Pristalice osnivača Vikiliksa Džulijana Asanža kažu da je njegova poslednja nada da izbegne izručenje Sjedinjenim Državama da Britanija interveniše u njegovom slučaju
Foto: Osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž odveden sa londonskog suda 2019. godine – njegovo poslednje pojavljivanje u javnosti (AP/Matt Dunhan)
Prema rečima najbližih, Džulijan Asanž ima poslednju šansu.
Sledećeg meseca u Britaniji dvoje sudija Višeg suda odlučiće da li može ili ne može da se žali na njegovo izručenje Sjedinjenim Državama.
- A ako to ne bude povoljno za Džulijana onda je to to. On nema druge mogućnosti na britanskim sudovima. Mogli bi da krenu da ga izruče vrlo brzo u tom slučaki. Mogli bi čak da imaju i avion koji čeka na pisti. To su radili u prošlosti, kada se Džulijan u prethodnim prilikama borio protiv ekstradicije. Džulijan bi radije izvršio samoubistvo nego otišao u Sjedinjene Države, jer zna šta ga tamo čeka, kaže njegov brat Gabrijel Šipton za Setrdej pejper.
U pravnom smislu, ono što čeka je suđenje zbog njegove uloge u otkrivanju sadržaja stotina hiljada depeša američkog Stejt departmenta i vojnih fajlova koje je Vikiliksu dala bivša analitičarka vojne obaveštajne službe Čelsi Mening.
Asanž je 2019. godine optužen po 17 tačaka za kršenje američkog zakona o špijunaži iz 1917. i preti mu kazna do 175 godina zatvora.
- Iskreno, ono za šta se Asanž zaista optužuje je "širenje istine". Njegovo krivično gonjenje je uvek bilo političko i vreme je da se okonča, kaže poslanik laburista Džoš Vilson.
On je jedan od četiri ko-sazivača višestranačke parlamentarne grupe "Vratite Džulijana Asanža kući". Ostala trojica su liberalka Bridžit Arčer, nezavisni Endrju Vilki i Dejvid Šubridž iz Zelenih.
Njih četvorica su pisali britanskom ministru unutrašnjih poslova Džejmsu Kleverliju, pozivajući ga na intervenciju koja bi mogla da zaustavi ekstradiciju i možda spasi Asanžov život.
Njihovo pismo je poziv za "hitnu, temeljnu i nezavisnu procenu rizika po zdravlje i dobrobit Asanža u slučaju da bude izručen Sjedinjenim Državama", dodajući da bi ta procena "trebalo da uključi detaljan pregled rizika po zdravlje Asanža", život i blagostanje kroz produženi pritvor u jednom ili više visokobezbednih pritvorskih objekata u SAD".
Argument da Asanžovo zdravlje treba da spreči ekstradiciju nije nov. U januaru 2021. godine sudija britanskog okružnog suda Vanesa Baraitser prihvatila je ekspertsko svedočenje da će biti u opasnosti od samoubistva u američkom zatvoru.
- Ukupni utisak je depresivnog i ponekad očajnog čoveka koji se iskreno plaši svoje budućnosti. Smatram da je psihičko stanje gospodina Asanža takvo da bi bilo represivno izručiti ga Sjedinjenim Američkim Državama, rekla je tada.
ARHIVA PPNS ZAŠTO JE SVETU POTREBAN VIKILIKS
Viši sud je kasnije poništio Barajzerovu odluku. Međutim, nedavna odluka još višeg suda, britanskog Vrhovnog suda, dala je novu nadu onima koji se zalažu da se Asanžovo izručenje spreči na osnovu mentalnog zdravlja.
Čudno je da je osnova pisma poslaničke grupe Kleverliju bila odluka Vrhovnog suda koja u potpunosti nije povezana sa Asanžom. Britanski Vrhovni sud je u novembru potvrdio presudu Apelacionog suda da je plan britanske vlade da pošalje azilante u Ruandu nezakonit. Taj plan je velikim delom inspirisan akcijom Australije u slanju brodskih posada na preradu na moru.
U jednoglasnoj odluci, sudije su se složile da nije bilo odgovarajuće procene da li je Ruanda bezbedno mesto za slanje tih tražilaca azila.
U suštini, kaže Greg Barns, advokat koji je radio na Asanžovom slučaju i pomogao u izradi pisma Kleverliju, sud nije verovao uveravanjima ruandske vlade da ljudska prava ljudi poslatih u Ruandu neće biti prekršena.
- Velika Britanija nije gledala iza tih uveravanja, samo ih je efektivno prihvatila. Ono što kaže slučaj Ruande je da to nije dovoljno dobro, da vlade moraju sami da se raspitaju o ovim uveravanjima, kaže Barns.
Slično u slučaju Asanža, Viši sud je jednostavno prihvatio da Asanž neće biti povređen ako bude poslat u SAD.
Prema pismu, ono se oslanjalo na američka uveravanja "u pogledu bezbednosti i dobrobiti Asanža ako bude izručen Sjedinjenim Državama na zatvor i suđenje. Ova uveravanja nisu testirana, niti je postojao bilo kakav dokaz nezavisne procene o osnovu na kojoj bi se ona mogla dati i na njih se osloniti".
U pismu se navodi da Asanž "ima značajne zdravstvene probleme, pogoršane do opasnog stepena zbog njegovog produženog boravka u zatvoru, koji su veoma zabrinuti za nas kao njegove izabrane predstavnike. Prethodno stav UK bio je: "To je stvar Sjedinjenih Država, nema veze s nama.’ U stvari, ono što govori poruka SAD je ista poruka koju je Albanese poslao: "Hajde da ovo završimo".
ARHIVA PPNS ASANŽ: SRPSKE NOVINARE I NATO UBIJAO
Priča o Asanžu počela je 2010. sa Čelsi Mening i ogromnom količinom dokumenata koje je dala Vikiliksu. Oni su u mnogim slučajevima bili sramotni za američke i druge vlade, pokazujući često cinične načine moći. U nekim slučajevima, bili su više nego sramotni – posebno video "Kolateralno ubistvo", koji prikazuje ničim izazvan napad američkih helikoptera u Iraku na grupu nenaoružanih civila, ubivši nekoliko njih, uključujući dva novinara Rojtersa.
Iako je veliki deo materijala koji je Mening obezbedio objavljen u glavnim medijima koji su bili partneri sa VikiLiksom, uključujući The Njujork tajms, američke vlasti nisu krenule za njima. Umesto toga, jurili su Asanža – iako ne u početku, zbog objavljivanja Maningovog materijala.
Obamina administracija objavio je Njujork tajmsu 2019. godine da razmatra da optuži Asanža po Zakonu o špijunaži za objavljivanje vladinih tajni, ali je odlučila da bi to "zamrzlo istraživačko novinarstvo i moglo bi biti proglašeno neustavnim".
Umesto toga, optužen je za zaveru da izvrši nezakonit upad u računar, na osnovu navodnog sporazuma da pokuša da pomogne Meningu da hakuje poverljivu vojnu mrežu.
- Pošto se tradicionalna novinarska aktivnost ne proteže na pomaganje izvoru da razbije šifru kako bi dobio nezakonit pristup poverljivoj mreži, izgleda da je optužba pokušaj tužilaca da zaobiđu potencijalno minsko polje Prvog amandmana, pisao je Tajms.
Dokazi da je Asanž aktivno pomagao ili usmeravao Meninga bili su, u svakom slučaju, veoma tanki. Sama Meningova je brzo identifikovana kao izvor curenja informacija, kojoj je suđeno, bila je u zatvoru od 2010. do 2017. godine, kada je njenu kaznu ublažio tadašnji predsednik Barak Obama. Potera za Asanžom, koji je do tada pet godina bio skriven u ambasadi Ekvadora u Londonu, van domašaja ekstradicije, nije okončana.
Umesto toga, postalo je teže. Pod predsednikom Donaldom Trampom, Ministarstvo pravde SAD izgubilo je brigu o slobodi štampe i optužilo Asanža po 17 tačaka za kršenje Zakona o špijunaži zbog njegove uloge u pribavljanju i objavljivanju tajnih dokumenata.
To je bilo početkom 2019. Od tada se pravni proces odvija. Za sve to vreme, primećuje Džoš Vilson, Asanž je držan u londonskom zatvoru Belmarš "a da nije osuđen ni za jednu bitnu optužbu".
U međuvremenu, kako dalje napominje, Čelsi Mening je sada slobodna, a medijske organizacije koje su objavile informacije od Meninga, preko Asanža, "nisu gonjene".
Progon Asanža, kaže on, podstakao je izuzetne međustranačke napore da se osnivač Vikiliksa oslobodi.
- Mislim da to odražava širi stav mnogih u australijskoj zajednici da je to neprihvatljivo. Australijska zajednica očekuje od parlamentaraca da zadrže pažnju na nepravdi Džulijanove situacije i da vrše pritisak u svakoj prilici, kaže Vilson.
ARHIVA PPNS RADIO BEOGRAD 2: MEDIJI U SVETLU HAPŠENJA ASANŽA; SPUTNJIK: ŠTA ČEKA ASANŽA?
Prošlog aprila, 48 saveznih članova i senatora iz čitavog političkog spektra potpisalo je oštro sročeno otvoreno pismo američkom državnom tužiocu Meriku Garlandu, pozivajući ga da odustane od napora da se Asanž izruči.
- Ako zahtev za ekstradiciju bude odobren, Australijanci će biti svedoci deportacije jednog našeg građanina od jednog partnera AUKUS-a do drugog – našeg najbližeg strateškog saveznika – a Asanž će se suočiti sa izgledom da provede ostatak života u zatvoru. Ovo bi predstavljalo opasan presedan za sve građane sveta, novinare, izdavače, medijske organizacije i slobodu štampe. To bi takođe bilo nepotrebno štetno za SAD kao svetskog lidera u slobodi izražavanja i vladavini zakona, navodi se u pismu.
Prošlog septembra, međustranačka delegacija je otišla u Vašington da lobira kod članova Kongresa. U njemu su bili bivši zamenik premijera i član Nacionala Barnabi Džojs, poslanik laburista Toni Zapija, liberalni senator Aleks Antić, nezavisna Monik Rajan i senatori Zelenih Dejvid Šubridž i Piter Viš-Vilson.
Poseta se poklopila sa objavljivanjem još jednog otvorenog pisma koje su zajedno potpisala 63 savezna političara.
Delimično je pisalo: "Zajedno sa velikim i rastućim brojem Australijanaca smatramo da je u principu pogrešno da se Asanž goni prema Zakonu o špijunaži (1917), i da je bila politička odluka da se tužilaštvo pokrene. U svakom slučaju, ova stvar se oteže više od jedne decenije i pogrešno je da se Asanž dalje proganja i da mu se uskraćuje sloboda kada se uzme u obzir trajanje i okolnosti pritvora koji je već pretrpeo.
- To ne služi ničemu, nepravedno je i mi jasno kažemo – kao što prijatelji uvek treba da budu iskreni prema prijateljima – da produžena potera za Asanžom troši suštinski temelj poštovanja koje Australijanci imaju prema pravosudnom sistemu Sjedinjene Američke Države.
ARHIVA PPNS VIKILIKS: RAT, LAŽI I VIDEOTRAKE (2011)
Australija je pokušala da izvrši pritisak i na Britaniju i na SAD i na druge načine. Na početku svog mandata kao australijski visoki komesar u Britaniji, bivši ministar inostranih poslova laburista Stiven Smit posetio je Asanža u Belmaršu. Bivši premijer Kevin Rad, sada ambasador u SAD, založio se za Asanžovu slobodu.
Premijer Entoni Albanez je više puta pozivao na oslobađanje Asanža. Prošlog maja, dok je bio u Britaniji na krunisanju kralja Čarlsa, rekao je u intervjuu: - Prošlo je predugo. I po mom mišljenju, kao što sam već rekao, ne vidim ništa od daljeg zatvaranja gospodina Asanža.
U novembru, Albanese je potvrdio da je lično pokrenuo to pitanje sa američkim predsednikom Džoom Bajdenom. Njegov stav podržava i opozicioni lider Piter Daton.
Prema rečima liberalnog ko-sazivača poslaničke grupe Bridžit Arčer, političari koji vode kampanju za Asanžovu slobodu dolaze sa različitih polaznih tačaka.
Neki ne veruju da je kriv za bilo kakav zločin, dok drugi misle da je i ako jeste više nego dovoljno kažnjen.
- Mislim da se ono čemu je bio podvrgnut svodi na okrutnu i neuobičajenu kaznu, kaže ona.
Političko jednoglasje je bez presedana, kaže Greg Barns. On se priseća da je prošle godine otišao da održi brifing poslaničkoj grupi i da je bio zapanjen kada je video najvećeg branioca industrije uglja u parlamentu, nacionalnog senatora Meta Kanavana, kako sedi pored lidera Zelenih Adama Banda. - Mislio sam, nigde drugde se ovo ne bi dogodilo.
Barns kaže da je kampanja imala nekog efekta. On napominje, na primer, da sve veći broj američkih političara sada traži da se slučaj protiv Asanža povuče.
Kao i u Australiji, oni se kreću širom ideološkog spektra. Međutim, njihov broj je relativno mali, kongresno pismo poslato Bajdenu prošlog novembra imalo je samo 16 potpisnika.
Ipak, Asanžov brat veruje da podrška tom cilju raste u Kongresu.
- Prilično intenzivno lobiramo da dobijemo saslušanje pred odborom za pravosuđe. Postoji potencijal da Ministarstvo pravosuđa, Merick Garland, bude "zaražen" ovim slučajem kada dođe pred komitet. To bi povećalo politički pritisak. To bi moglo izazvati više medijske pažnje i, nadamo se, navesti ljude da razmišljaju o ovom slučaju i razmišljaju o tome zašto nastavljamo sa ovim, rekao je Gabrijel Šipton.
Prošlog jula, na zajedničkoj konferenciji za medije sa američkim državnim sekretarom Entonijem Blinkenom, ministarka spoljnih poslova Peni Vong ponovila je stav Australije da se slučaj Asanž "predugo odugovlačio" i da ga treba rešiti.
Blinken je uzvratio, rekavši da je Asanž "optužen za veoma ozbiljno krivično ponašanje".
- Mislim da je veoma važno da naši prijatelji razumeju našu zabrinutost u vezi sa ovim pitanjem. Radnje za koje je on tvrdio da ih je počinio rizikovale su veoma ozbiljnu štetu po našu nacionalnu bezbednost, u korist naših protivnika, i dovele su imenovane ljudske izvore u ozbiljnu opasnost – ozbiljan rizik – od fizičke povrede i ozbiljnog rizika od pritvora, rekao je on.
ARHIVA PPNS VIKILIKS: SRBIJA - NOVI ZAKON O GMO NE PODLEŽE STO, VLADA OBEĆAVA DA ĆE GA IZMENITI VREMENOM
Iako se stvari možda menjaju iza kulisa, razumljivo je da se Asanžova kampanja fokusira na Britaniju.
Britanski visoki komesar za Australiju Viki Tredel upitan na radiju ABC da li je Asanžova stvar predugo trajala.
- Pa, to traje već nekoliko godina. I mislim da bi sve strane želele da vide rešenje, rekla je.
Barns i Šipton vide ovo kao značajan pomak.
- Ranije je gledište Velike Britanije bilo: "To je stvar Sjedinjenih Država, nema veze sa nama. U stvari, ono što ona govori, njena poruka SAD, je ista poruka koju je Albanese isporučio, a to je: "Hajde da ovo završimo", kaže Barns.
Izvor: The Saturday Paper br. 483, 20-26. januar 2024.
STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM, TREDS
PODRŽI PPNS!
MIHAJLO PUPIN
ARČIBALD RAJS
Komentara: 0