Odgovore na mnoga pitanja o uzrocima i odgovornosti za urušavanje nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu konačno bi trebalo da donese sud. U emisiji RTS-a "Četvrtkom u 9" o tome ko bi sve mogao da bude odgovoran u lancu onih koji su na stanici radili, gde je taj lanac pukao i kakav je redosled postupaka u gradnji i rekonstrukciji objekata, govorili su profesor emeritus Tehničkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu Radomir Folić, arhitekta Slobodan Maldini i profesor Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Nenad Ivanišević.
Više od 50 osoba saslušano je u Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu povodom obrušavanja nadstrešnice zgrade Železničke stanice kada je poginulo 14 osoba dok se troje bori za život. U međuvremenu, analizira se dokumetacija, naređena su veštačenja kako bi se našao uzrok i odgovorni za pogibiju ljudi.
Folić: Neadekvatno projektovanje i radovi na rekonstrukciji
Profesor Radomir Folić kaže da je razlog obrušavanja nadstrešnice zgrade Železničke stanice u Novom Sadu u neadekvatnom projektovanju i izvođenju radova na rekonstrukciji i da je morala da se vrati prvobitna nosivost objekta.
Napominje da se ne zna koliko je nadstrešnica održavana.
Prema propisima, Folić ističe da je obaveza da se jedan objekat generalno pregleda najmanje jednom u deset godina.
"Postoje četiri godišnja rutinska pregleda, pa ’godišnji’ koji se obavlja na svake dve godine, a zatim posle pet godina", navodi Folić.
Smatra da bi uzroke urušavanja nadstrešnice u Novom Sadu trebalo da radi međunarodna nezvisna ekspertska grupa i to iz zemalja regiona.
Kao još jednu negativnu pojavu, Folić ukazuje na to da je na Građevinskom fakultetu u Novom Sadu ukinut studijski progam o održavanju i sanaciji objekta a koji je bio važan za sticanje inženjerske licence.
Profesor Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Nenad Ivanišević kaže da investitor angažuje stručnjake koje donesu projektni zadatak a potom i projektnu dokumentaciju pre izvođenja radova.
Arhitekta Slobodan Maldini konstatuje da je nadstrešnica stajala 60 godina a da je pala posle rekonstrukcije Železničke stanice.
"Nadležni su odmah rekli da nisu radili rekonstrukciju nadstršnice, a projektna dokumentacicija govori suprotno", dodaje Maldini.
"Da je rađeno kako treba, ovo se ne bi desilo. Rekonstrukcija podrazumeva i rekonstrukciju nadstrešnice. Svako ko kaže da nije trebalo, mora to napismeno da obrazloži", nastavlja Maldini.
Profesor Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Nenad Ivanišević kaže da prema informacijama do kojih je došao očigledno je da projektant konstrukcije nije imao odgovarajuću licencu.
Kako objašnjava, svaki inženjer ima svoju užu specijalnost. "Postoje različite licence, npr. 310, 315. Svaki inženjer ima svoju užu specijalnost. Čudno je da nije bilo inženjera sa odgovarajućom licencom, građevinici kao da su ispali iz priče", kaže Ivanišević.
Analiza stanja objekta pre projekta rekonstrukcije
Folić dodaje da je to kao da lekar nije uzeo anamnezu bolesti pacijenta. I posle tri i pet godina upotreba nekog objekta mora da se uradi analiza, što je osnova za projektovanje rekonstrukcije.
Arhitekta Maldini kaže da je fotografijama posle nesreće pokazuju sajle koje su ostale netaknute ali i da je armatura bila nedovoljna da objekat opstane kao i drugi konstruktvni elementi kao što su serklaž koji se vezivao za nadstrešnicu i zatege koje su bile okačene na krovnu konstrukciju.
Ukazuje na to da je nadstrešnica bila dodatno opterećena staklima i da su tu bili nagurani džakovi cementa.
"Kad je rađena hidroizolacija nisu postavljen pravi ankeri, bile su betonske kocke za koje su bile zakačene zatege. Šupljine su zatvorene staklom, a upravo su služlile da ublaže udare vetra", navodi Maldini.
Maldini: Konstrukcija nadstrešnice bila prekomerno opterećena
Kaže da je Novi Sad od kada je izgrađena Železnička stanica preživeo i velike oluje i zemljotres pa je nadstrešnica opstajala.
Smatra da je konstrukcija bila opterećena van svojih mogućnosti.
Maldini kaže i da se ne zna ukupna nosivost konstrukcije, glavni projektant nije ima odgovarajuću licencu, ali i da su radove nadzirale dve strane kompanije.
"Ako nije bilo građevinskih inženjera to je ogroman propust, a prvobitni projektant je bio i statičar, koji je predavao na Univerizietu u Skoplju", ukazuje Maldini.
Profesor Ivanišević naglašava da građevinci stvaraju često unikatne objekte nemaju mogućnost da prvo probaju pa kažu da će drugi biti bolji.
Svojevremeno je kako kaže, u Sudu časti Inženjerske komore imao slučajeve u kojima se oduzimala licenca pojedincima. “Licence smo oduzimali iako niko nije poginuo. U jednom slučaju garaža je proplala u temeljnu jamu”.
Ivanišević: Potrebno više elemenata da bi došlo do kolapsa
Nenad Ivanićević ističe da je građevinarstvo grana sa velikim koeficijentima sigurnosti koji pružaju to i da u slučaju greške taj objekat opstane. “Baš zato je potrebno više elemenata da bi došlo do ovakvog kolapsa”, dodaje profesor Građevniskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Radomir Folić kaže da je potrebno da najosetljiviji elementi nekog objekta konstruktvno moraju posebno da se obrade.
"Kad imate projekat stanja, morate prvo da vidite u kom je stanju bolesnik. Najostljiivije delove konstrukcije treba posebno obraditi. Ne mogu da verujem da je neko radio projekat rekonstrukcije stanice a da tu nadstrešnicu najpažljivije ne obradi. Ne mogu da verujem da niko nije stavio do znanja da taj deo mora posebno da se tretira. Projekat mora da prođe tehničku kontrolu ’Energoprojekta’, fakulteta, mora da se utvrdi ko je načnio propust, u građevinskom dnevniku sve mora da se unese. Nadzorni organ onda mora da proveri šta je izvođač izveo, projekat izvedenog objekta je osnova za tehnički prijem i upotrebnu dozvolu", kaže Folić.
Objašnjavajući dalje procedure, Maldini kaže da je građevinska dozvola data za celu zgradu Železničke stanice, da se ne može izostaviti nadstrešnica.
“Pitajte nadzorni organ, šef gradilišta vodi građevinski dnevnik u kome opisuje šta se svakodnevno radi. Ako je nešto loše urađeno, nadzorni organ je tu da to odmah utvrdi, a postoje i naknadni radovi. Neko je omanuo u projektu a potom i u izvođenju”, kaže arhitekta Maldini.
Maldini smatra da je rekonstrukcijom urađena šminka bez provere konstrukcijskih elemenata. "Urađeno je krečenje, šminka, galerija a niko nije preoverio utege, sekrlaž. Stanica je našminkana bez provere konstrukcijskih elemenata."
Profesor Ivanišević ukazuje na to da je sada poljuljano poverenje u građevinsku struku.
“Kad sam čuo šta se desilo nisam mogao da spavam, prikupljao sam informacije na internetu, cela struka je ugrožena, gubi se poverenje u građevince. Stabilnost je osnova objekta, a statika i beton su najteži predmeti i na fakultetu”
Radomir Folić kaže da su najbitinije stvari bile adekvatan nadzor, tehnička kontrola izvođača objekta, projekat izvedenog objekta ili izvedenog stanja.
Potrebna kontrola svih javnih objekata
Maldini kaže da ga brine odnos prema novim objektima, navodeći slučaj jednog stambenog bloka u Novom Beogradu gde ga je obezeđenje udaljilo zbog opasnosti urušavanja fasade i da je ta ista kompanija bila izvođač radova na novoj zgradi Beogradske železničke stanice.
Ivanišević navodi da se od devedetih godina prošlog veka mnogi objekti nisu održavali i da je na svim javnim objektima treba da se uradi sagledavanje stanja.
Folić ističe da postoji puno stručnjaka koji se time bave. “Moje kolege i ja ćemo učinti sve da se provere svi veliki i značajni objekti i da iza nas stanu svi fakulteti iz struke”.
Maldini se pita zašto izvođenje projekta rade kineske firme a nadzor francuske kada imamo dovoljno naših inženjera.
Komentara: 0