Ministarstvo zaštite životne sredine odobrilo je Gradu Kragujevcu 1.145.760 dinara za sprovoÄ‘enje projekta "Zajedničkim snagama protiv divljih deponija u Kragujevcu".

Ovim projektom predviÄ‘eno je uklanjanje 14 najvećih divljih deponija na teritoriji grada Kragujevca: Vinogradi (ÄŒomića vila - put kroz šumu), Bresnica (Jovana Ristića - ispod nadvožnjaka), Erdeč (gasna stanica i korito reke), Teferič (groblje), Stanovo (Branka Ćopića kod groblja), Petrovac (Svete Živkovića), Petrovac (Miše Ristića i Kanicova - industrijska zona), Denino brdo (Mlavska), Lužnice (kod doma), ÄŒumić (trafo stanica), Donja Sabanta (kod doma), Novi Milanovac (poviše groblja) i Ilićevo (Industrijska zona kod kvantaške pijace).

- Ukoliko su u meÄ‘uvremenu neke lokacije počišÄ‡ene, fokus će biti na drugim prioritetnin divljim deponijama. Grad konstantno radi na uklanjanju divljih deponija na teritoriji grada Kragujevca, ali ih nesavesni graÄ‘ani opet prave na istim mestima sa kojih ekipe JKP Šumadija uklone, izjavio je za portal PRVI PRVI NA SKALI Stefan Nikezić, član Gradskog veća za unapreÄ‘enje i zaštitu životne sredine.

Nikezić se osvrnuo i na problem divlje deponije ispod nadvožnjaka o kojoj smo po prijavi graÄ‘ana pisali u članku od 12. aprila: STAZA SMEĆA I ZARAZE IZMEĐU KULTURNIH DOBARA - ABRAŠEVIĆA (1905) I VODOTORNJA (S KRAJA XIX VEKA). 

Tada smo podsetili da je maja prošle godine gradonačelniku Kragujevca Nikoli Dašiću dostavljena peticija za trajno uklanjanje divlje deponije na ovoj lokaciji, uz fotografije zatečenog stanja.

- Što se tiče ulice Jovana Ristića i stalnog gomilanja otpada slažem se da se treba naći trajno rešenje, a vidim ga u potencijalnom iseljavanju uličnih prodavaca sa tog mesta i obezbeÄ‘ivanju druge lokacije na kojoj bi prodavci obavljali svoju delatnost.

Uprkos apelima nadležnih, često i postavljenim kontejnerima u neposrednoj blizini deponije (kao u slučaju nadvožnjaka), ali i nezadovoljstvu sugraÄ‘ana, prvih komšija, nesavesni graÄ‘ani nastavljaju sa nepropisnim odlaganjem smeća i izazivanjem požara na divljim deponijama. Tako je prošle noći "buknula" DIVLJA DEPONIJA NA METINOM BRDU.

U ÄŒUMIĆU NOVO SMEĆE NA ZGARIŠTU STAROG - loša praksa se nastavlja, na teritoriji tog sela iznova niče novo nezakonito smetlište, a na istoj lokaciji pale se naslage smeća koje JKP Šumadija ne stiže da odstrani. 

KRAGUJEVÄŒANI KAO IZRAZITO ZAINTERESOVANA JAVNOST

Nekontrolisana pojava deponija na teritoriji Grada nije ni najmanje ostavila ravnodušnim njegove stanovnike. ÄŒekajući konkretne mere organa vlasti, svoje stavove su iznosili na više mesta gde je objavljen ovaj sadržaj.

GraÄ‘ani preko Digitalni registar zagaÄ‘ivača na teritoriji grada Kragujevca udruženja Ekomar prijavljuju nemar sa više lokacija. Tako je naš sugraÄ‘anin Ranko Spasić fotografijom predočio kakvo je stanje na Košutnjaku.

Vesna Vućićević je u istoj grupi prokomentarisala:

"Iznad Ćave prema Vinjištu, na svakom koraku se prave smetlišta! Bilo gde da sam šetala u prigradskim naseljima naišla sam na šume pune smeća! Šta je sa ovim narodom!"

Član iste grupe Ivan Radosavljević postavio je pitanje:

"Hoće li se čistiti deponija zvana Gružansko jezero?"

Nadovezala se Vera Milutinović:

"Volela bih da se očisti deponija izmeÄ‘u Crvenog barjačeta i Vuka Karadžića, ničije dvorište pored buduće zelene pijace. Hvala i živi i zdravi mi bili".

I Suzana Radojković je imala pitanje, a nadovezala se ocenom.

"Da li će neko od nadležnih reagovati za Skver! Skoro je napravljeno igralište i krenuli je sa uništavanjem. Stavljene su samo dve kante za otpatke. Smeća ima za dva puna kontejnera jer gradska ÄŒistoća ovde ne zalazi. Mi koji ovde živimo ponekad i očistimo, ali ne možemo uvek, pa vetar i kučići to smeće raznose. Smatram da je nedostatak kulture i malograÄ‘anština osoba koje dolaze na ovo dečije igralište na visokom nivou".

Svoju asocijaciju izneo je Vladimir Bošnjaković:

"Ispod nadvožnjaka k’o iz filmova strave i užasa, na deset minuta od centra grada".

Da ima i nepomenutih deponija ukazala je Maca Veselinović:

"Šta ćemo sa deponijama ispred zgrade u ul. Nikole Kojovića i A. Dundića?"

U FB grupi Kragujevački korzo, čiji smo koadministratori, sugraÄ‘anka Snežana Tanasković je na našu objavu o deponiji na Metinom Brdu napisala komentar:

"U Korićanima, 5-6 kilometara od grada svako veče se vide vatra i nesnosni smrdljivi dim. Ni jedan dan ne proÄ‘e bez neke paljevine. Indijanci, šta li je? Niko ne obraća pažnju".

Na vest da sledi uklanjanje više deponija na teritoriji Kragujevca, u istoj grupi Branivoje Jevtović je kratko napisao:

"Hvala Bogu!"

Svoje viÄ‘enje rešenja iznela je i Marina Jovanović:

"Ovo ispod nadvožnjaka - treba prvo da "očiste" ove što prodaju jer da nije njih ne bi bilo ni smeća, pošto svaki dan prolazim tu. Ostavljaju iza sebe sve i svašta, proberu stvari, a ostatak bace iza".

Borivoje Misita je pridodao pitanje i izneo konstataciju:

"Kako očistiti ove što bacaju otpad? Kada ne bude njih neće biti ni otpada."

Komentar SrÄ‘ana Stošića bio je:

"Kragujevcu odobrena sredstva? Pa ne dolaze iz Kraljeva ili G. Milanovca ljudi da ovde bacaju smeće! To bacaju ’Kragujevčani!"

Nešto kasnije je oderagovala i Gordana Ivanović:

"Hvala Bogu, napokon. Ruglo plus bolesti svakojake".

Sve što je Lela Ćirović imala da napiše bilo je:

"Konačno".

Dušan Milošević je na zanimljiv način "definisao" deponije:

"Ma, nisu divlje deponije nego domaće".

U trećoj FB grupi koja okuplja Kragujevčane "Kragujevac bez GMO", pošto je prosleÄ‘en sadržaja, najpre je komentar napisala Olja Popović:

"U Kragujevcu ’ladno postoji 14 (i više) divljih deponija!"

Ovim povodom javila se i Vesna Milošević:

"Hvala PPNS koji upozorava na ekološke probleme u gradu. Situacija u Jovana Ristića nije vezana samo za odvoženje smeća, grad mora da reši i ostala pitanja. Šta graÄ‘anima u ovakvim situacijama ostaje - da blokiraju prugu?"

Neda Matijević je takođe postavila naizgled sasvim jednostavno pitanje:

"A zar nije normalno da se to redovno radi, a ne da se odobravaju posebna sredstva?"

Na žalost, ogroman doprinos narušavanju javnog zdravlja i životne sredine još uvek pruža i Energetika, pojedinačno najveći zagaÄ‘ivač na teritoriji Grada Kragujevca. Na gust, crni dim sa matične lokacije ovog preduzeća pre dva dana žalili su se Kragujevčani koji su nam poslali fotografije i video snimke kao dokaz zagaÄ‘enja - FOTO: ENERGETIKA KRAGUJEVAC, 13. 4. 2022. 

Veliki ekološki problem na istoj lokaciji predstavlja i deponija pepela čija je sanacija najavljena kroz projekat prelaska Energetike sa uglja na gas.

Kragujevčani mogu da prijavljuju divlje deponije i ostale ekološke probleme služeći se elektronskim uslugama EKGRAĐANIN I GREACT.

Kako bismo se svi zajedno uhvatili u koštac sa ovim sveprisutnim problemom, sem zvaničnih "alata", žitelji Kragujevca mogu da prosleÄ‘uju prijave i udruženjima graÄ‘ana koja su posvećena zaštiti životne sredine, poput PRVI PRVI NA SKALI (kontakt forma portala je OVDE ili mejlom na info@prviprvinaskali.com) i partnerskog udruženja Ekomar.

Poželjno je da prijave imaju prateće fotografije i da su navedene lokacije. Kao i do sada, preuzimaćemo obaveze i animiraćemo nadležne.

D. M. M. - PPNS ðŸŽ™

PREPORUKA PPNS ðŸŽ™

PROMOCIJA ZBORNIKA SANU ’PROJEKAT JADAR - ŠTA JE POZNATO?’ (AUDIO)

OD ZAGAĐENJA DO UNIŠTENJA - ÄŒOVEK, PRIRODA I ODGOVORNOST (36. TRIBINA NIJE FILOZOFSKI ĆUTATI)

SANU: PROJEKAT JADAR - ŠTA JE POZNATO? (APSTRAKTI I SNIMAK NAUÄŒNOG SKUPA)

IZ SANU MINISTARKI - O PROJEKTU JADAR: MNOGO NEDOREÄŒENOSTI O REŠAVANJU VELIKIH PROBLEMA I POGUBNOG UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU