Draga je pseudonim autora koji piše samo kad ima šta da kaže. Draga je neko ko se ne krije iza pseudonima, već je on najpreciznije određuje predstavljanje lika i tako nema onaj fundemantalan značaj koji imaju dela, koja bi trebalo da ga nadžive. Stoga su njene biografije kratke, a redovi koji upravo čitate, na zahtev prijatelja i ljubitelja njene pisane reči.
Do sada su objavljena tri štampana izdanja, dva romana i jedna zbirka pesama u matičnoj kući Presing, kao i dve digitalne zbirke pesama u izdanju Smashwords-a, od kojih je jedna na engleskom jeziku: Tokovi Snova, Kamikaze, Silazak anđela, te, Plamen i To The Lost One.
Uspešno se bavi kreativnim pisanjem još od školskih dana, kada su, na lokalnom nivou mnogi eseji i temati dobijali nagrade. Ozbiljnije je zaronila u spisateljske vode pričom Ogledala uvršćenom u godišnji zbornik kratkih priča Mamihlapinatapei, u izdanju Beografita, davne 1997. godine. Nakon duže pauze zbog egzistencijalnih i roditeljskih obaveza, zahvaljujući podršci blogera i savremenih pisaca, jedne emotivno-kreativim nabojem prebogate grupe ljudi, nastavlja putem koji joj najbolje leži.
Uporedo sa izdavanjem knjiga, obraća se javnosi putem svog bloga 100 posto na kome otiskuje impresije nakon pročitanih knjiga, proživljenih kulturnih događaja, društvenih pojava i promena. U sličnom maniru, književnim prikazima, doprinosi raznovrstnosti sadržaja portala Prviprvinaskali.com, čiju borbu za povratak prirodi i porodici, zdušno podržava.
Prvi roman, Tokovi snova je "priča o tragovima koje sledimo, koje ne shvatamo, a volimo. Kažu da sve postoji sa nekim razlogom, te verujem da isto važi i za snove. Ovo je plovidba kroz tokove podsvesti, jedina na kojoj se mogu sresti empirijsko i duhovno biće. Priča se isplela od strepnji i čežnje čije se značenje u svetu materijalizma gubi" - verujte autorki na reč.
Recezent, pesnik i vajar Jaroslav Kiš ističe onaj momenat kada od siline ljubavne čežnje, snovi postaju toliko jaki da prestajemo da ih razlikujemo od stvarnosti. Mnogo više od ljubavne priče, Tokovi snova pričaju o korelaciji svesnog i podsvesnog i tankoj liniji između stvarnosti i uobrazilje.
Lektor Jelena Simonović Dilber, u svojoj recenziji, između ostalog, zapaža i jedan dodatak formi koja prati liniju intimnog života, a taj segment upravo implicira da ništa nije slučajno, pa ni bekstvo od stvarnosti. Kroz novinske naslove i povremene segmente godina koje prolaze, nalik na one iz kultne serije Grlom u jagode, Draga nam je na najbolji mogući način, naizgled usputno, ali upečatljivo i sa ukusom gorčine, opisala kakav život živimo i u kakvom okruženju se borimo dan po dan za svaki pozitivan tren na vetrometini naših nadanja i snova.
Novi roman Kamikaze (približan prevod sa japanskog - božanski vetar), značajno se razlikuje, kako po formi, tako i po temi koju obrađuje. U pitanju je društveno angažovani pokušaj da se skrene pažnja na alarmantan problem savremenog drušva sa kriminalnim grupama koje se kriju pod okriljem verskih zajednica, stihijski odnose živote ljudi. Nažalost, žrtve su u velikom broju deca i omladina.
Priča je inspirisana istinitim zločinima, ali je maštom oblikovana. Sastoji se od ispovesti likova koji su se susreli sa pomenutim problemom, isprva neprimetno, dok je život tkao i zavezivao čvorove porodičnih, generacijskih i ljubavnih niti. Roman se dotiče psihičkih stanja koje dovode do očaja i pokušaja suicida, kao i problema zavisnosti od opijata i interneta, koji često vode ka stramputici i kanžama onih koji čekaju to da zloupotrebe. Igrom slučaja, poput uragana koji iznenada naiđe sa nekim razlogom, mala grupa ljudi okupila se i pokušala da razotkrije izvor zla. Pokušala je da stane na put daljim zločinima, priključivši se nezvaničnoj istrazi jednog policijskog inspektora.
O tome koliko se stil trugog romana razliikuje od dosadašnjeg, najbolje govori deo recenzije Marije Gojković, spisateljice i novinarke: "Da ne znate da je autor romana žena, pomislili biste da je određene zaplete pisao iskusni muškarac, a opet u drugom trenutku pomislili biste da je u pitanju žena jer samo žena tako može da opiše određene osećaje".
Jednostavan stil, zanimljiva priča, nesvakidašnje-svakidašnji likovi i doza humora, retkost koju poseduju samo posebni.
Koliko se roman Tokovi snova potpisuje iznenadnim krajem, toliko se, roman Kamikaze potpisuje misterijom i strahom poput ovog, u odlomku:
Iako vezanih očiju, ruku, nogu, Sofija je bila svesna užasa oko sebe. Njena izgrebana koža se ježila na svaki krik sirote drugarice Lede koja je Kiklopu kopala oko dok ju je silovao flašom, u borbi izgubivši polnu moć. Glava joj je oscilirala pri svakom tupom udarcu koji je Leda dobila dok se nije onesvestila. Sofija nije zaspala ni na sekund. Tikovi su je tresli poput struje, a grčevi dodatno morili umorno telo. Čula je udarce sekire. Pomislila je namah da Kiklop cepa drva za ogrev, što je već bilo dovoljno čudno za škrtog skota, ali kada je vetar dunuo u prostoriju, zaustavio joj je dah! Zapahnuo ju je tako silovit, masivan miris krvi, kakav nikada još u toj mučionici osetila nije...
Komentara: 0