...Izobličena i ružna stvarnost remeti normalne tokove života. Život u strahu i poniženju pritiska i našeg aforističara. Njegov pokušaj da na takvu stvarnost odgovori humorom skopčan je sa velikim nedoumicama. O tome Vladimir Prop u svojoj čuvenoj studiji Problemi komike i smeha piše ovako: "Od Aristotela pa do naših dana estetičari ponavljaju da ružno može biti komično, ali ne daju objašnjenje ove pojave i ne definišu koja ružnoća biva smešna, a koja to nije. Ružno je suprotno lepom. Ništa što je lepo ne može biti smešno; smešno može biti odstupanje od lepog. Čovek ima neku vrstu instinkta za dolično, za ono što on smatra normom...
...I kod Vladimira Propa, koji je, koliko je to bilo moguće, strukturalistički pažljivo nastojao da precizno opiše fenomene, na kraju izađe da su smešno i komično sinonimi, i on ih obuhvata jedinstvenim terminom – komika. Time se isključuje podela na komično kao viši, estetski fenomen, i smešno kao niži i neestetski, koja je bila posebno karakteristična za nemačke teorije smeha (Hegel, Šopenhauer): za Propa i „tzv. elementarna, gruba komika nije za potcenjivanje, jer i ona može imati značajnu estetsku funkciju“. A smeh je za Propa - zaključuje Bogdan Kosanović, mada Prop nigde to izričito ne tvrdi - „proces ispoljavanja komičnog i/ili reakcija na njegove pojavne oblike“. Ovde ni sam Kosanović nije precizan jer bi trebalo dodati i smešno kao sinonim za komično: dakle, komika (komično i smešno) jeste pojava koja izaziva smeh, ili kako na jednom mestu Prop kaže „različiti oblici komike dovode do različitih oblika smeha“. Uprkos poštovanju spram Propovih strukturalističkih razgraničavanja, ipak se može reći da pri razmatranju teškog mesta ’teorije’ ni on nije uspeo da prevaziđe i primiri jezičko-terminološke nedoumice...
Komentara: 0