Rajić je rodom iz Stragara; jedan je od prvih ustanika u Jasenici 1804. On je Karađorđu bio barjaktar. Čovek već u godinama, a junak za priču, on je bio uzdanica ma se poslao na kako težak posao.
Godine 1809, Gušanac Alija, s 12.000 krdžalija, "sve žešćega i krvničnijega," kao što veli Sima, udari od Jagodine preko Crnoga Vrha ka Gruži i Lepenici. Zarekao se bio, kažu, da Kragujevac zapali, da grune u Topolu, da Karađorđa poseče, a ženu mu i decu da pošlje caru na dar.
Na glas o takoj silnoj najezdi
"Karađorđe onakoga pošlje Za kojim no još nestalo nigde Nit ga igda bi poklepat nužno S dve hiljade hrabra Šumadinca Ta Rajića svoga barjaktara! Crni Vrh ih natkrilio listom Da dušmana ne obnja ih oko, I da ne zna ko na drumu čeka.
Turci, ne videći nigde pred sobom vojske, naiđu slobodno, ali tek onda opaze u kakvu su klopku upali:
"Kad se ospu Srbalj garabilji A stanu se izjarivat’ vrazi Hati s’ lome, ranjenici pište, Dok oblete svu busiju krugom I obostran ujednači pucnje Što i Turci zaklone uhvate. No istekar polovina Srba Iz dubrave u rebar prispela, Biv skrivena udariti posle, U po vatre iznenada vrazma; Ovi t’ nam ih čilni i jakošnji Sad preduzmu s pleća u perčine Mučno j’ videt’ sitnije mrvljenje! Jedan drugog već hrabriti staše: "Držimo se, ne izdajimo se! "Krdžalije, u boju smo rasli! "Oružijem nam’ je slaviti se!" Još Gušanac ustostruča slade. I drža se dok se ne dosadi Samo ginut’ i u neznan biti, A Srb puni, bez pretrga meće, Sam zaklonjen, tek dušmane zgađa.1"
Krdžalije prsnu kud koji, a i sam Gušanac jedva iznese šalvare do Jagodine. U ovom boju, među drugima, osobito se odlikovao Jovan Kursula.
Docnije se nešto Vožd bio naljutio na svoga barjaktara, a ovaj se povuče u svoje selo, i sa svim batali vojnu i vojevanje. To je mnogima bilo žao, i Sima mu ovako peva za to:
"Ah, Rajiću, Vožda barjaktare, S nekog doba jera pomanita? Jer u nemar zabaci se gnjili.... Dotešča l’ ti već viteza pravo Ne dat’ mrdat’ ni svom gospodaru? Il’ ugasi k zavičaju ljubav K slavi sroda i dragosti srnskoj; Stid di bi te u potomstva bilo Što bi stjenu žezlom poražav’o Da istače životvornu vodu U sve tjela kroz vjekove člane?..."
Drugi ustanak našao je Rajića, i ako već starca, bodra i vesela, na boj gotova.
Na Ljubiću nahodimo Tanaska Rajića, kao zapovednika u gornjem šancu, gde su bili topovi. Jednoga dana Turci žestoko udare na srpske šančeve. Vojnici iz donjega šanca, ne mogući se održati, počnu uzmicati u gornji, Rajićev šanac, i tim sam šanac provale. Kad sila turska i tu navali, oni se pometu, i počnu uzmicati. Kukavni starac Rajić počne im govoriti: "Stante, braćo, ako Boga znate; što ste se tako preplašili; ta i iz Turaka teče krv kao i iz nas. Zar ove topove ostavljate, od Boga ne našli? Znate li kakve smo muke propatili dok topova ne imasmo?"
Videći da je strah ovladao, i da ga niko ne sluša, Rajić opkorači top, uzme u jednu ruku sablju, a u drugu zapet pištolj, pa rekne:
— Ovih topova ja ne ću ostaviti Turcima, dok me svega na iseku na komate!
Turci nagrnu na njega; on nekolike smlati, ali puške i njega obore, i tu ga svega Turci iseku. Ova junačka, patriotska smrt neka je na ugled svima onima u kojih ovako muško srce kuca!
Dobri duhovnik Đera priča nam, kako su Rajića ožalile njegove ćeri, snahe, i baba mu Jana. Evo nekoliko vrsta iz te zapevke:
"Duovniče, i tako ti Boga! Kaži meni što za svekra moga 2 Ti si s njime tamo vojevao Je li blizu tebe poginuo ? Imala sam brata rođenoga Pa ostadoh i bez njega jadna Otiš’o mi u daleku zemlju Ne znam jadna na koju li stranu Ali živom živ se opet nada A mrtvome nikad ni do veva; Kaži gde je moj babo ostao? Jesi li ga lepo saranio"? Blizu mene plače baba Jana Rajićeva jadnica supruga, Oko nje su ćeri rođenice Što s’ ostale jadne sirotice."3
Ko Rajićevom smrću ume da umre, dostojan je da živi do veka!
Milan Đ. Milićević
________________
1 Srbijanka, knj. III, str. 52 i 56. 2 Ovo jada Perunka, snaha Rajićeva a sestra Janaćija Đurića.
Milan Đ. Milićević Kneževina Srbija | Državna štamparija | Beograd, 1876
Izvojevana pobeda Srbima je donela veliku slobodnu teritoriju, zaplenjeno oružje i ratnu opremu, uslove za nesmetani razvoj ustanka, a Turcima katastrofalne gubitke - izginulo ih je sedam hiljada u bojevima za Čačak i povlačenje iz Kragujevca...
Komentara: 0