Planom razvoja Grada Kragujevca do 2031. godine kao jedan od pet prioriteta meÄ‘u ciljevima i merama je zaštita i unapreÄ‘enje životne sredine i racionalno korišÄ‡enje prirodnih resursa.

Kako je navedeno u ovom strateškom dokumentu Grada, Plan je orijentisan na stvaranje održivog modela koji unapreÄ‘uje kvalitet života graÄ‘ana i zadovoljava društveno-ekonomske potrebe zajednice, a istovremeno značajno umanjuje štetne uticaje na životnu sredinu i prirodne resurse.

Kao deo vizije Grada, pored ostalog je navedeno: "Kragujevac ’zeleni grad’ čija je čitava teritorija ravnomerno razvijena, odlikuje se čistom vodom i vazduhom. Kragujevčani imaju visok nivo svesti o očuvanju životne sredine, a sistemi funkcionišu u skladu sa principima zaštite životne sredine i racionalnog korišÄ‡enja energije".

PRILOG PPNS: PLAN RAZVOJA GRADA KRAGUJEVCA ZA PERIOD 2021-2031


U duhu ovog dokumenta, obavezujućeg za organe lokalne samouprave, primetne su pojačane aktivnosti u proteklih nedelju dana. Dok zainteresovana javnost očekuje rezultate aktivnosti nadležnih iz grada, predočavamo četiri teme.

Vizija "Zelenih gradova Srbije" razmenjena sa holandskim kolegama

Stručnjaci za urbanizam i nosioci javnih politika iz Srbije boravili su u Holandiji, kako bi razmenili znanje i ideje sa svojim holandskim kolegama, posetili referentne lokacije i izložbe, ispratili prezentacije i učestvovali u interaktivnim radionicama i tako sagledali rešenja koja mogu da inspirišu sledeći talas održivog urbanog razvoja gradova u Srbiji, sa posebnim fokusom na zelenu infrastrukturu.

Na poziv ambasadora kraljevine Holandije u Republici Srbiji Josta Reintjesa da grad Kragujevac učestvuje u Projektu "Zeleni gradovi Srbije", u Holandiji je boravio Ivan Radulović, glavni gradski urbanista.

Grad Kragujevac je, uz Beograd, Novi Sad, Rašku i Irig, jedan od pet gradova koji je pozvan da uzme učešÄ‡e u ovom projektu. Osim predstavnika lokalnih samouprava, pozvani su i predstavnici Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Vlade Republike Srbije, Kancelarije UNOPS-a, Programa EU za lokalni razvoj u Srbiji "EUPRO+" i Kancelarije Svetske banke.

Tokom posete učesnici su se upoznali sa onim što Holandija ima da ponudi u pogledu zelenih urbanih rešenja, meÄ‘u kojima su: zeleni krovovi i vertikalne bašte, urbane obnove i prenamene industrijskih i poslovnih kompleksa, kao i ostali principi vezani za proklamovane ciljeve UN "Agende 2030" o održivom urbanom razvoju.

Delegacija Srbije je obišla Amsterdam, gde je prezentovan projekat "Resilio". U Ajndhovenu su posetili Strijp-S, nekadašnju fabriku Filips, gde su se upoznali sa Brainport konceptom autora Toma Ausemsa. Ovaj koncept je inspirisao naše predstavnike za moguća rešenja kragujevačkog Vojno-tehničkog zavoda, kako bi se ovom biseru industrijskog nasleÄ‘a podario novi život.

Poseta najčuvenijoj meÄ‘unarodnoj izložbi hortikulture Floriade u gradu Almere, rezultirala je mnogim prenosivim idejama u urbanom dizajnu i održivim urbanim rešenjima.

U Tilburgu je transformacija starog železničkog depoa u gradski park Spoorpark bila savršen primer kako se devastiran prostor može pretvoriti u zeleno urbano područje. Delegacija je obišla i lučko područje Piushaven, koje doživljava urbanu transformaciju od industrijske luke do stambeno-poslovnog centra linijskog tipa.

U Utrehtu su autori linijskog parka Oosterspoorbann, kreiranom na napuštenom industrijskom koloseku, prezentovali kreativna rešenja pejzažnog ureÄ‘enja.

U Roterdamu, učesnici studijske posete su se upoznali sa načinima kako najveća evropska luka prilagoÄ‘ava svoje nedovoljno iskorišÄ‡ene i devastirane prostore, kroz participativno (kolaborativno) planiranje, konsultativne procese, graÄ‘ansku i preduzetničku inicijativu.

Na kraju studijske posete, za delegaciju iz Srbije je organizovana i sesija u Ambasadi Republike Srbije u Hagu na kojoj je ambasadorka RS u Holandiji Ksenija Milenković razgovarala sa učesnicima studijske posete o nastavku Projekta "Zeleni gradovi Srbije".

Studijska poseta je organizovana u okviru Projekta "Zeleni gradovi Srbije", koji vodi Ambasada Kraljevine Holandije u Republici Srbiji, finansira se kroz javno-privatno partnerstvo izmeÄ‘u Vlade Kraljevine Holandije i kompanija koje pružaju održiva urbana rešenja, udruženih snaga kako bi pomogli srpskim kolegama da naprave "zelenu tranziciju" s ciljem da se unapredi kvalitet života u gradovima Srbije, objavio je Grad Kragujevac.

ARHIVA PPNS "XECO POLEN" - NOVA APLIKACIJA NA PORTALU PRVI PRVI NA SKALI

Javni poziv za izbor privrednih subjekata za energetsku sanaciju stambenih objekata

Grad Kragujevac je raspisao Javni poziv za izbor privrednih subjekata koji se bave proizvodnjom, uslugama i radovima na energetskoj sanaciji stambenih objekata, u okviru realizacije Odluke o finansijskoj podršci domaćinstvima u procesu energetske tranzicije, a u cilju finansijske podrške domaćinstvima u procesu energetske sanacije za 2022. godinu.

Kako je navedeno u pozivu, mere energetske sanacije u domaćinstvima, sprovode se kroz saradnju sa privrednim subjektima koji se bave proizvodnjom, uslugama i radovima na energetskoj sanaciji stambenih objekata, a krajnji korisnici bespovratnih sredstava su domaćinstva na teritoriji grada Kragujevca. Domaćinstva koja ostvare pravo na sufinansiranje mogu nabaviti dobra ili usluge isključivo od privrednih subjekata izabranih putem ovog javnog konkursa.

Javni poziv trajaće 15 dana, zaključno sa 31. majem. Nakon odabira privrednih subjekata, biće raspisan Javni poziv za građane, potencijalne korisnike.

Konkurs se nalazi OVDE.

ARHIVA PPNS EKOMAR: EKOLOŠKI PROBLEMI MESNIH ZAJEDNICA KRAGUJEVCA

Za projekat čišÄ‡enja divljih deponija resorno ministarstvo odobrilo preko milion dinara

Grad Kragujevac je meÄ‘u 34 lokalne samouprave u Srbiji kojima je Ministarstvo za zaštitu životne sredine po osnovu poslednjeg konkursa odobrilo sredstva za uklanjanje divljih deponija.

U ime grada Kragujevca, ugovor je u ministarstvu potpisao Stefan Nikezić, član Gradskog veća za za unapreÄ‘enje i zaštitu životne sredine.

Grad Kragujevac za sprovoÄ‘enje projekta "Zajedničkim snagama protiv divljih deponija u Kragujevcu" od Ministarstva zaštite životne sredine je dobio 1.145.760 dinara. Kako je portal PRVI PRVI NA SKALI najavio 14. aprila, projektom je predviÄ‘eno uklanjanje najvećih divljih deponija na teritoriji grada Kragujevca, i to u Vinogradima (ÄŒomića vila – put kroz šumu), Bresnici (ul. Jovana Ristića – ispod nadvožnjaka), Erdeču (kod gasne stanice i korito reke), Teferiču (kod groblja), Stanovu (ulica Branka Ćopića kod groblja), Petrovcu (u ulicama Svete Živkovića, Miše Ristića i Kanicovoj – u industrijskoj zoni), Deninom brdu (Mlavska ulica), Lužnicama (kod doma), ÄŒumiću (kod trafo stanice), Donjoj Sabanti (kod doma), Novom Milanovcu (deponija pre groblja) i u Ilićevu (industrijska zona kod Kvantaške pijace).

- Ovim putem želimo da uredimo i očistimo zelene površine koje su zagaÄ‘ene nelegalnim bacanjem otpada. Nesavesno ponašanje pojedinaca naš grad pretvara u ruglo i sramotu, a ova finansijska pomoć Ministarstva zaštite životne sredine će nam pomoći da uklonimo otpad, kazao je Stefan Nikezić. Ukoliko su u meÄ‘uvremenu neke lokacije počišÄ‡ene, fokus će biti na drugim prioritetnim divljim deponijama, jer JKP Šumadija konstantno radi na uklanjanju deponija na teritoriji grada Kragujevca ali ih nesavesni graÄ‘ani opet prave na istim mestima, istakao je Nikezić i apelovao na graÄ‘ane da ukoliko imaju bilo kakvih nedoumica oko termina odvoženja kabastog otpada pozovu korisnički centar JKP Šumadija na brojeve telefona 034 501180 ili 034 501 181. Sačuvajmo naš grad od zagaÄ‘enja jer u suprotnom nećemo imati šta da ostavimo generacijama koje dolaze, poručio Nikezić.

ARHIVA PPNS STAZA SMEĆA I ZARAZE IZMEĐU KULTURNIH DOBARA - ABRAŠEVIĆA (1905) I VODOTORNJA (S KRAJA XIX VEKA)


Grad Kragujevac – učesnik Drugih Nacionalnih konsultacija o životnoj sredini – Stokholm+50

U okviru priprema Srbije za učešÄ‡e na globalnoj konferenciji "Stokholm+50: zdrava planeta za prosperitet svih – naša odgovornost, naša prilika", održane su druge nacionalne konsultacije, koju je uz podršku Vlade Švedske i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, organizovao Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Na skupu koji je okupio preko 70 predstavnika državnih institucija, civilnog sektora i akademske zajednice, u ime grada Kragujevca učestvovala je energetski menadžer Ana Radojević.

Zaključci ovih konsultacija biće predstavljeni na sastanku "Stokholm+50" u Švedskoj u junu 2022. godine, gde će učestvovati 59 država sveta, uključujući i Republiku Srbiju. Pored obeležavanja 50 godina od prve konferencije Ujedinjenih nacija o životnoj sredini, cilj ovog meÄ‘unarodnog sastanka je i da ubrza sprovoÄ‘enje aktivnosti koje doprinose ostvarenju globalnih Ciljeva održivog razvoja.

Na drugom panelu Ubrzanje implementacije ekološke dimenzije održivog razvoja i lokalne samouprave, Ana Radojević je govorila o Lokalnoj strategiji nisko-ugljeničnog razvoja i otvorenim podacima o potrošnji energije i vode u javnim zgradama.

- Strategija niskougljeničnog razvoja grada Kragujevca za period od 2021. do 2027. sa projekcijom do 2030. godine razvijena je uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), u okviru projekta "Climate Smart Urban Development" (Projekat klimatski pametnog urbanog razvoja), koji zajednički finansiraju Globalni fond za životnu sredinu (GEF), Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije i UNDP, uz tehničku pomoć Stalne konferencije gradova i opština, kao i RES fondacije. Cilj izrade Strategije je smanjenje negativnih uticaja klimatskih promena u Kragujevcu, dok sa druge strane, ovaj dokument javne politike treba da omogući graÄ‘anima, javnom sektoru i privredi sigurno snabdevanje i pristup održivoj energiji. Usvajanjem ovog dokumenta javne politike stvoreni su preduslovi za obezbeÄ‘ivanje ulaznih podatka i alata za praćenje nacionalnih i drugih obaveza koje proizilaze iz regulatornog okvira na nacionalnom nivou, a pre svega imajući u vidu obaveze Republike Srbije prema Sporazumu iz Pariza, kao i obaveze izveštavanja prema Okvirnoj konvenciji o klimatskim promenama. Ovaj dokument takoÄ‘e, može da inicira, olakša i omogući pristupanje Grada meÄ‘unarodnim ili regionalnim inicijativama koje se tiču klimatskih promena, kao i da posluži kao vodič za kreiranje klimatski senzitivnog budžeta na lokalnom nivou, rekla je Radojević. 

Pored izrade ovog dokumenta, predstavljen je i početak saradnje u oblasti borbe protiv klimatskih promena izmeÄ‘u Grada Kragujevca i UNDP-a, koji je počeo otvaranjem podataka o potrošnji energije u javnim zgradama u okviru projekta Lokalni razvoj otporan na klimatske promene (aklimatizacija lokalnog razvoja). U saradnji sa ovim projektom je izgraÄ‘ena solarna elektrana na vrtiću Zeka.

ARHIVA PPNS ZMIJE OTROVNICE I PRVA POMOĆ U SLUÄŒAJU UJEDA


Izvor: Grad Kragujevac
Obrada: Prviprvinaskali.com ðŸŽ™ï¸

IZ ARHIVE PPNS ðŸŽ™ 

UDRUŽENJA GRAĐANA NA PREDSTAVLJANJU NACRTA PLANA RAZVOJA KRAGUJEVCA

PREPORUKA PPNS ðŸŽ™

PROMOCIJA ZBORNIKA SANU ’PROJEKAT JADAR - ŠTA JE POZNATO?’ (AUDIO)

IZ SANU MINISTARKI - O PROJEKTU JADAR: MNOGO NEDOREÄŒENOSTI O REŠAVANJU VELIKIH PROBLEMA I POGUBNOG UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU