- Lažeš, Vuče, lažeš! Nisu ga se bojali? Znamo dobro i ti i ja da s Crnim nije bilo duga razgovora, reč-dve, pa za kuburu. Lažeš, Vuče. Znam ja zašto ti to tako pišeš. Hoćeš istinu? A Srbin i istina - ne može. Ne može. Srbi su uvek voleli pogrešne ljude. Crnog vole jer je crn - on je pobeg’o, ja sam ost’o, ja! Sad me ni u pesme neće. Mrze me jer su sa mnom pobedili. Srbi poraz vole. Srbi su jedini narod pod kapom nebeskom koji poraz slavi. Mrze me jer sam uvek bio za carstvo zemaljsko, a ne za carstvo nebesko. Kuju sam vam ispod praga izvukao. Sad mož’ da psujete i državu i vladaoca jer imate. Kad je bilo stani-pani onda drž’ Miloše, uzmi Miloše, moli Miloše, kleči Miloše... Lažeš Vuče! Lažeš! Lažeš!
Iz života kneza Miloša i njegove porodice
Dug i buran život Miloša Teodorovića Obrenovića bio je česta tema kako naučnih radova tako i popularnih romansiranih biografija, koje su se mahom bavile njegovim ratovanjima i političkim delovanjima.
Privatni život pominjan je uzgred, onoliko koliko je bilo potrebno da se ova snažna i na svaki način zanimljiva ličnost osvetli kao hrabar ustanik i mudri tvorac nove srpske države. Ipak, ova dva segmenta Miloševog života vrlo često su se preplitali i velikim delom uticala jedan na drugi - kaže naša današnja sagovornica, gošća Riznice, istoričar Ljiljana Čubrić, dugogodišnji upravnik Muzeja Vuka i Dositeja u Beogradu i pisac većeg broja knjiga.
Sa njom razgovaramo o porodičnim odnosima unutar kuće Obrenovića, kako onim poznatim, tako i onim manje znanim koji će kasnije imati dalekosežne uticaje na događaje u ovoj kneževskoj kući.
Komentara: 0