Prema rezultatima geološkog proučavanja Milana Lukovića, profesora Tehničkog fakulteta iz Beograda, V. Mitrović je u decembru 1927. god. predložio Sudu opštine Kragujevac izgradnju vodojaže na Grošničkoj reci.
U prvoj polovini 1928. pripremljen je ugovor o zajedničkom finansiranju izgradnje izmedu Opštine i Artiljerijsko-tehničkog zavoda. Izrada projekta poverena je Milanu Nešiću, profesoru Univerziteta.
Grošnički vodovod je projektovan za potrebe industrije i grada sa 50.000 stanovnika. Neki pokazatelji o projektovanom sistemu jesu:
bruto zapremina akumulacije – 2.130.000m3
korisna zapremina akumulacije – 1.600.000m3
dužina cevovoda (prečnika 350 mm) do rezervoara – 7.400m
zapremina rezervoara – 3.400m3
Grošnički sistem je građen od 31. januara 1931. do 29. novembra 1937. godine. Samo jezero je dugo 1.750 m i ima površinu od 22 ha i prvo je veštačko jezero u Srbiji. Jezero se prvi put napunilo tokom zime 1937/38. Voda zahvaćena iz Grošničkog jezera morala je da se prečišćava, pa je izgrađeno i postrojenje za prečišćavanje. Tehnološki postupak prečišćavanja je klasičan. Filtriranje se obavlja na brzim peščanim filterima, a dezinfekcija se obavlja hlorom. Prvobitno je planirano i ozoniranje, ali se kasnije odustalo od ideje.
Ujedno je izgrađena i mala hidrocentrala za potrebe postrojenja, kao i nova vodovodna mreža u gradu. Izgrađeno je 86 uličnih česama i dozvoljeno priključivanje zgrada i ustanova. Voda se koristi od 1. aprila 1938. godine. Pedesetih godina XX veka osetio se nedostatak vode zbog smanjenja zapremine jezera zasipanjem nanosom, kao i zbog povećane potrošnje. Zato je brana 1962. godine nadvišena za 7,3 metara po projektu ing. D. Milovanovića.
Brana, koja je bila jedna od retkih u Evropi između dva rata, i danas je jedna od najlepših i najboljih. Njena postrojenja, kao i hidrocentrala, koju je montirao "Simens" još za vreme Kraljevine, i danas postoje. Tu je i sistem za ozonizaciju vode, koji je u to vreme bio prva reč tehnologije. Sve mašine su očuvane i, prema rečima inženjera, uz manja ulaganja opet mogu da se stave u pogon.
- Brana je u zoni sanitarne zaštite i sada niko nema pristup osim naših radnika koji imaju posebna ovlašćenja i sanitarne dozvole. Turističke posete bile bi atraktivne, ali su zasada nemoguće. Jedino u posebnim danima mogu da se organizuju masovnije posete. Građani, nažalost, nisu upoznati šta imaju. Pokušaćemo da i rekonstruišemo hidrocentralu, zajedno sa “Simensom”, da počne ponovo da se pravi struja.
Komentara: 0