IZ LIČNOG UGLA
Puč protiv Vuka

Prevedite ili napišite rečenicu: „Vatrogaskinja je pre nego što je postala ubickinja bila borkinja”, to je vaše pravo, kao što je i moje da pišem ili govorim drugačije


Suština Vukove reforme jezika jeste namera da se narodni jezik koristi kao književni. Vuk je sakupio narodne pesme i priče da bi dokazao da je narodni jezik dostojan da bude književni jezik. I jezik vere, prevodom Novog zaveta. Objavljen je 1847, iste godine kad i „Gorski vijenac”, „Pesme” Branka Radičevića.

Srž njegove reforme jeste da se kao jezička norma postavlja jezik naroda. Čega nema u narodnom jeziku, nema ni u književnom. Smer u kome se jezik kreće je za Vuka i vukovce jasan: jezik proističe od naroda, ne nameće se odozgo.

Usvajanjem Zakona o rodnoj ravnopravnosti Vukova reforma je zakonski u potpunosti ukinuta, 2021, dva veka od Vuka. Jezička norma se nameće, odozgo, silom pandura. Time je slomljena kičma Vukove reforme, našeg svakodnevnog i književnog jezika. Umesto da se jezik i danas razvija prirodno, od buvljaka i predgrađa, pa do biblioteka, da cveta u slobodi, on je regulisan zakonskim aktom. U narodnom jeziku nema ni borkinja ni svedokinja. Priprećene su kazne za nepoštovanje novojezika. Batina je teška i velika, to se može videti u odeljku 9. Kaznene odredbe istog zakona. Seiz bije gore od gospodara. Kazne su za odgovorna lica od pet do sto pedeset hiljada dinara, za pravna lica dva miliona, što male novine ili izdavača može da otera u stečaj.

Da se dobro razumemo: nemam ništa protiv rodno ravnopravnog, senzitivnog jezika, ili rodno odgovornog jezika (ROJ, puki prevod GSL, Gender Sensitive Language), dokle god nije obavezan. Ako želite da ga govorite, samo izvolite. Neka cvetaju svi cvetovi. Prevedite ili napišite rečenicu „Vatrogaskinja je pre nego što je postala ubickinja bila borkinja”, to je vaše pravo, kao što je i moje da pišem ili govorim drugačije.

Slobodno korišćenje jezika je osnovno ljudsko pravo. Raznolikost je jezičko bogatstvo.

Nametanje ROJ je ideološki projekat, nasilje, ma kako da su mu dobre namere. Upotreba skraćenice upućuje na ideološko poreklo. ROJ zvuči kao PAP (poluautomatska puška) a rimuje se sa SKOJ. Nadahnut je jednoobraznim strojevim korakom koji svi moraju da gaze. Proističe iz ubeđenja da će način govora uticati na suštinu mišljenja govornika, što je optimizam svojstven pobornicima totalitarnih ideologija čija je glavna ambicija da učini ljude boljim nego što jesu.

Treći rajh je novogovorom promovisao ideje nacional-socijalizma, reč „fanatisch” imala je na primer izuzetno pozitivnu konotaciju. O tome je objavio studiju Klemperer, „Lingua Tertii Imperii”. NDH je pratila primer, uz opsežno jezičko zakonodavstvo koje je podrazumevalo „jezični i pravopisni nadzor svih tiskopisa” i „mehanizme planiranja jezika”.

Novogovor dostojan poglavnika je sada uveden na velika vrata i u Srbiji, zakonskim projektom koji je usvojen za rekordnih šest meseci. Predložili su ga oni koji su držali Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti zatvorenim celu deceniju.

Zakon su sa osmehom dočekali protivnici ulaska Srbije u Evropsku uniju, naslovima „Novi udar iz Brisela”. Udar na Vuka je iz Beograda. Brisel se ne meša u lokalna zakonodavstva, još manje jezička pitanja na takav način. Niti jedna zemlja EU nema zakonsku obavezu upotrebe rodno ravnopravnog jezika. Postoje preporuke levo orijentisanih evropskih vlada, ne i obaveza. Samo su domaći nakupci evropskih principa mogli da ubede one koji ne shvataju duh načela EU da takva obaveza postoji. Štaviše, „inkluzivni pravopis” je u Francuskoj zabranjen u školama dekretom ministra prosvete, 7. maja 2021.

Obavezni Rodno Odgovorni Jezik uvodi ausvajs koji se mora pokazivati pri svakoj upotrebi reči, terajući nas da razmišljamo o svom govoru, što nas čini manje slobodnim. Razmišljanje o posledicama onoga što govorimo i jeste cilj svakog ideološkog uplitanja u slobodan život ljudi: širenje straha, utiska da nam batina kazne od pet do sto pedeset hiljada visi nad glavom i da ćemo biti proglašeni za pobornike neravnopravnosti ako li se obratimo nekome sa „gospođa svedok”. Odbijam odlučno da me neko uteruje u takav koordinatni sitem razmišljanja. U ROJ vidim fašizaciju u etimološkom smislu te reči, „fascio”, koja znači snop. Svi složni kao snop, isto misle i govore. Svakom jeziku pod pretnjom batine, pa i ovom, ja velim NE. Ne verbalnom deliktu propisanom Zakonom o rodnoj ravnopravnosti. Ne presedanu koji otvara vrata praksi u kojoj svaka vlast u budućnosti može zabraniti oblike izražavanje koji joj ne odgovaraju.

Ovaj Zakon ne krije svoje ambicije uticaja na svest, mesijanske i prozelitističke, delujući u sferi prosvete i medija kao kakav guru. U njemu se dva puta spominje reč „svest”. Član 57, zakon doprinosi podizanju svesti javnosti, i 6, tačka 17, rodno osetljiv jezik jeste jezik kojim se promoviše ravnopravnost žena i muškaraca i sredstvo kojim se utiče na svest onih koji se tim jezikom služe.

Građanstvo je ovim pretvoreno u amorfnu masu bez mozga u koji treba uliti prave vrednosti a zakon u ideološki pamflet i opskurnu propoved.

Pozivam Ustavni sud Srbije da zaštiti slobodu govora i izražavanja garantovane Ustavom Republike Srbije.

Foto: Skupština Srbije
Miloš Konstantinović, prevodilac
Izvor: Politika, 20. 7. 2021. 


PREPORUKA PPNS

SAOPŠTENJE MATICE SRPSKE POVODOM PITANJA O RODNOJ RAVNOPRAVNOSTI