O Daning-Kruger efektu, zanimljivom psihološkom fenomenu sa kojim se svi često susrećete u svojoj okolini, naročito na internetu, koji obiluje teorijama zavera.
Nazvan po dvojici naučnika koji su ga prvi opisali, ovaj efekat objašnjava zašto su ljudi koji su manje kompetentni u nekoj oblasti skloni da imaju višak samopouzdanja ili jednostavnije rečeno - zašto "glupi" ljudi misle da su tako "pametni"?
Izvor: Veprizam
Da li ste dobri u stvarima onoliko koliko mislite da jeste? Koliko ste dobri u upravljanju novcem? Šta je sa čitanjem ljudskih emocija? Koliko ste zdravi u poređenju sa drugim ljudima koje poznajete? Da li ste u proseku bolji u gramatici?
Poznavanje svoje stručnosti i kako naše veštine stoje u poređenju sa drugim ljudima je više od jačanja samopouzdanja. Pomaže nam da shvatimo kada možemo da se držimo naših odluka i instinkata, a kada nam je, umesto toga, potrebno da tražimo savet. Međutim psihološka istraživanja nagoveštavaju da nismo naročito dobri u preciznoj samoproceni. Zapravo, često precenjujemo sopstvene sposobnosti. Istraživači imaju naziv za ovu pojavu, Daning-Krugerov efekat. Ovaj efekat objašnjava zašto je preko 100 istraživanja utvrdilo da ljudi pokazuju iluzornu superiornost.
Cenimo sebe kao bolje od drugih u meri koja narušava zakone matematike. Kada su softverski inženjeri u dve firme upitani da ocene svoj učinak, 32% inženjera iz jedne firme i 42% iz druge je stavilo sebe u 5% najboljih. U drugom istraživanju, 88% američkih vozača su opisali sebe kao nekoga ko ima natprosečne veštine vožnje. Ovo nisu izolovana otkrića. U proseku, ljudi su skloni tome da sebe ocenjuju kao bolje od većine u disciplinama koje sežu od zdravlja, veština predvodništva, etike itd. Naročito je zanimljivo to da su oni najnesposobniji često najskloniji precenjivanju svojih veština u najvećoj meri.
Ljudi koji su vidno loši u logičkom zaključivanju, gramatici, finansijskom znanju, matematici, emocionalnoj inteligenciji, izvođenju laboratorijskih medicinskih testova i šahu, svi su skloni ocenjivanju svoje stručnosti skoro jednako povoljno kao stručnjaci. Pa, ko je najpodložniji ovoj obmani? Na žalost, svi mi jer svi mi imamo parčiće nesposobnosti koje ne prepoznajemo. Međutim zašto? Kada su psiholozi Daning i Kruger prvi put opisali ovaj efekat 1999, tvrdili su da ljudi kojima manjka znanja i veština u određenim oblastima pate od dvostruke kletve. Prvo, prave greške i donose loše odluke. Ali, drugo, te iste rupe u znanju ih sprečavaju i da zapaze svoje greške. Drugim rečima, lošim znalcima nedostaje baš ona stručnost koja ima je potrebna da uvide koliko im loše ide. Na primer, kada su istraživači izučavali učesnike na fakultetskom turniru debate, najlošijih 25% ekipa u preliminarnim rundama je izgubilo četiri od svakih pet mečeva. Međutim, smatrali su da pobeđuju u skoro 60%. Bez jasnog razumevanja pravila debate, studenti prosto nisu mogli da prepoznaju kada ili koliko često su njihovi argumenti pobijeni.
Daning-Krugerov efekat nije pitanje toga da smo zbog ega slepi za naše slabosti. Ljudi često priznaju svoje nedostatke kada uspeju da ih spaze. U jedom istraživanju, đaci koji su prvobitno loše prošli na logičkom kvizu a potom su pohađali kraći kurs logike su bili prilično voljni da označe prvobitni učinak kao užasan. Možda zbog toga ljudi sa umerenom količinom iskustva i stručnosti često imaju manje samopouzdanja u svoje sposobnosti. Znaju dovoljno da znaju kako ima mnogo toga što ne znaju.
U međuvremenu, stručnjaci su svesni toga koliko znaju. Međutim, često prave drugačiju grešku: pretpostavljaju da svi ostali znaju koliko i oni. Iz toga proishodi da ljudi, bilo da su nevični ili visoko kvalifikovani, često su zarobljeni u mehuru netačne samoprocene. Kada su nevični, ne mogu da vide sopstvene mane. Kada su izuzetno kompetentni, ne uviđaju koliko su neobične njihove sposobnosti. Pa, ako je Daning-Krugerov efekat nevidljiv onima koji ga doživljavaju, šta možete da uradite da otkrijete koliko ste zaista dobri u raznim stvarima? Prvo, pitajte druge ljude za povratnu informaciju i razmotrite je, čak iako vam ne prija. Drugo, i još važnije, nastavite da učite.
Što smo obučeniji, to smo manje skloni da imamo nevidjive rupe u našoj sposobnosti. Možda se sve svodi na staru poslovicu: Kada se raspravljate sa budalom, prvo se postarajte da i druga osoba ne radi to isto.
Komentara: 0