Londonu izdaje udžbenik u kojem objavljuje vlastiti metod za uzimanje uzoraka sa skeleta, koji je danas prihvaćen u čitavom svetu. Redovni član Međunarodne slovenske akademije nauka i umetnosti postaje 1995. godine, kao i predsednik Britanskog i Irskog odjeljenja akademije. Bio je vrlo blizak saradnik pokojnog Milana Bulajića.
"Niko nema pravo da nekome oprašta u ime onih čija je ćutnja večna" - Srboljub Živanović
Dobitnik je Nagrada Rastko Petrović za knjigu "Jasenovac", koju dodjeljuje Matica iseljenika Srbije "za najbolje autentično delo od nacionalnog značaja" 2009. godine.
Bibliografija
Živanović Srboljub: Hrvatski genocid protiv Srba,Jevreja i Roma, Pešić i sinovi (2018)
Živanović Srboljub: Borba za veru, Pešić i sinovi (2015)
Živanović Srboljub: Kromanjonci u Đerdapu
Živanović Srboljub: Jasenovac, Srpska knjiga (2009)
Živanović Srboljub: Medicinska antropologija: pogledi i razmišljanja, Akademija Nova, Centar za istraživanje i proizvodnju ideja, Beograd (1997)
Živanović Srboljub: Bolesti drevnih ljudi: osnovi paleopatologije, Srpska književna zadruga, Beograd (1984; 2000)
Živanović Srboljub: Ancient Diseases: The Elements of Paleopathology, Methuen & Co. ltd, London (1982)
Živanović Srboljub: Patologija: sa 1260 ilustracija i 7 slika u boji, Naučna knjiga, Beograd (1975)
Živanović Srboljub: Anatomija i fiziologija: za medicinske škole, Naučna knjiga, Beograd (1965)
Živanović Srboljub: Osnovi osteologije i antropometrije, Univerzitet u Beogradu, Beograd (1964)
Posle kraće bolesti, prof dr. Srboljub Živanović, jedan od najistaknutijih istraživača genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima za vreme Drugog svetskog rata na prostoru NDH, preminuo je u ponedeljak 1. januara u Londonu.
Rođen je 1933. godine u porodici željezničkog činovnika u Sarajevu. Diplomirao je na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1959. godine kao jedan od najboljih studenata. Godine 1964. postao je jedan od najmlađih doktora nauka u SFR Jugoslaviji.
Svoju profesionalnu karijeru posvetio je anatomiji, paleopatologiji i bioantropologiji.
Njegova otkrića iz oblasti anatomije uvrštena se u čuvenu Grejovu Anatomiju 1973. godine.
Neumorno se zalagao za utvrđivanje činjenica vezanih za genocid počinjen nad Srbima, Jevrejima i Romima za vreme Drugog svetskog rata na prostoru Nezavisne Države Hrvatske.
Nagradu "Rastko Petrović" dobio je za knjigu Jasenovac, a nosilac je i memorijalnih plaketa i nagrada udruženja preživele dece logoraša Jasenovca iz Srbije i Republike Srpske.
Suosnivač je Fondacije za sećanje na Jasenovac i Holokaust sa sedištem u Londonu, kao i Predsednik Komisije za istraživanje istine o Jasenovcu, čiju je Deklaraciju o genocidu nad Srbima, Jevrejima i Romima u NDH usvojila Narodna Skupština RS 2015. godine.
Izabran je za redovnog člana Kraljevskog Antropološkog Društva Velike Britanije (Royal Anthropological Society of Great Britain), kao i za člana Kraljevskog Medicinskog Društva (Royal Society of Medicine).
Bio je član mnogobrojnih međunarodnih stručnih udruženja, kao i član Međunarodne Slovenske Akademije nauka, kulture, obrazovanja i umetnosti, te Akademije nauka Republike Srpske.
Najveći deo svog radnog veka proveo je kao redovni profesor na jednom od najstarijih medicinskih fakulteta na svetu, Sveti Bartolomej na Univerzitetu u Londonu (Barts and the London School of Medicine and Dentistry, University of London).
Bio je gostujući profesor na nekoliko univerziteta u svetu, ukuljučujući Univerzitet u Oksfordu, kao i univerzitete u Srbiji, BiH, Ugandi, Zimbabveu i Papui Novoj Gvineji.
Autor je preko 30 knjiga od kojih je knjiga "Bolesti drevnih ljudi" postala priručnik iz oblasti bioantropologije širom sveta.
Objavio je preko 150 naučnih radova u stručnim i akademskim časopisima, uključujući i čuveni žurnal Nature sa radom o Đerdapskim skeletnim serijama.
Za svoj rad odlikovan je mnogim domaćim i međunarodnim nagradama.
Za životno delo u unapređivanju nauke u polju medicine odlikovan je prestižnom Markizovom nagradom "Ko je ko u svetu 2020. godine."
Blaženopočivši Patrijarh srpski German, odlikovao ga je Ordenom Sv. Save za antropološka ispitivanja u Manastiru Koporin (mošti Sv. Despota Stefana Lazarevića).
Sahrana će se obaviti na pravoslavnom groblju u Londonu, a komemoracije će se održati u Banjaluci, Beogradu i Londonu.
Povodom upokojenja Akademika Živanovića, date su sledeće izjave:
Prof Dr Vladimir Lukić, počasni predsednik Udruženja Jasenovac – Donja Gradina
"Veliki čovek velikih dela. Svojim radom i posvećenošću u borbi za širenje istine o genocidu počinjenоm nad našim narodom u NDH, zadužio nas je i obavezao da istrajavamo na putu istine. Cenjen i uvažavan širom sveta, postao je jedan od najboljih ambasadora u istoriji".
Prof Dr Dragoljub Acković, Generalni sekretar Evropske romske unije i narodni poslanik Skupštine Srbije:
"Akademik Živanović je bio veliki borac za istinu o genocidu nad Srbima, Jevrejima i romima u NDH. Ta borba trajala je od njegove rane mladosti do poslednjih dana njegovog života. Način, stil i rezultati borbe uvršćuju ga u plejadu velikih ratnika za istinu o genocidu u NDH. Mi Romi, ali i svi drugi koji su stradali u drugoj svetskoj kataklizmi, dugujemo mu mnogo i pamtićemo ga zauvek".
Prof Gideon Grajf, izraelski istoričar, profesor Ono koledža, vodeći istraživač Šem Olam instituta i Direktor GH7 grupe:
"Profesor Živanović je bio produhovljen i savestan velikan naše današnjice. Njegov jasan i glasan stav o stradanju srpskog naroda je bez ikakvog straha i ustezanja bio na daleko poznat.
Pratio je sopstvenu savest i moralne principe po pitanju genocida počinjenog u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj nad Srbima, Jevrejima i romima, te nije ni odustajao od istine, čak ni u momentima kada je primao pretnje smrću i proživljavao razne teške okolnosti. Njegov glas je opomena revizionistima i gromobran kolektivnog sećanja čovečanstva, koji je izgubio jednog od velikih intelektualaca, a srpski i jevrejski narod jednog od najvećih čestitih boraca. Legat prof. Živanovića će ostati uvek sa nama".
Grofica Džin Toši Marazani Viskonti, član Međunarodne komisije za utvrđivanje istine o Jasenovcu:
"Čovjek za sva vremena - ne bi trebao nikada da ode. Profedor Srboljub Živanović je bio upravo takva vrsta ličnosti. Trgao je od zaborava sećanje na jasenovački logor smrti, kao i preživele logoraše. Održavao je kulturu sećanja sa najvećim pijetetom, odmerenošću i pobožnošću čak i kroz teška vremena, suprotstavljajući se (ne)kulturi zaborava koje su mnoge sile pokušavale da pretvore u zaboravljeni genocid.
U ime svih onih koji su bili zatočeni, ali i onih koji još uvek leže u masovnim grobnicama najvećeg srpskog podzemnog grada, Donje Gradine, moramo zahvaliti i pamtiti Živanovićev konstantni rad".
Dobrila Kukolj, predsednica udruženja bivših logoraša Drugog svetskog rata iz Banja Luke, preživelo dete logaraš Jasenovca:
"Naše udruženje duguje veliku zahvalnost profesoru Živanoviću koji je potencirao pitanje žrtava NDH u javnosti i koji nije odustajao da se istina sazna. Zahvaljujući njemu uspeli smo ovekovečiti i našu borbu u vidu Deklaracije koju je donela Međunarodna Komisija za otkrivanje istine u Jasenovcu, a koju je naša Skupština usvojila 2015. godine. Time smo mi, preživeli, dobili utehu da se stravični zločini nad našim narodom u NDH neće zaboraviti".
Akademik Vasilije Krestić:
"Profesor Živanović je jedan od retkih i izuzetno časnih ljudi koji je imao hrabrosti da i u veoma kriznim vremenima, kada se o genocidu moralo ćutati, govorio svoja saznanja koja je stekao ispitivanjem na terenu o broju srpskih žrtava najsvirepije ubijenih od hrvatskih ustaša - u genocidu u NDH. To je ličnost koja zaslužuje svako poštovanje i njegovim nestankom osetiće se velika praznina baš u vreme kada revizionisti zlonamerno i tendenciozno, bezočno i beskrupulozno, smišljeno rade na umanjivanju stravičnog zločina koji se desio nad Srbima u NDH".
Gojko Rončević Mraović, preživelo dete logoraš Jasenovca, direktor instituta Dijane Budisavljević:
"Sa velikim žaljenjem smo primili ovu tužnu vest da se naš veliki prijatelj i istraživač jasenovačkog zločina koji je upoznao svetsku javnost sa ovim činjenicama, juče upokojio. Veoma je dobro poznato da je žrtvovao svoju sopstvenu egzistenciju da bi srpskom narodu i svetu obznanio ustaške zločine. Iz ovog razloga, mi, preživela deca ustaških logora smo duboko zahvalni jer je malo bilo onih koju su bili hrabri kao prof. Živanović".
Dr Dušan Bastašić, predsednik UG Jadovno 1941, Banja Luka:
"Svojim istraživačkim radom stavio je neizbrisiv pečat na istinu o stradanju naših predaka i sunarodnika, a svojom posvećenošću i istrajnošću do poslednjeg dana je branio tu istinu od narastajućeg revizionizma".
Dragana Tomašević, direktor Fondacije za sećanje na Jasenovac i Holokaust:
"Bila nam je neizmerna čast biti pod vođstvom doajena srpske borbe da se istina o genocidu nad Srbima ne samo sazna, već da se i mlađi naraštaji podstaknu u održavanju kulture sećanja na ustaške žrtve Drugog svetskog rata.
Ime akademika Živanovića se u istoriju upisuje kao sinonim borbe za istinu, kako u, tako i van granica Republike Srpske i Srbije. U svetu će ostati upamćen kao vanserijski kalibar medicinskog naučnika, ali i kao izuzetno skroman čovek koji se do poslednjeg daha, kao patriota, borio za istinu o genocidu i holokaustu u NDH".
Komentara: 0