Gost emisije "Intervju" bio je gospodin Vojislav Voja Žanetić, novinar, kolumnista i stručnjak za marketing. Napisao je scenario za mnoge predstave Indeksovog radio pozorišta. U svojim nastupima navodi da danas rešavamo pitanja iz 19. i 20. veka, a ni vlast ni opozicija nemaju program i politiku koja brine o položaju srpskog naroda u 21. veku. Preporučujemo Vam da pogledate ceo intervju i saznate više o brojnim zanimljivim temama.
Intervju je snimljen 17. 1. 2017. godine u našim prostorijama, u Beogradu.
* * *
- Nekako je zavladal moda čudna, ja se s njom duboko ne slažem, da je "strani investitor" glavna stvar na svetu. I onda se svaka vrsta domaćeg investitora gubi kao prioritet... Svaka domaća investicija pameti, vremena stavljena je nekako "u podrum", što bi se reklo. Veliča se inostrani investitor u svakom smislu. Imate tu razliku u pristupu svuda, između ostalog i po pitanju: Imate li ideje? A kamoli, recimo, u privredi. To ne pitaj ko je, šta je - samo da ima strani pasoš. Ne pitaš čak ni da li postoji!
* * *
- ...Te zemlje su postale takve zato što je kriterijum za njihovu demokratičnost od strane onih koji su im nametali demokratiju bio mali. Znači, otprilike, to ovako ide. Ovde pitaju: - Šta mi treba da uradimo da bismo bili demokratična zemlja? Uobraženi Zapada kaže: - Pa, treba da imate slobodne izbore. Ovi drugi pitaju: - I, i, samo to? Oni kažu: - Pa, da! - Važi, nema problema. Sledećih 30 godina jedan se bira na izborima.
* * *
- Bilo ko da se smestio u blizini te fotelje u koju je seo naš trenutni predsednik Srbije, tada kada se taj sistem menjao iz A u V, isto bi se desilo i njemu. Ne možemo sve korene ovog sistema naći samo u ljudima koji su trenutno na vlasti. Te korene treba tražiti i malo ranije. Ti čuveni tabolidi su još ranije nastali ovde, i to govorim o tabloidima koji su nastali sa idejom o političkom progonu. Mi smo polako i postepeno uplivavali u to i nalazimo se u epohi TOGA. Ali to nije epoha Vučića - to je epoha TOGA u kojoj je on u jednoj epizodi.
* * *
Identifikacija čoveka sa sistemom koji se nalazi ispod njega može da bude relativno pogubna za njega. Mi možemo da promenimo čoveka, a šta ako ostane isti sistem? I onda ti čekaš ponovo četiri godine da se oni naviknu jedni na druge... To je bio razlog zašto mi nismo postigli mnogo posle promena petog oktobra, bez obzira šta ja mislim o njemu ili ne mislim. Imao sam jednog čoveka, to sam pričao davno, koji mi je 6. oktobra došao (neki tip iz kraja, ja sam sa Čubure) i rekao: - Vojče, ’de se nose sad ove pare za mito? Rekoh: - Otkud ja znam, nisam znao ni ranije gde se nose. Što te zanima to? - Pa, ne znam, kol’ki je procenat. Jer ovi su bili jedni, a ovih sad ima 18. I, recimo, 8. oktobra, sam tog istog čoveka video nasmejanog i ja ga pitam šta bi sa onim tvojim mitom, on kaže: - Sve je u redu. - Pa je l’ ostao isti procenat? - Isti!
* * *
- Nemojmo se previše pouzdati u racionalnost određenih poteza u svetu zato što ljudi nisu racionalni, oni su uglavnom budalčine. Uključujući Angel Merkel!
Komentara: 0