Jedan od prvih pesnika koga sam video, svakako prvi koga sam upoznao, s njim se družio, razgovarao o poeziji bio je Petar Pajić. To je bilo kada sam došao u valjevsku gimnaziju. Pre nego što sam ga upoznao, nisam verovao da pesnik može biti živ, a oni koji su živi za mene su više živeli u oblacima, nego na zemlji. Od njega sam prvi put čuo za mnoge savremene pesnike. Za sebe je govorio da je najsličniji Rilkeu, nisam ni slutio da ću to zapamtiti, a kamoli da ću te reči posle toliko godina citirati opraštajući se sa njim.
Pesnik i akademik Matija Bećković ovim rečima rastao se od svog velikog prijatelja i kolege po peru Petra Pajića (1935-2017), koji je u osamdeset drugoj godini napustio životnu scenu. Pesnik odgovorne i plodonosne pesničke službe, srpskoj književnosti ostavio je upečatljiv literarni opus. Pročuo se, pored ostalih dobrih pesama, po sedmodelnoj “Srbiji”, koja je nastajala bezmalo tri decenije i koja se gotovo isto toliko usmeno prenosila. Postala je poznatija od svoga autora, recituju se u kafani i danas stihovi: "Srpskog vođu Karađorđa/ Ubio je drugi vođa/ Mesto gde je bilo klanje/ Srbi zovu Radovanje."
- Petrov otac Luka bio je pekar i verujem da je to očevo zanimanje bilo presudnije za njegovu dušu, nego Rajner Marija Rilke, kaže Bećković. - Petar Pajić se javio kao dovršen pesnik, pa je teško razlikovati koje je pesme pisao onda, a koje sada. Pa i one njegove najčuvenije stihove: "Ja sam bio u Srbiji, Srbija je na robiji!"
Tokom celog svog stvaralačkog opusa Pajić je negovao zavičajnu i nacionalnu liniju, napisavši neke od najboljih rodoljubivih stihova i pesama u 20. veku. On je, kako su govorili kritičari, čist lirik, koji na najbolji mogući načina spaja tradicionalno i moderno, istorijsko, intimno i metafizičko, težeći ka savršenstvu i besprekornom jezičkom izrazu, čistoti i harmoniji.
Pismo Branka Miljkovića Redakciji Književnih novina u vezi sa pesmama Petra Pajića
Petar Pajić napisao je neke od najboljih rodoljubivih stihova i pesama u 20. veku. Međutim, upravo zbog takve tematike i jasnih nacionalnih linija, u periodu kada su nastajale, pesme su mu često bile odbijane u novinskim redakcijama. Sa druge strane, pesnički krug ga je veoma voleo i poštovao i vrlo često recitovao njegove stihove. O tome, ali i o kvalitetu Pajićeve poezije, svedoči i pismo Branka Miljkovića redakciji „Književnih novina”. U njemu Miljković navodi da daje ostavku u Redakciji zbog odbijenih pesama Petra Pajića. Ovakav čin, za vreme kada je u Srbiji bilo svega nekoliko značajnih književnih listova, neosporivo je ukazivao na značaj Pajićeve poezije.
Pismo se danas nalazi u Muzeju srpske književnosti, u okviru Udruženja "Adligat", u kome je i Legat Petra Pajića.
Redakciji "Knj. Novina"
Molim Redakciju da uvaži moju ostavku u Redakciji Književnih novina. Razlog: odbijene pesme Petra Pajića. Ako urednici književnih novina ne uviđaju da su pesme Petra Pajića bolje od bljezgarija R. Vojvodića, onda ja ne želim da sedim sa njima u istoj Redakciji. Molim da mi se ostavka uvaži odmah. Dosta mi je pukog sedenja u Redakciji gde se moj glas i mišljenje nikada nisu uvažavali.
Sa poštovanjem, Branko Miljković
Srbija je na robiji
1.
Ja sam bio u Srbiji, Srbija je na robiji! Srbi sede u kafani, što pijani što poklani. Srbi leže pored druma iz glava im niče šuma. A iz svake srpske glave Teku mutne tri Morave.
2.
Srpskog vođu Karađorđa ubio je drugi vođa. Mesto gde je bilo klanje Srbi zovu Radovanje. Ubijenom i ubici dignuti su spomenici. Sad se svaki Srbin bije sa dve svoje istorije.
3.
Srbin samo iz inata sekirčetom mlatne brata. Dok na goblje brat se seli Srbin sav se sneveseli. Prazno mu u rodnoj kući Ne može se ni s kim tući! Žao mu je brata, svega, i dosada izjede ga. Mučni Srbin doseti se, Uzme štranjku – obesi se.
4.
Sve su srpske oranice same kao udovice. Nit se ore, nit se žanje, Srbije je stalno manje. Leti jato crnih ptica preko srpskih oranica. I grobovi nebom lete, pošli Srbi da se svete.
5.
Iz detinjstva vidim sliku: lisica na drvljaniku. Prelaz, zabran i brvine, Srbija od hrastovine. Duvar puko sa svih strana, A u kući sama Nana. Nano moja ti nas spasi, Ne daj vatri da se gasi.
6.
Jesen kasna, zima blizu, po tavanu miši grizu. Gavran stresa crna krila, ograda se iskrivila. Sivo nebo, sivo polje, vuk u toru jagnje kolje. Iznad kućnog praga zmija rep uz glavu u krug svija. Dok se mrak za vidik hvata Živim sebi iz inata.
7.
Pod zemljom sam ti video lice Srbijo, zemljo, nebesnice. Pod zemljom teku tvoje Bistrice, Pod zemljom zvone Gračanice. Pod zemljom mač tvoj i štit se sija pod zemljom cela zemlja Srbija.
Komentara: 0