ODGOVOR ČLANICE SAVETA REM OLIVERE ZEKIĆ MINISTRU VLADANU VUKOSAVLJEVIĆU
Još kada je postavljen za ministra, Vladan Vukosavljević je jasno pokazao čime će da se bavi.
Izjavio je da je „ministar kulture, ministar odbrane“ i ušao u red onih koji se, kada čuju reč „kultura“, uhvate za pištolj.
I ne bi to bio problem, svako ima prava na svoje doživljaje i vizije, da nije jedne sitnice. One koja govori da revolveraši, po pravilu, ne brinu o činjenicama. Pucaju nasumice, brza paljba, pa koga pogode.
Tako je, nastupajući u jutarnjem programu TV Prva, blaženi ministar „pripucao“ i na Regulatorno telo za elektronske medije, ne nišaneći i bez ikakve brige o tome šta priča, i to sa pozicije koja bi trebalo da podrazumeva koliko-toliko poznavanje materije. I dosta je promašio.
Počevši od osnovne teze, koja se zasniva da ministrovom ubeđenju da članovi saveta REM primaju plate iz budžeta, i to veće nego što je njegova, a da se usuđuju da bacaju drvlje i kamenje na njega lično, istaknutog predstavnika vlasti koja ih finansira. Bravo za predstavnika vlasti, čija je dužina kose apsolutno identična i sa njegovom pameću i sa poznavanjem materije. Ošišana na nulu.
Regulatorno telo za elektonske medije, gospodine ministre bez kose, je nezavisno telo, i kao takvo ne može da se finansira iz budžeta Republike Srbije, jer, u tom slučaju ne bi bilo nezavisno, a verovatno bi i njegovim članovima bilo zabranjeno da primete da ministri ne znaju šta pričaju.
Ovako, ta neprijatnost je izbegnuta činjenicom da se REM finansira od naknada koje plaćaju pružaoci medijskih usluga, na svim, pa i nacionalnim frekvencijama.
Samim tim, čija je plata veća, nije uopšte upitno za temu o kojoj je reč, niti, vi, ministre, možete našu platu da smanjite, zbog neposlušnosti. Da kukate, naravno, uvek možete, ali plašim se da je adresa pogrešna. Pogotovo što REM svake godine uplaćuje sredstva u budžet, pa, po tom osnovu, ispada da ste, očigledno na vašu žalost, ipak vi naš službenik, a ne obrnuto.
No, ova kardinalna greška – jer bi ministar kulture i informisanja morao da zna kako se finansiraju tela koja imaju veze sa kulturom i informisanjem – samo je uvod u nešto mnogo gore, a isto je vezano za ministrovu ambiciju da sve uređuje, od plata do programa, sve sa akcentom na zabrani, svega što mu nije po volji.
I to jeste problem, naročito kada se zna da je cenzura, u ovoj, i u svim civilizovanim zemljama zabranjena, a pokušaj da se neki program ili format, bilo koji, unapred uredi, da mu se unapred sankcioniše sadržaj, jako liči na cenzuru, i to bi i svako bez kose morao da zna.
Uostalom, Evropska, kao i svaka druga medijska regulativa koja počiva na demokratskim vrednostima zabranjuje a priori kontrolu programa, baš zato što takva kontrola suštinski znači cenzuru.
To sasvim jasno stoji u evropskim dokumentima:
„Regulatorni organi ne treba da vrše a priori kontrolu programa i stoga kontrola emisija treba da usledi posle njihovog emitovanja.„
(Preporuka br. R (2000) 23 Komiteta ministara Saveta Evrope o nezavisnosti i funkcijama regulatornih organa u oblasti radio-difuzije.)
U skladu sa stavom o neprihvatljivosti a priori kontrole programa, donošenje obavezujućeg uputstva o proterivanju konkretnih TV emisija (npr. „Parova„, „Velikog brata„, „Zadruge„) ili određenog televizijskog formata (npr. rijaliti programa) u kasne večernje termine, ne bi bilo u saglasnosti sa evropskom medijskom regulativom.
Regulativa se po pravilu ne donosi za pojedinačne emisije ili formate, jer takva vrsta postupanja, bez obzira na to što je u nekom trenutku pravi lek za postojeći problem, može lako da sklizne, hajde to da ponovimo, u cenzuru.
I to je, dragi neobavešteni ministre, suština našeg odbijanja da postupimo po vašem naređenju.
Nema šanse da bilo šta slično uradimo, između ostalog i zato što u REM ne sede ljudi koji se, kada čuju reč „mediji„, hvataju za pištolje. Takođe, nema, među nama, nikoga ni ko halucinira da mu je posao da „brani“ medijski prostor, što je dobro, pošto se ta vrsta ambicije obično završi zabranom svega što se nekome, iz bilo kog razloga, ne sviđa.
Počne, ambiciozni branitelj, sa rijalitijima, završi sa Dnevnikom.
A koliko je opasno kada time krene da se bavi državni službenik, ubeđen u neku svoju misiju, i sa svim sredstvima koja država u tom poslu može da mu omogući, ne moramo, nadamo se, da pričamo. Uostalom, baš zbog takvih službenika, zbog opasnosti od njihovih priviđenja, i postoje nezavisna regulatorna tela. Da budu brana onome ko je ne zna da se, po savetu Helmuta Šmita, kada dobiješ vizije ide kod doktora, a ne u ministarstvo.
I da zaključimo, rijaliti programi se ne zabranjuju nigde, pa neće ni u Srbiji.
I umesto da se bavi tim ćoravim poslom, u isto vreme i na isti način kao i oni kojima je „zabrana rijalitija“ deo političkog programa, bez obzira na činjenicu da su baš oni sami očevi rijalitija u Srbiji, ministar bi trebalo da pogleda malo podatke, izuči ih, i, recimo, podrži ono što REM godinama traži. Da mu se omogući da sam izriče novčane kazne onima koji u bilo kom delu programa, pa i u rijalitiju, krše zakon.
To je jedina normalna, i u skladu sa evropskim vrednostima, norma i brana kojima se civilizovana društva bore protiv vulgarnosti, nepristojnosti, nasilja, pornografskog sadržaja i svake druge vrste bljutavosti.
I jedini je problem, ako, slučajno, bude uvedena, u okviru svega toga, i novčana kazna za katastrofalno neznanje.
Šta ćete onda, dragi ministre. Sa tom malom platom.
Regulator privremeno ograničava slobodu prijema i reemitovanja audio-vizuelne medijske usluge na zahtev iz stava 1. ovog člana u slučaju da je to neophodno radi očuvanja javnog poretka, a posebno radi sprečavanja izvršenja, istrage, otkrivanja i gonjenja učinioca krivičnog dela, zaštite maloletnih lica, radi sprečavanja podsticanja mržnje zasnovane na rasi, polu, verskoj ili nacionalnoj pripadnosti i povreda ljudskog dostojanstva, iz razloga zaštite javnog zdravlja, razloga javne bezbednosti, nacionalne bezbednosti i odbrane, zaštite potrošača, uključujući i investitore, u slučaju ozbiljnog kršenja odnosno pretnje kršenjem navedenih interesa, i srazmerno interesima o kojima je u konkretnom slučaju reč.
Obaveza poštovanja ljudskih prava
Član 50.
Medijska usluga se pruža na način kojim se poštuju ljudska prava a naročito dostojanstvo ličnosti.
Regulator se stara da se u svim programskim sadržajima poštuje dostojanstvo ličnosti i ljudska prava, a naročito se stara da se ne prikazuje ponižavajuće postupanje i scene nasilja i mučenja, osim ako za to postoji programsko i umetničko opravdanje.
Sadržaji koji mogu da škode fizičkom, mentalnom ili moralnom razvoju maloletnika moraju biti jasno označeni i ne objavljuju se u vreme kad se osnovano može očekivati da ih maloletnici prate, imajući u vidu uobičajeni raspored njihovih aktivnosti, osim izuzetno kao zaštićena usluga sa uslovnim pristupom na način predviđen ovim zakonom.
Zaštita maloletnih lica
Član 68.
Zabranjeno je prikazivanje pornografije, scena brutalnog nasilja i drugih programskih sadržaja koji mogu teško da naškode fizičkom, mentalnom ili moralnom razvoju maloletnika.
Regulator se stara da programski sadržaji koji mogu da naškode fizičkom, moralnom ili mentalnom razvoju maloletnika ne budu dostupni putem medijske usluge radija i televizijskog emitovanja, izuzev kad je vremenom emitovanja ili tehničkim postupkom obezbeđeno da maloletnici, po pravilu nisu u prilici da ih vide ili slušaju.
Regulator podstiče pružaoce medijskih usluga da organizuju stalnu unutrašnju kontrolu sadržaja sa stanovišta zaštite maloletnika.
Regulator upoznaje pružaoce medijskih usluga sa sadržajima za koje je ustanovila da nisu u skladu sa pravilima o zaštiti maloletnika.
Regulator, na zahtev pružaoca medijske usluge, daje mišljenje o usklađenosti određenog programskog sadržaja sa pravilima o zaštiti maloletnika, odnosno uslovima da se taj sadržaj učini dostupnim (vreme emitovanja, način najave i sl.).
Programski sadržaji nepodesni za maloletnike mlađe od 16 godina ne smeju da se emituju pre 22,00 sata ni posle 6,00 sati, a nepodesni za maloletnike mlađe od 18 godina, pre 23,00 sata, ni posle 6,00 sati.
Član 111.
Novčanom kaznom od 500.000 dinara do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:
5) ne postupi u skladu sa odredbama ovog zakona u vezi sa zaštitom maloletnika (član 50. stav 3. i član 68. stav 1, 2, 6, 7, 8, 10. i 11);
OLIVERA ZEKIĆ: OD ĆURUVIJE DO SPS-A
„Olivera Zekić je diplomirani politikolog za novinarstvo i informisanje, sa višedecenijskim iskustvom u medijima i nevladinim organizacijama, a u poslednjih pet godina je nezavisni medijski konsultant“.
Ovako kratko i šturo glasi zvanična biografija članice Saveta REM iz 2015. koja je usred izbora skrenula pažnju na sebe štiteći Gorana Vesića od utišavanja tona na RTS. Šta tu ne piše?
Olivera Zekić se u novinarstvu pojavila u redakciji Dnevnog telegrafa (DT) 1996. kao studentkinja iz Kraljeva, poput mnogo mladih ljudi koji su hrlili u tabloidnu medijsku industriju na početku njenog procvata. NJen tadašnji prvi urednik, a sadašnji poslovni i životni partner Ivan Radovanović, odmah je uočio talenat. Zekić je prilikom kampanje za lokalne izbore 1996. imala prvu ozbiljnu priču, kada je tadašnji gradonačelnik Nebojša Čović poslao policiju na štrajkače u GSP – dobila je udarac pendrekom po ruci, a DT nekoliko tiražnih naslovnih strana. Potom je postala glavni politički novinar DT magazina, nedeljnog dodatka, tada najjačeg tabloida u vlasništvu Slavka Ćuruvije. Po prirodi posla, u to vreme često je kontaktirala, između ostalih, i sa Aleksandrom Vučićem, generalnim sekretarom SRS, zaduženim i za medije, kao i sa Ivicom Dačićem, portparolom SPS.
Kada je usred NATO bombardovanja 1999. Zoran Đinđić napustio Beograd, o toj opciji je razmišljao i Ćuruvija, kome je Šešelj u oktobru 1998. ugasio novine. Kao što je svedočila u više dokumentarnih filmova, kada je Ćuruvija prozvan izdajnikom u Politici ekspres, Zekić mu je prenela da se čula sa Vučićem i da joj je on kao tadašnji ministar informisanja rekao da ne mora gazda da ide, da je sve u redu i da se, koliko on zna, ništa neće desiti. Na Ćuruvijinoj sahrani Zekić je bila neutešna, kao i ostali članovi redakcije. Nakon toga, zaposlila se u FONAS-u, organizaciji koju je osnovao visoki funkcioner SPS Branislav Ivković, poznat u to vreme po slanju batinaša da jure opoziciju na Vračaru. Vreme nakon Petog oktobra u Zekićkinoj biografiji nije najjasnije, ali se potom pojavljuje u konsultantskoj agenciji koja se vezuje za Gorana Vesića i Ivana Radovanovića. Kada Radovanović 2009. nakratko obnavlja umrli dnevni list Borbu, koji se povezuje sa tada optuženim za šverc cigareta, a kasnije oslobođenim Stankom Subotićem, Zekić je glavna i odgovorna urednica. Nakon dolaska Vučića na vlast, njih dvoje rade politički pi-ar za Dačića, tvrdeći da nemaju veze sa MSP. U javnosti gotovo uvek su zajedno, kao i na gala okupljanju u Savanovi prilikom proslave Beograda na vodi.
Komentara: 0