...Stanislav Krakov, direktor lista Vreme, je ocenjivao da se u Nemačkoj odvija sukob „hitlerizma i komunizma“, „nacionalizma i internacionalizma“ jer „trećega nema“, u kome će biti rešena sudbina i Nemačke i Evrope. Komunizam je doneo borbenost pred kojom padaju „blage“ demokratije, a pojam internacionalnosti je „pod crvenom navalom“, postao najveća opasnost, koju jedino odlučne „nacionalističke reakcije“ mogu da zaustave. Istorijskom činjenicom je smatrao da je „nacionalizam u obliku rimskoga fašia“ spasao Italiju od komunističkog loma i da nad čitavim svetom „lebdi pretnja srpa“ koji želi da pokosi „obeležja narodna“.
U Nemačkoj je već počela „gangrena“, jer njena socijaldemokratija nije mogla da suzbije „komunističku zarazu“, zbog čega je bila neizbežna reakcija „u zdravoj, pozitivnoj germanskoj rasi“. Krakov je pisao da će možda „snažni nacionalizam Hitlerov“ jednog dana, kada se završi unutrašnja borba u Nemačkoj, postati opasnost za Evropu i mir u svetu, ali je bio uveren da je komunizam u tom trenutku bio nesumnjiva pretnja za čitav svet, i da Hitlerove reči – „Evrope treba da mi bude zahvalna“ – nisu ni malo bile neumesne. Zaključivao je da Hitler vodi bitku koja treba da spase Evropu od velike opasnosti, da je Nemačka objavila rat „crvenoj zarazi“ i da veruje da će u njemu i pobediti...
...Boraveći sa delegacijom novinara u Nemačkoj, Stanislav Krakov, direktor lista Vreme, je već sredinom 1934. sa oduševljenjem izveštavao o vaspitnom radu u toj zemlji. Opisivao je proslavu 1. maja te godine, kada je „na zapovest vođe“ cela Nemačka marširala, a četrdeset miliona Nemaca bilo „u stroju, u koloni, u maršu“, od dece, do starijih „čija kolena drhte, ali u čija je srca voña uneo mladićsko oduševljenje“. Tvrdeći da treba doći u Nemačku, pa videti šta je nacionalna disciplina i šta znači parola „Vođa zapoveda, mi sledujemo“, Krakov je opisivao kako je Berlinom odjekivala pesma „najmlañih Hitlerovih bataljona“, dvesta hiljada dečaka i devojčica je zapevalo pesmu „Horst Wessel“, a „dvesta hiljada ručica“ diglo se u vis. Uz dečije klicanje, Hitler je stupio na binu obraćajući se „svojoj omladini, deci u čije je slabe ruke stavljao budućnost nemačke nacionalsocijalističke države“.
Krakov je pisao da su srp i čekić postali nacionalni i da tog dana u Berlinu nije bilo čoveka koji nije nosio značku na kojoj su pored kukastog krsta bila i ova obeležja. Opisivao je nemačku idilu: „Danas je kukasti krst i ovde udario moćan žig i pod njim i zelenilom majke su izvezle svoje bebe u kolima na ulice, male devojčice igrale se školica i terale obruče.“ Nekadašnja komunistička centrala „Karl Liebknecht Haus“ prozvana „Horst Wessel Haus“, bila je okićena zastavama sa kukastim krstom, čime su nacionalsocijalisti odali najveću počast svom „heroju i mučeniku“. Fasciniran nemačkom omladinom, pisao je da nijedna organizacija u „novoj“ Nemačkoj nije privukla veću pažnju svetske javnosti od nemačke Radne službe, postavljajući pitanje da li ova ustanova, koja je okupljala 280.000 mladića, predstavlja vojsku, partijsku školu ili „idealnu organizaciju za borbu protiv nezaposlenosti“.
Pokušavajući da pruži pravi odgovor, sa fascinacijom je opisivao idiličnu sliku u kojoj mladi u Nemačkoj sudeluju u Radnoj službi: „Kroz šume četinara i sveže zelene livade pune žutog cveća po kojima su mirno pasle crne krave sa belim pegama, kao egipatska božanstva, alejama oivičenim belim brezama, jurili smo ka logoru radne službe smeštenom u starom benediktinskom manastiru“.
Uočavao je veliki kontrast dva sveta savremene Nemačke, gde je s jedne strane bila katolička, konzervativna Bavarska „sa senkom srednjeg veka“, a sa druge strane „jedan silni i nacionalni i socijalni polet, pod senkom kukastog krsta, ali pun volje za stvaranjem, pun mladosti, pun shvatanja dužnosti, pun duha žrtvovanja za svoju zemlju“. Primećivao je da je sve proračunato da se od mladića stvore „oduševljene nacional-socijaliste“ i da je Hitlerov cilj „da načini mlade ljude kod kojih će država i nacija biti izvan svega“.
Iako Radna služba nije obavezna, niko ne može da položi sudijski, advokatski ili profesorski ispit ako nije služio u njoj. „Ni jedan mlad čovek ne može da postane državni činovnik ako ne provede šestomesečni rok u radnom logoru“, a upravo je odlučeno da je to preduslov i za stupanje na univerzitet. Oduševljen je citirao reči nemačkog studenta: „Stupio sam da služim svojoj otadžbini. Država u kojoj omladina ovakva shvatanja dužnosti ima ne mora se bojati za svoju budućnost.“
S. Krakov, Prvi maj – praznik nacionalnog rada u Nemačkoj, dve stotine hiljada dečaka i devojčica u uniformama Hitlerove omladine otvorilo je praznik rada u Berlinu, Vreme, 5. maj 1934; Nemački studenti sa ašovom prekopavaju močvare uz obične seljake i radnike, Vreme, 7. maj 1934. Stanislav Krakov, Nacionalizam u naletu, Vreme, 5. mart 1933.
Olivera Milosavljević: SAVREMENICI FAŠIZMA - 1. Percepcija fašizma u beogradskoj javnosti 1933-1941.
Foto: Univerzitetska biblioteka; Ddgitalarkivet; Bundesarchiv Izvor: Helsinki
Komentara: 0