Ljuba Moljac - Biografija/Životopis; Fudbaler 1982/Poza za lice 1987

MOJA SAHRANA

A kad umrem voleo bih da me prenosi Milka Babović. Jao kako bi ona to lepo radila! Kako bi Milkica mene mrtvog prenosila, kao umetničko klizanje na televiziji ona bi rekla ovako: "Pokojni Ljuba je tirkizno žut i plavičasto krut, okružen je šljokicama i šljokadžijama. Ovo je, poštovani gledaoci, bila njegova poslednja pirueta".

I kod nje ne bi bile proizvoljne ocene znate ono: bila lepa sa’rana, bila velika sa’rana, bilo mnogo sveta, lepo se pilo, lepo se jelo, lepo se govorilo. Ne, kod nje bi bilo kao na televiziji, kao na umetničkom klizanju. Bio bi prvo obavezni deo sahrane, pa onda slobodni deo sahrane, pa na kraju egzibicije na sahrani. Bile bi one ocene znate već ono kako ide na umetničkom klizanju: "Fünf koma zwo, fünf koma sieben, fünf koma aht, fünf koma šaht." Ma kod nje bi bre pop i crkvenjak bili plesni parovi.

E, ja bi voleo tom prilikom da me prenosi drug Mladen Delić. On bi rekao: "Ljudi moji je li to moguće? Pa ovo je ludnica od pogreba! Niste trebali, gospodine Moljac".

Dragan Nikitović bi prenosio sahranu kao boks. Celo vreme bi savetovao grobare kao boksere: "Korak levo, korak desno, pa u raku. Korak levo, korak desno, pa u raku".

Bane Vukašinović bi uzbuđeno rekao: "Druže doktore, Moljac je mrtav. Šta sad čovek da radi?"

Biljana Ristić bi uzela isti sanduk kao moj i sve vreme sahrane bi me imitirala.

Dobrivoje Topalović bi mi pevao onu svoju pesmu: "Kad bi mogo i umro bi za te" i namigivo prisutnima.

Tozovac bi još u kapeli dao izjavu za novine: "Ne samo da neću da se ženim, sad kad sam vid’o Ljubu neću ni da umrem!"

Menadžeri bi recitovali složno: "Smrt je brate gadna radnja, ovo mu je tezga zadnja".

I na kraju bi ceo sprovod zapevao: "Bolujem ja, boluješ ti, a pandrkno jedino Ljuba Moljac!"

A ja bi na to usto iz sanduka i otpevo ko slavuj: "Ne kukajte zabadava, jer vas Ljuba zajebava!"

MIODRAG ANDRIĆ (Kragujevac, 28. januar 1943. - Zagreb, 22. januar 1989)

Biografija

Miodrag Andrić – Ljuba Moljac je rođen u Kragujevcu 28. januar 1943. godine. Preminuo je u Zagrebu 22. januar 1989. godine. On je bio srpski pozorišni, filmski i televizijski glumac. Kao dečak sa porodicom odlazi u Beograd u kom je odrastao i školovao se. Ljuba je bio jedan od najboljih komičara koje smo imali. Pomalo je koristio način glume kao Baster Kiton tj. ni u najsmešnijim situacijama on se nije smejao. Drugi su ga, opet, poredili sa čuvenim američkim komičarem Lenijem Brusom.

Neke od Andrićevih monodrama, u stvari pesama u desetercu, su snimljene na kasete za kasetofone, i kružile su Beogradom. Jedna od njih je bila parodija pod nazivom Moj na Kosovu i Hamlet. To su bile pesme sa dosta masnim rečnikom, pa su se mogle kopirati i distribuirati samo ilegalno, tj. nije ih bilo u slobodnoj prodaji. Preminuo je u Zagrebu 22. januara 1989. godine prethodno dobivši izliv krvi u mozak, i to na bini dok se nalazio na turneji sa Tri nosketara (sa Milovanom Ilićem Minimaksom i Jovom Radovanovićem) u banijskom mestu Glina u Hrvatskoj.

Godine 2004, po njegovom scenariju, je snimljen film Pljačka Trećeg rajha. Bio je stalni član i prvak pozorišta Atelje 212 iz Beograda. Znao je da ode na „žur“ i da kaže „pričam fazone dok ima vinjaka u flaši“. Ekipa bi brzo otrčala do najbliže prodavnice i smeh do suza i bola je mogao da počne.

Filmografija

Šezdesete