Veliki požar u Kragujevcu, 21. maj 1911. (Mali žurnal)

Prelistavamo Mali žurnal - 21. maj 1911. godine

Izgoreo mlin u velikom požaru u Kragujevcu

Na današnji dan pre 110 godina dnevni list „Mali žurnal“ piše o tragediji koja se desila u Kragujevcu. Izgoreo je tamošnji mlin, a materijalna šteta je bila ogromna.

^{Foto: Matea Milošević/Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"}

„Kragujevac je opet snašla jedna velika šteta“, piše „Mali žurnal“ na današnji dan.

Najveći tamošnji mlin, kako piše u članku, koji se ujedno može računati u najveće mlinove ovog grada, izgoreo je noćas do temelja i od njega su samo ruševine ostale.

Zgrada u kojoj je mlin bio smešten, prostirala se na šest spratova. Požar, koji se pojavio posle ponoći, i to na četvrtom spratu, ubrzo se raširio i plamen je obuhvatio četvrti, peti i šesti sprat. Plamen se počeo potom spuštati ka prizemlju da bi na kraju došao do temelja, piše Mali žurnal.

Dok vatra još nije sišla, radnici su spasavali ono što se spasti može.

Panika u Kragujevcu, nakon što se čulo za ovaj požar, bila je velika.

Šteta iznosi preko jedan milion dinara, a mlin je bio osiguran u jednom prestoničkom osiguravajućem društvu, navodi se u zaključku.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 110 godina, tačnije 1911. godine. Predmet analize je dnevni list Mali Žurnal, koji danas ne postoji. Novine su izlazile u Beogradu kao informativni dnevni list od 1894-1915, godine i potom 1920 godine. Vlasnik i odgovorni urednik bio je Jovan Živković. Vremenom, list se razvijao i tematski širio: imao je dobru dopisničku mrežu, pratio je kulturni život i političke događaje.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije.

Nemanja Kuč
Ilustracija: Digitalna.nb.rs
Izvor: Danas, 21. 5. 2021.

Gosti iz prošlosti

„Put oko sveta“ – opklada od 10.000 dinara” - tako je glasio naslov na prvoj strani beogradskog dnevnog lista „Mali žurnal“, u četvrtak, 11. marta 1910. godine. Ispod naslova - slika budućeg svetskog putnika i podnaslov: “Redakcija Malog žurnala plaća 10.000 dinara Miloradu Rajčeviću, koji će za dve godine proći jedan deo Evrope, Azije, Afrike, Južnu i Severnu Ameriku.”

"Mali žurnal" je izlazio u Beogradu kao informativni dnevni list od 1894. do 1915. godine i potom još 1920. Vlasnik i odgovorni urednik bio je Jovan Živković, a list su uređivala braća Petar i Boža Savić. Vremenom, list se razvijao i tematski širio. Imao je dobru dopisničku mrežu, pratio je kulturni život i političke događaje, i bio veoma čitan. Orjentacija mu je bila opoziciona, najpre radikalska, potom demokratska.

Braća Savić, inače osnivači "Malog žurnala", prvi su u Kraljevini Srbiji nabavili rotacionu mašinu 1904. godine, bavili su se filmom, a imali su i svoj bioskop zajedno sa trećim bratom Svetolikom. Očigledno uvek radi da probaju nešto novo, Savići su procenili da bi pogodba sa Rajčevićem, koju su mnogi opisivali i kao opkladu poput one iz romana Žila Verna „Put oko sveta za 80 dana", trebalo da privuče još veći broj čitalaca i podigne tiraž listu, ali i da promoviše srpsku kulturu i novinarstvo u svetu, jer je vest o budućem putešestviju vrlo brzo prešla granice Srbije.

^{Milorad Rajčević}

Ko su bili Savići, to se u Kraljevini Srbiji znalo. Ali ko je bio Milorad Rajčević, i otkud da baš on bude izabrani svetski putnik? Rajčević se sam ponudio, tako što je jednog dana zakucao na vrata redakcije "Malog žurnala" i predstavio se kao brat jednog Obrenovčanina koji se lažno predstavljao kao prestolonaslednik i time izazvao skandal koji su pratile i strane novine. Bistar mladić, živahnog duha i uglađenih manira dopao se braći Savić, te je sklopljen dogovor da će tokom naredne dve godine Rajčević imati da obiće Evropu, Aziju, Ameriku i Afriku, s najskromnijim sredstvima, po utvrđenoj maršruti koja prati godišnja doba, i da će iz svakog mesta redakciji "Malog žurnala" slati dopis sa slikama i potvrdu mesne vlasti kao dokaz da je zaista bio u svakom mestu koje navodi. Za uzvrat dobijaće mesečni honorar od 150 dinara, a dodatni izvor prihoda ostvarivaće prodajom dopisnih karata sa svojim likom.

„Određivanje dana odmora i dužinu njihovih trajanja određivaće sam Rajčević po svom nahođenju." Precizirano je i kako će izgledati, pa „odelo putnika treba da imitira uniformu srpskog pešaka s rancem na leđima, u kome, pored najnužnijih lekova, aspirina, kinina, joda, kozjeg loja i sličnih, mora uvek da ima po dva para čistih obojaka. Hoće li se što više nositi, ostavlja se njegovoj uviđajnosti. Na putu putnik ima prava da se koristi svim postojećim podvoznim sredstvima."

U "Gostima iz prošlosti" - svetski putnik Milorad Rajčević (1. deo: od Beograda do Japana).

Autor i urednik emisije - Mirjana Blažić

Izvor: RTS, 27. 2. 2016.

Donacija za udruzenje PRVI PRVI NA SKALI 2020