- Ukoliko želimo da neutrališemo društveno dekadentne pošasti kao što su trgovina ljudima, narkotrafiking i samim tim kriminal sa nesagledivim posledicama, ukoliko smo humani i odgovorni ne samo na rečima, nego i u praksi, ukoliko želimo da ukinemo sivu zonu u kojoj ima exploatacije, korupcije o kojoj niko sistemski ne brine, ukoliko smo spremni da pogledamo istini u oči, onda bi bilo logično da se i o ovoj temi otvori šira društvena rasprava, a ne da se o tome s vremena na vreme čita u medijima, i da se zatim sve to zaboravi, i nastavi po starom.
- Države koje su je legalizovale mogu da ih uslove da koriste kondom i da se redovno testiraju na seksualno prenosive bolesti. Legalizacija može da uveća poreske prihode za državu, lokalnu samoupravu i zdravstveni fond, a može da uštedi ionako male policijske resurse. Policijska istraga prostitucije može da bude vrlo komplikovana i da zahteva velika finansijska sredstva, ali i angažuje ljudstvo. Legalni radnici u seks-industriji mogli bi da štite svoja radnička prava, da osnuju sindikat koji bi im omogućio da imaju minimalnu nadnicu, zaštitu od diskriminacije i sigurno radno okruženje.
DA JE ŠVEDSKI MODEL OVDE PRIMENJIV, DEVOJKE KOJE ŽIVE OD PROSTITUCIJE BILE BI "ZATAMNJENE" U MEDIJIMA. UMESTO O NJIMA, IZVEŠTAVALO BI SE O IMENIMA MAKROA, POLITIČARA, FUDBALERA I DIREKTORA.... TEK TAD BI TO POSTALA I AFERA I SLUČAJ SA POKRIĆEM, A OVAKO – SAMO DIM I NIŠTA
Funkcioner socijalista Branko Ružić, koji se navodno bori protiv demagogije i lažnog morala, a u ime korisnika iz svih sfera društva, pa i političara, poslovnih ljudi, sportista, iznosi stav da prostituciju konačno treba legalizovati...
…Međutim, stvari su mnogo ozbiljnije nego što izgledaju, ozbiljnije čak i od zdravstvenog, socijalnog, finansijskog pokrića. Jer, ono sa čim je prostitucija u najvećem broju slučajeva povezana jeste organizovani kriminal, trgovina ljudima. Ružićev predlog možda i lepo zvuči u teoriji: žene idu na preglede, plaćaju porez, voze se autobusom i imaju markicu, i nisu više žrtve trgovine ljudima. Samo, kako bi to u praksi zaista izgledalo: da li bi trgovci ljudima zarađivali još više, da li bi imali posebnu državnu zaštitu zbog utaje poreza, da li bi prostitutke i dalje bile prebijane i kažnjavane, i da li bi sve to i dalje bilo "legalno"?
Uzmimo na primer zemlje mnogo razvijenije od naše koje su se davno opredelile za potpunu dekriminalizaciju prostitucije: Holandija 2000. i Nemačka 2002. godine. Prema izveštajima nemačke vlade, ova zemlja je postala raj za trgovce ljudima gde 90 odsto od 400.000 žena koje se bave prostitucijom žive pod raznim ograničenjima. Prema izveštaju holandske policije iz 2008, reč je takođe o visokom procentu prinude, preko 90 odsto. Bivši gradonačelnik Amsterdama je čak priznao da uprkos stvaranju bezbednog prostora za žene seksualne radnice, nisu isključene veze sa organizovanim kriminalom. Zagovarači legalne prostitucije kao da zaboravljaju na samu prirodu tog posla, kao i na raširenost trgovine ljudima u toj oblasti. Zaboravljaju da su žene u prostituciji, pogotovo na povoljnim tržištima, uglavnom migrantkinje, preko 80 odsto u Austriji i preko 65 odsto u Nemačkoj, i da su izložene mnogo većem stepenu nasilja nego one koje su domaće. A često nisu ni zdravstveno ni socijalno zaštićene, uprkos legalizaciji. Zaboravlja se da je organizovani kriminal umnogome profitirao od otvaranja granica i "humane" evropske legislative. I zaboravlja se da glavni izvori baš te legalne prostitucije potiču iz kriminalnih mreža Albanije, zapadne Afrike, Istočne Evrope, Kine, Japana.
Komentara: 0