Sistem visokog školstva na zapadu, odavno je prerastao u školigricu, a te tendencije naravno stižu i kod nas, sa određenim zakašnjenjem. Nekad se bre znalo šta znači ići na fakultet, ej FAKULTET studirati čoveče, to nije mogao svako. Osnovna škola je bila dizajnirana da može i da treba da je završi baš svako, bez obzira na nivo inteligencije, društveni status i ambicije. Srednja škola, pa ’ajde kao, i to mogu mnogi da pohađaju, s tim što se već tu pravila prva ozbiljna selekcija onih koji su kapacitet za buduće visoko obrazovanje i onih koji to baš i nisu.
E al’ danas na zapadu, popularizovana je i opšteprihvaćena tendencija da svi mogu sve (samo ako jako žele i mnogo se trude, je l’) i zahtevi školstva rapidno su kroz godine devalvirali toliko da danas svaka budala može da upiše i pohađa fakultet, kao da je to nekakav prirodan sled događaja nakon srednje škole.
Master je postao ono što je nekad bio fakultet, a doktorske studije, ono što je nekad bio master, tj. magistratura. Sve je otišlo za čitavo jedno mesto unazad, u cilju da se dodvori i prilagodi potencijalnom studentskom telu i njihovim roditeljima koji će to debelo da plate (prosečan semestar u Americi košta između 12 i 15 hiljada dolara).
Profesori se podstiču da povlađuju studentima, da im titraju i izlaze u susret za svakakve moguće i nemoguće gluposti, insistira se na administraciji i birokratiji u kojoj se profesoru ne veruje kao samosvesnom kreativnom stručnjaku koji na SVOJ način organizuje prenošenje znanja studentima, već je dužan da se povinuje kojekakvim silabusima, precizno zacrtanim kalendarskim aktivnostima od časa do časa, raznim metodološkim radionicama u kojima mu ispiraju mozak kako su studenti uvek u pravu i otkrivaju mu toplu vodu i rupu na saksiji, praveći od profesure nauku tamo gde je nema, a od same nauke koju profesor predaje - školigricu i cirkus u 3 čina.
Studenti se ciljno pripremaju za fah idiote koji će biti stručnjaci u jaaaako uskoj oblasti svoje ekspertize, a ostalo neće imati pojma kako funkcioniše. Strašno mnogo se insistira na tome da talenat kao takav ne postoji i da je to neka zastarela tvorevina koju treba manuti po strani, te da naporan rad i učenje mogu doneti svakome podjednak uspeh u poslu, bez obzira na predispozicije.
I onda vidimo studente koji zevaju, kojima stvari ne ulaze u glavu, koji nisu sposobni, kadri, predisponirani za ekspertski trening kakav pruža visoko školstvo. I to nije ništa loše, jednostavno neko ima predispoziciju za rad s rukama, neko za sport, neko za automehaniku ili kakav drugi zanat. Zašto svi moraju da budu inžinjeri, doktori, pravnici i "stručnjaci "za Šekspira?
Studenti daju sebi za pravo da se cenjkaju za ocenu s profesorom, da tuže profesora i bune se ako im se ne sviđa kako on predaje, ocenjuje ili im se obraća, sve pod vidom te neke kvazi slobode i ljudskih prava i jednakosti, a zapravo je u pitanju studentska linija manjeg otpora i potpuna odsutnost želje i žara za istinskim učenjem i ekspertizom u oblasti koju studiraju. Daj samo što bolju ocenu, da mi sutra stoji u transkriptu što viši prosek, da na taj način izvaram poslodavce kako sam ja zapravo super stručnjak, iako znam da nemam veze sa životom.
I tako na kraju svi mašu nekim vajnim diplomama i slikama sa ceremonije dodele istih, a istina je ta da više od pola njih nema znanje ni za nekadašnji nivo srednje škole/gimnazije, a kamoli za fakultetski obrazovanog stručnjaka u određenojoblasti (ili, još gore svršenog mastera ili doktora).
JuTjub instant generacije su učinile svoje, zajedno sa onima koji zdušno podržavaju teoriju da je visoko obrazovanje za sve i svakoga i da je sistem inkluzije društva bogomdana stvar.
Devalvacija samog pojma visokog obrazovanja je uzela maha i kroz stalno insistiranje na tome da profesori što više dizajniraju nove i nove kurseve koji zvuče zanimljivo ali nikom ne trebaju, da su tu za studente non-stop kao uslužni servis, da pojašnjavaju svoja predavanja kroz šarene sličice, videe, ofis auere, i slično.
Zaglupljivanje svetske populacije počinje u edukativnim sistemima i školstvu, a najviše u onom visokom koje se izvrgava ruglu i licemerju prvog reda, sve sve samo da bi mogli da ga pohađaju i kurta i murta i murtin mlađi retardirani burazer koji ima san da postane atomski fizičar, iako sipa sebi sok za vrat i ne može ni strip da pročita s razumevanjem, a kamoli ono što od njega fakultet zahteva.
Komentara: 0