Porodica Jovanović je formirana od onih tipičnih, žilavih šumadijskih familija koje drže do sebe, stiču sve što im treba čestitim radom i ne pristaju da im životni boljitak zavisi od bilo koga ko bi ih pokoravao, bez obzira da li kao vlastodržac ili poslodavac. Svoje životne snove već godinama pretaču u stvarnost, sve ugodniju i udobniju, i to svakodnevno, a čovekoljublje koje nose u sebi, baš kao i sve dobre namere i poslovne poduhvate, dele sa, pre svega, zaposlenima, pretežno zemljacima, a onda i klijentima, koji se umnožavaju iz meseca u mesec.
Preduzetničkim duhom nametnuli su se surovom tržištu Pariza gde žive od 2002. godine, a od pre četiri godine vode svoju porodičnu firmu. Puni samopouzdanja, iskustva i poslovne hrabrosti uveliko se pripremaju da svoju poslovnu ponudu počnu da razvijaju i u svom zavičaju od naredne godine.
Razgovaramo sa Natašom Jovanović (1977), Kragujevčankom koju je ozario poslovni uspeh u Parizu kao pokretača firme "Tip-top" u kojoj pedesetak zaposlenih od 2013. godine pruža multi-servis održavanja domaćinstava i kompanija. Uz firmu, sa suprugom Vladom razvija i svoju porodicu u čijem je epicentru sin Luka.
Kada ste se odlučili za napuštanje Kragujevca, koji motivi su odveli tebe i tvoju porodicu put Pariza?
Jovanović: Mislim da svako treba da prati svoj osećaj. Pored materijalne strane koja nije bila idealna, glavni razlog je to što ni ja niti suprug nismo želeli da nam život kroji partijska knjižica. Želela sam da pokušam u novoj sredini, sa novim i većim mogućnostima, da napravim neku "svoju priču". Za sada izgleda da sam poprilično uspela u tome, ali život u Parizu je neprestana borba.
Kako je protekla adaptacija, šta je bilo najteže, a šta vam je posebno odgovaralo u novoj sredini?
Jovanović: Trebalo da prelomiti i bilo je teško. Ostavljaš sve, ideš u nepoznato, a ne znaš još dovoljno dobro jezik, nemaš prijatelje, odvojen si od svojih roditelja i brata - nemaš ništa. Imali smo samo ljubav prema detetu koje je tada imalo četiri godine i našu međusobnu. To nas je i najviše poguralo da uspemo. Nije prošlo puno vremena kada sam počela da osećam pozitivne strane odlaska iz zavičaja. Ovde je najvažnije da ljudi poštuju i cene tvoj rad, bez obzira na nacionalnost.
Od kada imate svoju firmu, ko je uključen u vođenje posla, kako je tekao razvoj?
Jovanović: Firma uspešno funkcioniše već četiri godine. Krenuli smo kao mini-kompanija koja se bavi čišćenjem i održavanjem zgrada. Danas smo jedna od najrazvijenijih specijalizovanih kompanija za održavanje stambenih i poslovnih prostora u Parizu. Nije bilo jednostavno, ali smo od prvog momenta imali viziju šta želimo da postignemo. Ja sam i dalje stub organizacije, ali danas ima više od 50 zaposlenih koji su svakodnevno angažovani. Razvili smo i stručne i specijalizovane službe, administraciju, eksternu podršku. Postajemo veliki, ali idemo korak po korak. U poslu se ne treba zaletati, već treba mudro i stabilno rasti i koristiti prilike. Tako postajete i uspešni i održivi u isto vreme.
Šta krasi firmu "Tip-top", kakav imidž gradite?
Jovanović: "Tip-top je, pre svega, na usluzi svim svojim klijentima i partnerima 24 časa dnevno 365 dana u godini. Imamo imidž vrhunskih profesonalaca koji svoj posao rade onako kako treba i u rokovima u kojima posao treba uraditi. Ali, to nije samo slika ili imidž, već realnost za koju smo se izborili svojim radom, ne samo ja, već i svi zaposleni u "Tip-topu": oni su pravo i najbolje ogledalo kompanije. Oduvek se nosim idejom da samo zajednički rad, "team buliding" atmosfera i samostalno donošenje odluka povećavaju odanost kompaniji.
Na kakvu klijentelu nailazite?
Jovanović: U ogromnom gradu ima i različitih klijenata, ali mi smo uspeli da se izborimo da imamo stalnu i stabilnu klijentelu. Naši klijenti, u svim kategorijama - od ekonomskih do luksuznih, su sa nama godinama: dobijamo nove, ali zadržavamo i sve stare mušterije. Odnosimo se prema njima isto kao i prvog dana i potpuno na isti način pristupamo poslu - zato svi i ostaju sa nama. Ako bi trebalo da ih grupišem, postoje neke četiri podele: klijenti kojima održavamo stanove, klijenti kojima se u potpunosti brinemo o stanovima, poslovni klijenti - hoteli, restorani, raznorazni biznis prostori, kao i partneri koji nam stalno poklanjaju poverenje i angažuju nas, kao što je Onefinestay, jedan od najvećih sistema za nalaženje stambenih prostora u Francuskoj.
Kakva je konkurencija u Parizu?
Jovanović: Žestoka. Samo vrhunski kvalitet i ogromna posvećenost omogućuju da opstanete. Kvalitet, posvećenost, ideja i spremnost da investirate i u svoje znanje i u svoju kompaniju, uz rad 24 časa, omogućuju da rastete.
Posao širite i van granica Francuske, planovi vas vraćaju Srbiji - šta nameravate?
Jovanović: Srbija je zemlja koja poslednjih godina beleži rast poseta. Planiramo da "Tip-top" proširi svoje operacije u Srbiji, kako kroz održavanje zgrada, poslovnih prostora i stanova, tako i kroz povezivanje stanodavaca sa potencijalnim klijentima. Optimistična sam, ali znam da će i u Srbiji borba biti žestoka. Znate kako kažu: najteže je u svom selu biti prorok. Ja sam borac i daću sve od sebe da "Tip-top" i u Srbiji bude uspešan kao i u Francuskoj.
Više posla za vas podrazumeva i više radnih mesta, a tu računate i na zainteresovane zemljake, upućujete im poziv kroz zanimljiv oglas?
Jovanović: Apsolutno. Naši ljudi su vredni i pošteni: treba im samo pružiti pravu priliku. Oglas koji smo postavili izazvao je ogromno interesovanje, na društvenim mrežama posebno. Drago mi je da što više naših ljudi uspešno radi, kako u "Tip-topu", tako i u drugim firmama. Uverena sam da i drugi srpski poslodavci u Francuskoj mogu na ovaj način da dođu do kvalitetnih saradnika.
Koliko poslovne obaveze dopuštaju organizovanje porodičnog života, kako funkcionišete privatno?
Jovanović: Svaki poslovni uspeh ima i svoju cenu. Porodica trpi, ali mi je istovremeno to i najveća podrška. Kada nakon celodnevnog rada dođete kući, pogledate supruga i sina i shvatite da je smisao svega što radite da učinite da i vi sami i cela porodica živite bolje, možete samo da kažete: vredi se odricati. Hvala im za svo razumevanje koje su mi pružili dok je kompanija rasla.
Šta smatraš svojim najvećim uspehom do sada?
Jovanović: Pre svega to što mi je sin izrastao u ozbiljnog, kvalitetnog, vrednog i vaspitanog čoveka. Potom, što sam u snažnoj poslovnoj konkurenciji uspela da se izborim da "Tip-top" dobije svoje mesto pod suncem. Dalje, što sam uspela da uvek održim svoju reč, kako prema prijateljima i porodici, tako i prema zaposlenima i poslovnim saradnicima.
Poruka sunarodnicima, bivšim sugrađanima - po pitanju preuzimanja sudbine u ruke: kako biti sam svoj gazda?
Jovanović: Uz rad, odgovornost i odricanje, dobre saradnike i stalne ideje koje se pretaču u delo - samo je nebo granica. Ne dozvolite da vas sputa to što neće svi u okolini blagonaklono da gledaju na vašu borbu. Uostalom, čitav život je borba. Kada radite za sebe, ima i "čaša meda, i čaša žuči". Ali, i jedna i druga je vaša. Pijete je prema zasluzi i vašem ličnom trudu i to je najveća moguća satisfakcija.
Komentara: 0