...Režiser filma Lordan Zafranović rekao je za Tanjug da je film počeo da radi 1986, kada je isporučen ratni zločinac Andrija Artuković, koji je bio ministar unutrašnjih poslova NDH, što je za njega, "kao svakog filmaša", bio znak da se, povodom tog suđenja, otvori slika NDH, šta je zapravo bila.
"Mi smo to radili do 1991, kada je počeo rat i ja sam morao napustiti svoju zemlju Hrvatsku sa tim filmom, jer bilo ga je nemoguće završiti. To je bila odiseja, išli smo preko Ljubljane, Beča, pa Pariz, do Praga gde sam studirao i imao prijatelje koji su bili na televiziji. Dosta je bilo da kažem jednostavno tu završiti film, napravio sam veliku premijeru i dobili smo nagradu Literarnog fonda, to je njihova najbolja i najveća nagrada za dokumentarni film te godine", rekao je Zafranović.
Nakon toga, navodi Zafranović, išao je po svetu i u specijalnim sekcijama festivala prikazivao film, jer je dosta dug, a prošao je Moskvu, Bijenale, Berlinale, Los Anđeles u Vizental centru, gde ga je, napominje, 2.000 ljudi gledalo, a kaže i da je nakon projekcije diskusija trajala dva sata.
"Imao je veliki odjek, ali se nikada službeno nije prikazao ni u Srbiji, ni u Hrvatskoj. To je interesantno, u Hrvatskoj sam ja to pokušavao, kada je počelo ovo divljanje na stadionima, dizanje ruke u znak fašističkog pozdrava "Za dom spremni", pokušavao sam da razgovaram sa nekim ljudima iz vlasti u Hrvatskoj, ali to nije išlo", kaže autor.
Oni su se, kako smatra, "malo plašili svega toga, jer je Hrvatska išla kompletno u desno", tako da se, kaže Zafranović, zbog birača nisu usudili da ga prikažu, ali podvlači da mu nije bilo jasno zbog čega nije prikazan u Srbiji.
"Nikada mi nije bilo jasno, nisam mogao da shvatim zašto nije prikazan u Srbiji. I onda smo se konačno dogovorili sa ministrom Vulinom da se film ovde prikaže u spomen dana kada su preživeli logoraši probili zid i izašli iz logora Jasenovac. To je ta mala odiseja tog filma", rekao je Zafranović, koji očekuje dobar prijem kod srpske publike.
"Film je intimistički, tu nema teksta koji je napisan, već ja komentarišem svaki kadar, tako da iza svega stojim. To je potpuno poseban dokumentarni film, jedan "raskošni" pregled NDH iz slikopisa, sa posebnim osećajima, posebno pri kraju, kada se pokazuje da je zapravo taj scenario iz 1941. i onaj iz 1991. bio gotovo isti, nažalost", rekao je Zafranović.
Specijalna projekcija dokumentarnog filma "Zalazak stoleća (Testament L. Z.)" upriličena je povodom Dana sećanja na žrtve Holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu, u spomen na 22. april 1945. kada je došlo do proboja grupe zatočenika ustaškog logora smrti u Jasenovcu - Donjoj Gradini, u tzv. Nezavisnoj Državi Hrvatskoj.
BIOGRAFIJA
Rođen 1944. godine u Maslinici na ostrvu Šolti kao drugi od tri sina oca Ivana, pomorca rodom iz Šibenika, i majke Marije rodom s otoka Šolte. Prve godine života proveo je sa majkom i starijim bratom Zdenkom u izbeglištvu, u El Šatu na Sinaju. Mlađi brat Andrija rođen je 1947. kada se porodica nakon rata ponovo vratila u Split, gde je Lordan proveo svoje detinjstvo i završio Pomorsku školu. Zatim je diplomirao književnost i likovnu umetnost na Visokoj pedagoškoj akademiji u Splitu. Filmsku režiju je diplomirao na Filmskoj akademiji u Pragu 1971. godine u klasi "oskarovca" Elmara Klosa. Magistar je režije.
Po povratku sa studija, od 1971. živi i stvara u Zagrebu. Od 1991. do kraja 1994. živi u Parizu (1992. živi i radi u Beču). Od 1995. do 2005. živi i stvara u Pragu, a od 2005. do 2011. radi u Zagrebu TV serijal o Titu "Poslednji svedoci testamenta".
Filmom se bavi od najranije mladosti. Od početka ’60-ih kao šesnaestogodišnjak počinje da snima amaterske eksperimentalne filmove. U profesionalnoj produkciji režira od 1965. godine kratkometražne, srednjemetražne i celovečernje igrane, dokumentarne i dokumentarno-eksperimentalne filmove i televizijske serije.
Svoj život je u celosti posvetio istraživanjima u svetu filmske umetnosti i do sada je napravio ukupno 80-ak filmova. U većini svojih filmova je režiser i scenarist. Za vreme života i rada u Pragu bavio se pedagoškim radom na FAMU, kao profesor režije.
Otac je troje dece iz dva braka, sina Ivana i blizanaca, sina Lava Lordana i kćerke Loredane.
Intimna filmska ispovest autora, mešajući dokumentarne snimke nedavne prošlosti i fikcije iz svojih filmova, pitajući se da li je svo zlo i lepota određeno činom rođenja.
Decline Of The Century (Testament L.Z.), Lordan Zafranović (1994)
Lordan Zafranovic: Jasenovac - The Cruelest Death Camp of All Times (1983)
Komentara: 0