Godine 1984. argentiska izdavačka kuća Hispamerika, koja se inače bavi prodajom knjiga po kioscima dnevne štampe, predložila je Horheu Luisu Borhesu da odabere sto naslova obavezne lektire, te da za njih i predgovore napiše, čime bi se stvorila zaokružena edicija čiji bi naziv bio "Lična biblioteka". Odonda pa sve do svoje smrti Borhes nije prestao da sastavlja spiskove dela i autora, od kojih je neke i izostavio, poput Dantea i Šekspira, smatrajući da bi njihovo uključivanje bio čist pleonazam.
Tokom čitavog ovog posla, kojem je kao nekoj vrsti igre Borhes posvetio duga popodneva u svom nekadašnjem stanu u ulici Majpu u Buenos Airesu, kao i bezbroj časova po hotelskim sobama na svim krajevima sveta, barem su dve stvari postale očigledne: da će kriterijum stvaranja te biblioteke biti neopozivo njegov, a da taj kriterijum treba povezati sa užitkom čitanja nezavisno od bilo kakve hronologije ili klasifikacije, te da je spreman da odbrani svoje uverenje da se jedna prava biblioteka ne stvara hiljadama dela.
Imao je običaj da kaže da je i tih 100 što mu je naručeno previše. Od samog početka Marija Kodema je učestvovala u radu sa podjednakim poletom. Bez njene upornosti da dovede u red predgovore napisane sred stotine putovanja, predavanja, posetilaca i razgovora za javnost, ova knjiga ne bi ugledala svetlost dana.
Tomovi Borhesove "Lične biblioteke" počeli su da bivaju objavljeni jednom nedeljno od maja 1985. Autorova smrt 1986. godine prekinula je projekat. Ipak, pored opšteg predgovora za pomenutu ediciju, Borhes je stigao da napiše 60 predgovora koji se odnose na prve sedamdeset dve knjige ove serije (četiri naslova su objavljena u dva toma).
Ova knjiga obuhvata napisane predgovore prema redosledu objavljivanja dela: u naslovu svakog predgovora nalazi se ime pisca kao i dela koje mu je ušlo u izbor. U dodatku nalazi se spisak sedamdeset i dve knjige koje su objavljene sa Borhesovim predgovorom, tri knjige koje su se pojavile bez predgovora jer su već bile odštampane u trenutku njegove smrti, i spisak dela iz prvobitnog Borhesovog izbora a koja je on kasnije izostavio.
LIČNA BIBLIOTEKA
U protoku vremena naše pamćenje stvara jednu neujednačenu biblioteku sačinjenu knjigama ili stranicama čije nam je čitanje pričinilo zadovoljstvo koje bismo voleli da podelimo sa drugima. Tekstovi takve intimne biblioteke ne moraju nužno da budu slavni. Razlog je jasan. Profesori, koji tu slavu dodeljuju, manje se zanimaju za lepotu a više za pravce i datume u književnosti, kao i za besprekornu analizu knjiga koje su i napisane radi te analize, a ne radi zadovoljstva čitaoca.
Serija za koju pišem predgovore nastoji, kako ja zamišljam, da pruži zadovoljstvo. Neću birati naslove u funkciji sopstvenih književnih navika, jedne određene tradicije, neke određene škole, ove zemlje ili onog razdoblja. Neka se drugi hvale knjigama koje im je dato da napišu; ja se hvalim onima koje mi je dato da pročitam, rekao sam svojevremeno. A ni danas ne znam jesam li dobar pisac; smatram da sam odličan čitalac, a u svakom slučaju osetljiv i zahvalan čitalac. Želeo bih da ova biblioteka bude isto toliko raznovrsna kao što me je moja neutoljiva radoznalost nagonila i dalje nagoni da istražujem tolike jezike i tolike književnosti. Znam da roman nije manje izveštačen od alegorije ili opere, ali cu uvrstiti i romane jer su i oni ušli u moj život. Ovaj niz heterogenih knjiga je, ponavljam, biblioteka ličnih opredeljenja.
Marija Kodama i ja lutali smo kopnom i morem po čitavoj zemaljskoj kugli. Stigli smo do Teksasa i do Japana, do Zeneve i do Tebe, i sada, da bismo prikupili tekstove koji su bili presudni za nas, obilazimo hodnike i dvorane sećanja, kao što je sv. Avgustin napisao.
Knjiga je stvar među stvarima, sveska zagubljena među sveskama koje nastanjuju ravnodušnu vasionu, sve dok ne pronađu svog čitaoca, čoveka predodređenog za njene simbole. Tada se dešava jedinstvena emocija nazvana lepotom, ona čudesna zagonetka koju ne mogu da dokuče ni psiholozi ni retoričari. Ruža je bez zašto, rekao je Angelus Silezijus; vekovima kasnije Vistler će reći: Umetnost se događa.
Kamoli sreće da si ti onaj čitalac na koga je ova knjiga čekala.
Horhe Luis Borhes
1. Hulio Kortasar – Priča 2. Apokrifina jevanđelja I 3. Apokrifina jevanđelja II 4. Franc Kafka – Amerika. Kratke priče 5. Dž. K. Česteron – Plavi krst i druge priče 6. V. V. Kolins – Mesečev kamen I 7. V. V. Kolins – Mesečev kamen II 8. M. Meterlink – Intelegencija cveća 9. Dino Bucati – Tatarska pustinja 10. Henrik Ibzen – Per Gint, Heda Gabler
11. Ž. M. Eša de Keiroš – Mandarin 12. Leopoldo Lugones – Jezuitsko carstvo 13. Andre Žid – Kovači lažnog novca 14. H. Dž. Vels – Vremeplov, Nevidljivi čovek 15. Robert Grejvs – Grčki mitovi 16. Fjodor Dostojevski – Zli dusi I 17. Fjodor Dostojevski – Zli dusi II 18. E. Kesner, Dž. Njumen – Matematika i mašta 19. Judžin O’ Nil – Veliki bog Braun, Neobična međuigra, Crnina pristaje Elektri 20. Arivara no Narihira – Izeove priče
21. Herman Mervil – Benito Sereno, Bili Bud, Pisar Bertelbi 22. Đovani Papini – Svakidašnja tragičnost, Slepi pilot, Reči i krv 23. Artur Mejčen – Tri varalice 24. Fra Luis de Leon I – Pesma nad pesmama 25. Fra Luis de Leon II – Izlaganje Knjige o Jovu 26. Džozef Konrad – Uže oko vrata, Srce tame 27. Edvard Gibon – Opadanje i propast Rimskog carstva 28. Oskar Vajld – Ogledi i dijalozi 29. Anri Miro – Varvarin u Aziji 30. Herman Hese – Igra staklenih perli
31. Enoh A. Benet – Živ sahranjen 32. Klaudije Elijan – Životopis životinja 33. Trostejn Veblen – Teorija o dokonoj klasici 34. Gistav Flober – Iskušenje sv. Antonija 35. Marko Polo – Putopisi 36. Marsel Šveb – Izmišljeni životi 37. Džordž Bernard Šo – Cezar i Kleopatra, Zapovednica Barbara, Kandida 38. Francisko de Kevedo – Marko Brut, Čas svih 39. Eden Filpots – Crveni Redmyne 40. Seren Kirkegor – Strah i drhtanje
41. Gustav Majrink – Golem 42. Henri Džejms – Učiteljev nauk, Šara na tepihu, Privatni život 43. Herodot – Devet knjiga Istorije I 44. Herodot – Devet knjiga Istorije II 45. Huan Rulfo – Pedro Paramo 46. Radjard Kipling – Priče 47. Vilijam Bekford – Vethek 48. Danijel Defo – Mol Flanders 49. Žan Kokto – Profesionalna tajna i drugi spisi 50. Tomas de Kvinsi – Poslednji dani Emanuela Kanta i drugi spisi
51. Ramon Gomez de la Serna – Predgovor delu Silverija Lanse 52. 1001 noć 53. Robert Luis Stivenson – Nove arapske noči, Merkhajm 54. Leon Bloj – Spašenje za Jevreje 55. Bhagavad – Gita/Gilgameš 56. Huan Hose Areola – Fantastične pripovetke 57. Dejvid Garnet – Od dame do lisice, Čovek u zooloskom vrtu, Povratak mornara 58. Džonatan Svift – Guliverova putovanja 59. Pol Grusak – Književna kritika 60. Manuel Muhika Lajnes – Idoli
61. Huan Ruis – Knjiga Dobre ljubavi 62. Vilijam Blejk – Sabrane pesme 63. Hju Valpol – Na mračnom trgu 64. E. Martines Estrada – Pesničko delo 65. E. A. Po – Priče 66. Vergilije Maron – Enejda 67. Volter – Pripovetke 68. Dž. V. Dun – Ogled sa vremenom 69. Atilio Momiljano – Ogled o "Besnom Orlandu" 70. Vilijam Dzejms – Raznolikost verskog iskustva I 71. Vilijam Dzejms – Raznolikost verskog iskustva II 72. Snori Sturluson – Saga o Egili – Skalagrimsonu 73. Knjiga Mrtvih 74. Dž. Aleksander Gan – Problem vremena I 75. Dž. Aleksander Gan – Problem vremena II
*Rubrika Radio Kragujevca 1995/1996 (autor Dejan Milošević)
BIOGRAFIJA
Horhe Fransisko Isidoro Luis Borhes Asevedo (šp. Jorge Francisco Isidoro Luis Borges Acevedo, poznat kao Horhe Luis Borhes; Buenos Ajres, 24. avgust 1899 — Ženeva, 14. jun 1986)
HORHE LUIS BORHES - Besmrtnik (Audio knjige na srpskom, 35:31)
Priča „Besmrtnik“ (u originalu „El inmortal“) prvobitno je objavljena 1947. i ubrzo potom kao prva priča u zbirci „Alef“ („Aleph“), 1949. godine.
Komentara: 0