Dok se zakon o viškovima hrane ne usvoji evo šta rade humani Kragujevčani
Kad bi svako od nas sačuvao samo četvrtinu hleba koju u proseku baci svakog dana, mogao bi godišnje da pokloni gotovo 90 vekni siromašnima, kojima bi on značio život i zbog čega nijedno dete ne bi moralo da bude gladno.
Zato su u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike odlučili da predlože usvajanje zakona o viškovima hrane.
- Taj zakon će regulisati na koji način će prodavnice, restorani i objekti ishrane svoje viškove hrane koji su zdravi, na sistemski i dobro organizovan način da stave na upotrebu čitavoj zajednici - izjavio je ministar Aleksandar Vulin.
Vladimir Marinković, narodni poslanik, predsednik Ekonomskog kokusa Skupštine Srbije i član radne grupe koja piše zakon o viškovima hrane, kaže da će se on naći u Skupštini do kraja godine i dodaje da se glad koja ugrožava siromašne može pobediti dobrom organizacijom.
- Ako je u velikim zemljama bilo moguće organizovati da zdrava hrana ne bude bačena, već da dođe do onih kojima je potrebna, to može da se postigne i kod nas. Dobra organizacija značila bi da sve ono što bi se bacilo, a što je zdravo i bezbedno, usmeri ka onima kojima je pomoć najpotrebnija - objašnjava Marinković.
Jedan od glavnih problema donatora koji žele da poklanjaju hranu je to što moraju da plate PDV na donaciju u hrani, ukoliko su ostvarili pravo na povrat prethodnog poreza.
Međutim dok se zakon zvanično ne usvoji a stvari ne organizuju i pokrenu, evo kako se snalaze i kome sve pomažu humani ljudi iz Kragujevca.
Četiri kragujevačka centra koji prave hranu – Studentski centar, Dom za učenike, Zavod „Male pčelice“ i Gerontološki centar, svakog dana izdvajaju za ugrožene, koji nemaju prava ni na narodnu kuhinju, 100 obroka. Hrana se deli sredom na punktu, a petkom se nosi kućama.
Za dve poslednje godine podeljeno je na ovaj način 18.670 obroka. Čuvanjem viškova hrane iz ove četiri institucije, nahranjeno je 517 gladnih ljudi. Projekat, koji je zaživeo uz pomoć volontera i institucija koje su se dobrovoljno prijavile, daje rezultate.
Prema rečima Jovana Lekovića, zamenika sekretara kragujevačkog Crvenog krsta, “obroci koji se dele kao višak hrane su izuzetni, obilni i kvalitetni”.
- Mnogi misle da se ljudima dele nekakvi ostaci hrane, ali to nije tako. To što dobijamo da podelimo gladnim ljudima su bogati obroci. Daleko su kvalitetniji od obroka koji se dele preko Narodne kuhinje. Sada te obroke dobijaju ljudi koji su samom gradu, a očekujemo i posebno vozilo koje će da prevozi hranu i za ljude koji žive u okolnim selima - kaže Jovan Leković.
Baka Slavki iz Kragujevca obroke nosi volonterka Svetlana Perić.
- Imam porodicu, sina, ćerku, unuke... Ali, teško živimo, o meni niko ne brine. Penzija od 12.000 dinara se potroši na račune. Jednu porciju koju mi Svetlana donese podelim na dva, tri dela i bude mi dosta. Svetlana mi donese hranu, popriča samnom. Ona mi je život, uteha - priča baka Slavka.
Svetlana već godinama radi kao volonter u Crvenom krstu.
- Viđala sam svašta, ali i ljude, koji su sami, ali ponosni. Uzmu hleb, umoče u kafu, i to jedu. Uglavnom imaju decu koja o njima ne brinu - kaže Svetlana Perić.
Projekat kragujevačkih ustanova podržali su Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Centar za socijalni rad „Solidarnost“ bira korisnike koji će steći „uslovno pravo“ da koriste ovako distribuirane obroke. U prednosti su socijalno najugroženije kategorije stanovnika.
Najviše kvalitetnih obroka daje Studentski centar. Hrana se proizvodi po najvišim standardima EU, a svaki obrok je netaknut, posebno izdvojen za tu namenu i svež.
* * *
BACIMO 250.000 TONA HRANE
Oko 250.000 tona hrane baci se u Srbiji svake godine, pokazuju nezvanične procene. Oko jedna trećina od ukupne količine hrane u svetu se pokvari ili baci, dok se transportuje sa mesta na kom je proizvedena do mesta gde se konzumira, a njena vrednost je 940 milijardi dolara godišnje, procenjuje Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO).
Najviše hrane baca se u Velikoj Britaniji, težina konzerve pasulja po stanovniku, a najmanje u Rumuniji – otprilike jabuka po osobi dnevno, pokazalo je istraživanje koje je sproveo Zajednički istraživački centar Evropske komisije u periodu od 1996. do 2005. godine, čiji su rezultati objavljeni u časopisu „Invajronmental riserč leters”.
Ni Srbija nije izuzetak kada je bacanje hrane u pitanju. Kada bi se svih 250.000 tona hrane koja završi na deponijama pravilno rasporedilo, sva gladna usta mogla bi da budu nahranjena.
Dr Jasna Mastilović, sa novosadskog Instituta za prehrambene tehnologije, došla je do podatka da Srbi najviše bacaju hleb. Često se bacaju i poljoprivredni proizvodi usled niskih otkupnih cena, a mleko, krompir, krastavci, paradajz i kupine samo su neke od namirnica koje se bacaju. Na deponijama završavaju i velike količine hrane kojoj je istekao rok trajanja, pa nije prodata u trgovinama ili restoranima.
Veliki deo hrane mogao bi da posluži i Narodnim kuhinjama, u kojima se, kako kaže Jelena Radojičić iz Crvenog krsta Srbije, svakodnevno priprema 34.390 obroka.
- Broj korisnika ne zavisi samo od potreba već i mogućnosti. U najvećem broju sredina u kojima rade Narodne kuhinje, Crveni krst zajedno sa svim lokalnim akterima ulaže veliki napor kako bi obrok dobio maksimalan broj ljudi kojima je on potreban. Broj ljudi koji svoje osnovne potrebe podmire obrokom iz Narodne kuhinje Crvenog krsta veći je nego sam broj obroka - objašnjava Radojičić.
Ona kaže da Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja plaća nabavku 10 osnovnih artikala hrane za pripremu obroka za 9 meseci, dok dodatne namirnice obezbeđuje lokalna samouprava.
Društveno odgovorne kompanije, ali i pojedinci, zainteresovani su da pomognu program Crvenog krsta, ali da bi neko donirao hranu mora to da uradi u skladu sa pravilnikom, odnosno, moraju se poštovati rokovi trajanja, skladištenja...
- Nažalost, nema pravila kada su donacije u pitanju, niti šta će biti donirano, niti kada je u pitanju dinamika donacija. Ponekada su česte i pravovremene, a nekada nedostaju - kaže za “Blic” Jelena Radojičić.
U Privrednoj komori Srbije kažu da bi bilo neophodno da se na nivou lokalnih samouprava organizuju sabirni centri za prikupljanje odbačenog voća i povrća koje bi moglo da bude distribuirano narodnim kuhinjama.
Komentara: 0