Jednom davno, preko oko tri hiljade godina, visibaba se našla usred velike istorijske priče. Pomogla je čuvenom grčkom junaku da ostane imun na čarolije i završi započeto. Junak se zvao Odisej. Naime, nakon završetka Trojanskog rata, Odisej je sa svojim drugovima u dugom povratku kući u jednom od svojih lutanja prispeo na jedno malo ostrvo. Ubrzo su saznali da je vlasnica ostrva čarobnica Kirka. Kirka je bila kći boga Sunca, prognana na pusto ostrvo koje nije smela da napušta. Odisej i njegova posada su zatražili gostoprimstvo da se oporave od plovidbe i prethodnih nevolja. Kirka im je dozvolila, ali je ubrzo Odisejevu posadu zbog nedoličnog ponašanja pretvorila u svinje i pokušala čarobnim travama da zadrži Odiseja na ostrvu. Bogovi su se u tom trenutku, naravno, umešali. Bog Hermes je dao Odiseju biljku moli, malih belih cvetova, koju je ubrao iz šume u okolini. Bila je to biljka koja ima čudesna svojstva da štiti od zaborava. Naučnici su nedavno ustanovili, gotovo sa sigurnošću, da se iza grčke biljke moli krila sve vreme visibaba.

Visibaba je odavnina rasprostranjena u basenu Egejskog mora. Savremena medicina je otkrila da visibaba sadrži lekovitu supstancu (galantamin) koja štiti mozak od otrova i upotrebljava se danas za lečenje od Alchajmerove bolesti, tj. zaborava. Starim Grcima je bila poznata lekovita strana visibabe, u vidu zaštite od otrova, iako grčki botaničar Teofrast iz III veka ne navodi precizno od kojih štiti.

Ako se znanja tokom istorije izgube, potražite legende i mitove, oni uvek čuvaju od zaborava važne stvari...

• Poreklo i naziv
• Opis
• Sadnja i nega visibabe
• Razmnožavanje
• Nevaljalci među Galantofilima

DETALJNIJE

VISIBABA, ANTIČKA I SAVREMENA ČAROBNICA

* * *

Jedno od pet prirodnih staništa džinovske visibabe u Srbiji nalazi se na Staroj planini. Ovu sve ređu biljku treba zaštititi i proučavati, a ona, kako kaže jedan od retkih srpskih istraživača visibaba Filip Jovanović, može da utiče na razvoj domaćeg turizma, jer bi ljubitelji ovog cveta mogli da pohrle da ga vide tamo gde raste prirodno.

Na Staroj planini, na oko 1.100 metara nadmorske visine kod Crnog vrha, nalazi se jedno od pet prirodnih staništa velike visibabe, koja je se, osim u istočnoj Srbiji još samo može pronaći na retkim mestima u Turskoj, Grčkoj, Bugarskoj ili na nekim istočnoegejskim ostrvima.

STARA PLANINA RAJ ZA UGROŽENU DŽINOVSKU VISIBABU

Visibabe su u našem narodu dobro poznate od davnina, samonikle su na celom Balkanu, stoga je verovatno i ime nastalo u vreme naseljavanja slovenskih naroda.

S druge strane, poreklo i značenje imena i kod drugih naroda najčešće je očigledno. Tako je npr. u ruskom jeziku poznata kao „padsnježnik“, kod Slovaka kao „snježenka“, Bugari i Makedonci je zovu „kokiče“ (mala koka), Turci „kardeljen“ („ono što se probija iz snega“), Englezi „snowdrop“ (snežna kapljica), dok svoj stručni naziv Galanthus ili „mlečni cvet“ (u prevodu sa latiniziranog grčkog) duguje švedskom naučniku Lineu.

Pod istim imenom u nas je uvodi u drugoj polovini 19. veka i naš čuveni botaničar Josif Pančić, zahvaljujući čijem radu 1874. godine dobijamo prvu Floru Kneževine Srbije.

- Poznato je da u starim folklornim verovanjima Britanaca visibabe važe za biljke koje ne treba brati, još manje unositi u kuću jer se smatralo da, s obzirom da rastu blizu tla, više pripadaju podzemnom svetu, tj. svetu mrtvih, nego li ovozemaljskom, te onaj koji se ogluši o ovo upozorenje može naneti veliku nesreću svom domu, pa čak izazvati i smrt ukućana, objašnjava Jovanović mesto visibaba u narodnoj tradiciji.

- Visibaba je, treba imati na umu, prvenstveno ukrasna biljka. Većina ukrasnih biljaka je na neki način ili u nekoj meri otrovna, ali do trovanja može doći samo unosom dovoljne količine toksina. Treba, doduše, decu držati na oku za vreme boravka napolju, ako u blizini rastu otrovne biljke, upozorava Jovanović.

Svaka pomoć u vezi rasprostranjenosti visibaba u našim krajevima bila bi od pomoći Filipu Jovanoviću, kontak adresa filip.jovanovic84@yahoo.com.

VISIBABA - VESNIK PROLEĆA IZ PODZEMNOG SVETA

Izvori: Izvor: Floradela - cvetne beleške jedne istoričarke; RTS; Magično bilje