BEZBEDNOST I DOBROBIT DECE I MLADIH

Projekat je podržan od strane Delegacije Evropske Unije u Srbiji (Evropski Instrument za Demokratiju i Ljudska prava EIDHR)

O PROJEKTU

Projekat Fondacije Tijana Jurić po nazivom „Bezbednost i dobrobit dece i mladih“ ima za cilj kreiranje predloga za reviziju i izmenu zakonskih regulativa kako bi osigurala viši stepen bezbednosti dece i unapredila efikasnot potraga za nestalom decom u Srbiji. Ovaj projekat sprovodi se u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova Republike Srbije, kao i svim drugim relevantim akterima, kako na lokalnom, tako i na međunarodnom nivou. Projekat se sprovodi u trajanju od 24 meseca, odnosno dve godine.

Opšti cilj se odnosi i na podizanje nivoa informisanosti, kako dece i mladih, tako i opšte javnosti i podsticanje participacije građana. Specifičnije, ovaj projekat ima za cilj istraživanje, poboljšanje, informisanje i ekspanziju znanja među decom i mladima o opasnostima koje vrebaju kako u online svetu, tako i u školi, na ulici itd. Pomenuto se odnosi na aktivno participiranje u istraživanju o problemu bezbednosti dece, kao i edukovanje na temu pedofilije i drugih oblika zlostavljanja dece, rezultirajući višim stepenom prevencije.

Kao i sve aktivnosti koje Fondacija Tijana Jurić sprovodi, ciljna grupa su pre svega mladi i deca, njihovi roditeljin i stručnjaci koji su uključeni u rad sa decom, kao i institucije sa kojima Fondacija blisko sarađuje. Dugoročno, naši napori su usredsređeni na kreiranje sigurnog okruženja za građane naše zemlje.

Implementacijom ovog projekta edukacije će se sprovesti u 3 578 škola. Na taj način, Fondacija Tijana Jurić će sprovesti edukacije za 656.000 dece, prosvetne radnike i radnice osnovnih i srednjih škola, roditelje i predstavnike/predstavnice institucija.

Pored toga, bitan segment biće pokušaj uvođenja nove izmene zakona u cilju poboljšanja stepena bezbednosti dece u našoj zemlji.

AMBER ALERT EVROPA

AKTIVNOSTI

Aktivnosti koje Fondacija Tijana Jurić predlaže kao potencijalna rešenja za unapređenje bezbednosti dece u Srbiji:

Amber Alert – alarmiranje javnosti u posebnim slučajevima nestale deceAmber Alert sistem predstavlja mehanizam koji zvanično funkcioniše u Belgiji, Češkoj, Francuskoj, Nemačkoj, Grčkoj, Malti, Irskoj, Italiji, Holandiji, Portugalu, Rumuniji, Španiji i Ujedinjenom Kraljevstvu. U Sjedinjenim Američkim Državama je prvobitno nastao, gde postoji od 1996. godine, a tu i dobija naziv koji se kasnije proširio na evropske zemlje. Naziv je dobio po Amber Hagerman, devetogodišnjoj devojčici iz Teksasa, koja je oteta i ubijena (Amber Alert – America’s Missing: Broadcast Emergency Response).

Amber Alert predstavlja model širenja i objavljivanja informacija javnosti. Ideja je da se informacije podele u javnosti u cilju dobijanja dodatnih informacija u specifičnim slučajevima nestale dece. Objave putem različitih medija – televizijskih i radio emisija, Interneta, SMS poruka, ekrana na bankomatima, autoputevima itd. mogu da dopru do građana koji će zapamtiti lice deteta i potencijalno ga uočiti ili imati validne informacije koje policiji mogu da pomognu u potrazi. Ključno je pozivati građane da sve potencijalno korisne informacije prijave policiji.

Amber Alert se ne objavljuje u svim slučajevima nestanaka dece, kako se javnost ne bi preplavljivala informacijama, jer se može pretpostaviti da ljudi ubrzo više ne bi reagovali na objave, a time bi ovaj mehanizam bi izgubio na korisnosti i značaju.

Najčešći kriterijumi za objavljivanje Amber Alerta koji se pojavljuju u Evropi:

• potraga se vrši za maloletnom osobom (osobom mlađom od 18 godina);
• postoji potvrda od strane policije da objava alarma neće ugroziti život deteta;
• postoji sumnja da otmičar ima nameru da povredi dete;
• dostupnost osnovnih informacija (npr. kako dete izgleda);
• sumnja da nestanak ima potencijalno ugrožavajuće posledice po život deteta;
• nepoznate okolnosti nestanka;

GPS lokatori - alat odnosno nešto što bi deca mogla da nose sa sobom, uz ažuriranje podataka gde se deca tačno nalaze. Ukoliko deca ne dođu kod kuće/na dogovoreno mesto na vreme, roditelji mogu da ih lociraju. Ukoliko se radi o lokaciji koja je roditeljima nepoznata, mogu da pozovu dete ili da kontaktiraju policiju ukoliko dete ne odgovara na poziv. Policija može da iskoristi kolaciju koju su roditelji uočili i da time ubrzaju potragu. Dodatno, ukoliko je dete u opasnosti može pritiskom na dugme (panic button) da pošalje poruku roditeljima tražeći pomoć.

Mobilna aplikacija za hitno alarmiranje

U slučajevima nestanka ili otmice, aplikacija bi pomogla bržoj potrazi. Aplikacija bi sadržala mesto za tri kontakt telefona po izboru, koja bi se alarmirala pritiskom na dugme osobe koja koristi mobilnu aplikaciju. Pored toga, aplikacija će sadržati deo koji će se baviti preventivnim merama i korisnim kontaktima.

Registar nestalih osoba

Fondacija Tijana Jurić od 2015. godine beleži na desetine slučajeva nestale dece koja su joj bila prijavljena, a koja su brzim alarmiranjem javnosti, ubrzo nakon toga pronađena i vraćena svojim porodicama. Upravo ti slučajevi potkrepili su stav Fondacije da će uključivanje šire javnosti u potragu kroz osnivanje Registra nestalih lica Srbije znatno doprineti boljoj potrazi za nestalim licima, pre svega decom.

Cilj pokretanja registra jeste vidljivost velikog broja nestalih lica čiji podaci i fotogafije, mimo policijske evidencije, javnosti nisu dostupne. Fondacija zastupa stav da se takvim pristupom, netransparentnošću, opšta javnost ne može uključiti u potragu i doprineti pronalasku nestalih lica, pre svega maloletnih. Pokretanjem registra – jedinstvene baze nestalih lica sa teritorije Srbije, Fondacija ujedno podiže svest javnosti o nestancima lica kao svakodnevnoj pojavi.

AMBER ALERT AMERIKA

AMBER ALERT – ALARMIRANJE JAVNOSTI U POSEBNIM SLUČAJEVIMA NESTALE DECE

Amber Alert sistem predstavlja mehanizam koji zvanično funkcioniše u Belgiji, Češkoj, Francuskoj, Nemačkoj, Grčkoj, Malti, Irskoj, Poljskoj, Bugarskoj, Italiji, Holandiji, Portugalu, Rumuniji, Španiji i Ujedinjenom Kraljevstvu. Nastao je u Sjedinjenim Američkim Državama 1996. godine. Naziv je dobio po Amber Hagerman, devetogodišnjoj devojčici iz Teksasa, koja je oteta i ubijena (eng. Amber Alert – America’s Missing: Broadcast Emergency Response).

Amber Alert predstavlja model širenja i objavljivanja informacija javnosti u specifičnim slučajevima nestale dece. Objave putem različitih medija – televizijskih i radio emisija, Interneta, SMS poruka, ekrana na bankomatima, autoputevima itd. mogu da dopru do građana koji će zapamtiti lice deteta i potencijalno ga uočiti ili imati validne informacije koje policiji mogu da pomognu u potrazi. Ključno je pozivati građane da sve potencijalno korisne informacije prijave policiji.

Amber Alert se ne objavljuje u svim slučajevima nestanaka dece, kako se javnost ne bi preplavljivala informacijama, jer se može pretpostaviti da ljudi ubrzo više ne bi reagovali na objave, a time bi ovaj mehanizam izgubio na korisnosti i značaju.

U svakoj zemlji Alert se objavljuje veoma retko. Ukoliko pogledamo statistike nestanaka dece u Srbiji, gde je najveći broj dece koja su pobegla od kuće i nalaze se u periodu adolescencije, možemo da očekujemo da će se aktivirati i u našoj zemnji veoma retko. Iz tog razloga je neophodno jasno uspostaviti nedvosmislene i opravdane kriterijume po kojima se po kratkom postupku odlučuje da li određeni nestanak treba da bude objavljen u cilju alarmiranja najšire javnosti ili ne.

Najčešći kriterijumi za objavljivanje Amber Alerta koji se pojavljuju u Evropi, međutim, treba imati u vidu da svaka država ima slobodu da uvede svoje krietrijume, a u odnosu na potrebe koje proizilaze iz sopstvene prakse:

• Potraga se vrši za maloletnom osobom (osobom mlađom od 18 godina);
• Postoji potvrda od strane policije da objava alarma neće ugroziti život deteta;
• Postoji sumnja da otmičar ima nameru da povredi dete;
• Dostupnost osnovnih informacija (npr. kako dete izgleda);
• Sumnja da nestanak ima potencijalno ugrožavajuće posledice po život deteta;
• Nepoznate okolnosti nestanka;
• Ukoliko je u pitanju dete koje je pobeglo od kuće, mehanizam se ne aktivira, osim u specifičnim okolnostima, i to obično kada dete ima manje od 13 godina, dakle, da dete nije u tinejdžerskom periodu.

Dodatno treba imati u vidu da sve poruke koje se šalju građanima moraju da budu kratke i veoma precizne. Takođe, važno je ne duplirati aktivnosti između relevatnih aktera i predstavnika različitih instanci, te iz tog razloga je dobra praksa da detaljne informacije budu koncentrisane na jednom mestu (npr. na posebnom vebsajtu).

Neophodno je da bude jasno i precizno definisana uloga svakoga ko ima učešća u njegovom funkcionisanju, kako ne bi bilo prostora za prebacivanje nadležnosti, neracionalna upotreba vremena za pronalazak deteta i smanjivanje efikasnosti. Podrazumevano bi ključna uloga bila uloga policije. Kako se pitanje kapaciteta, finansijskih i ljudskih resursa opravdano nameće, treba napomenuti da belgijska policija ima pomoć nevladinog sektora, kao i posebnih timova koji se mobilišu za ove potrebe.

Belgijski model kao primer dobre prakse – Child Alert

Slučajeve nestale dece u Belgiji dele na:

1. Veoma zabrinjavajuće slučajeve – to znači da može da se pretpostavi da je život deteta u opasnosti/objavljuje se AMBER Alert – Federalna policija mora da potvrdi identifikaciju, odnosno mišljenje lokalne policije.
2. Zabrinjavajuće slučajeve – Uključena je federalna policija, ali se ne objavljuje AMBER Alert; lokalna policija radi preliminarnu identifikaciju da li je nešto zabrinjavajuć slučaj;
3. Manje zabrinjavajuće slučajeve – ovde nije uključena federalna, već samo lokalna policija. Tužilac uvek donosi konačnu odluku za objavljivanje Alerta. Za ovu odluku zadužen je tužilac koji je u tom trenutku na dužnosti u okrugu gde je dete nestalo. Tužioci prolaze obuku za postupanje u slučaju AMBER Alerta, kako bi bili pripremljeni na donošenje pravovremene i adekvatne odluke.

Kriterijumi za objavu AMBER Alerta za nestalo dete u Belgiji odnose se na slučajeve gde je u pitanju:

1. Maloletna osoba (mlađa od 18 godina)
2. Da su mu/joj neophodna hitna medikamentozna terapija
3. Dete sa smetnjama u razvoju
4. Dete koje ima manje od 13 godina (Alert se ne objavljuje za adolescente koji su pobegli od kuće, iako se sa pravom ovim slučajevima pridaje velika važnost)
5. Dete koje se nalazi u Belgiji (ili postoji sumnja da se nalazi u Belgiji)
6. Životna opasnost deteta (npr. u slučajevima roditeljske otmice ukoliko je otmičar ostavio oproštajno pismo u kome postoji sumnja da će naškoditi detetu).

Belgijski model sadrži Internet prezentaciju, koja je jedino mesto gde se objavljuju detaljnije informacije o nestalom detetu (ime i prezime deteta, slika deteta, otmičara, automobila otmičara ako postoji sumnja da je to prevozno sredstvo upotrebio za otmicu (vebsajt belgijskog alerta – http://childalert.be/)). Takođe, poseduju mobilnu aplikaciju, koja šalje početnu/osnovnu informaciju – “AMBER Alert! Za više informacija posetite sajt!” (nakon čega se otvara objava sa sajta http://childalert.be/).

Objave mogu da se nalaze i na ekranima pored autoputeva, bankomatima, bilbordima, autobuskim stajalištima, videobimovima i dr. Pored toga, značajnu ulogu imaju i mediji: TV, radio, i to tako što se u određeno vreme program prekida, šalje se informacija građanima i obnavlja se u određenom kratkom vremenskom periodu. Ukoliko se za slučaj sazna do 23h uveče, nije kasno da se objava pošalje novinama.

Vremenski period od momenta prijave slučaja nestalog deteta koje zadovoljava kriterijume za objavu Alerta i momenta aktiviranja Alerta ne sme da bude duži od sat vremena. Alert traje maksimum 24 sata, s tim što se na svakih 6 sati revidira odluka da li Alert treba ugasiti pre isteka 24 sata.

Ovu odluku u Belgiji donosi javni tužilac koji je na dužnosti u tom trenutku, a odluka se donosi na osnovu novodobijenih informacija i podataka o celokupnom slučaju. Tužilac uvek donosi konačnu odluku za objavljivanje Alerta.

Tužioci prolaze obuku za postupanje u slučaju AMBER Alerta, kako bi bili pripremljeni na donošenje pravovremene i adekvatne odluke. Postoji i bilateralna saradnja između Belgije i njenih suseda u objavi Alerta. Ako se sumnja da je maloletni državljanin Belgije u drugoj državi, tužilac jedne države kontaktira tužioca druge i slučaj se vodi prema lokalnim kriterijumima za objavu Alerta. Kako od naših suseda npr. Rumunija i Bugarska imaju AMBER Alert, jedan od koraka bi bio uspostavljanje saradnje na ovom polju.

Uzimajući u obzir efikasnost ovog sistema i postojanje već ustaljenih dobrih praksi, od kojih je jedna upravo gore opisana, a sa posebnim osvrtom na značaj unapređenja mehanizama za zaštitu dece u Srbiji, nadamo se da će AMBER Alert biti uspostavljen u našoj zemlji. Takođe, kako je jedinstveni cilj svih relevantnih aktera upravo zaštita dece, neupitna je važnost postojanja dodatnog instrumenta koji bi se koristio u specifičnim slučajevima nestale dece.

Za dodatne informacije molimo Vas kontaktirajte Fondaciju Tijana Jurić putem mejla fondacija@tijana.rs

PRIČA O NEREŠENOM NESTANKU DETETA IZA AMBER ALERT SISTEMA

Nakon tragične otmice, jedna žena je rešila da napravi promenu.

Amber Hagerman je bila tipična devetogodišnja devojčica iz mesta Arlington, u Teksasu. Bila u timu izviđača. Ona i njen petogodišnji brat, Riki, često su vozili bicikle zajedno.

Zatim, jednog popodneva se desila strašna tragedija.

Amber Hagerman nestaje

Dana 13. januara 1996. godine Amber Hagerman je vozila svoj bicikl na parkingu ispred napuštene prodavnice. Čovek u crnom kombiju je izašao, nasilno uzeo Amber sa njenog bickla i ugurao je u svoje vozilo. Ona je vrisnula jednom i udarala svog otmičara, rekao je jedini svedok Amberine otmice, Džimi Kevil (eng. Jimmie Kevil).

On je pozvao policiju nedugo nakon što je video otmicu ove devojčice, što, nažalost, nije pomoglo situaciji. Uprkos radu više od 50 policajaca i federalnih agenata koji su tragali za Amber, nisu pronašli devojčicu živu. Pet dana kasnije, slučajni prolaznik je pronašao Amberino telo u zalivu koji je bio poplavljen nakon oluje. Njen vrat je bio prerezan. Vlasti su verovale da je oluja odnela Amberino telo u zaliv jer radnici iz okruženja nisu primetili ništa neobično pre oluje.

Amberini roditelji, Dona Vitson* i Ričard Hagerman (eng. Donna Whitson and Richard Hagerman) nisu isprva verovali kada im je policija saopštila ove strašne vesti. Oni su se nadali da je njihova devojčica živa i da će se vratiti kući.

Do danas, ubica nije doveden pred lice pravde. Detektivi u okrugu Arlington primali su povremene informacije koje su pratili. Samo je jedna osoba videla šta se desilo. Manjak informacija i drugi svedoci nakon otmice su potencijalno usporili napredak u pronalasku Amber.

Nedugo nakon Amberine sahrane, Dijen Simon (eng. Diane Simone), koja je i sama majka, pozvala je lokalnu radio stanicu. Imala je ideju. Shvatila je da ako lokalni mediji mogu da šalju upozorenja o vremenskim nepogodama, mogli bi da urade isto u slučajevima otmice dece. Kada Nacionalni hidrometeorološki zavod (eng. National Weather Service) objavi upozorenje zbog vanredne vremenske nepogode, svi televizijski i radio programi se prekidaju pravljenjem velike buke. Zašto ne postoji isti sistem kada je život deteta ugrožen?

Tragedija rađa promene

Ideja se zadržala. Oglašivači u predelu Dallas-Fort Worth su sklopili partnerstvo sa lokalnom policijom da obaveste gledaoce i slušaoce kada dođe do otmice deteta. Od 1996. godine, Amber Alert sistem, koji je ime dobio po devojčici Amber Hagerman, proširio se na celu zemlju. Eksperti veruju da je od decembra 2015. godine više od 800 dece uspešno pronađeno zahvaljujući ovom mehanizmu. Postoje veće šanse da će otmičari pustiti dete kada otkriju da je su vlasti objavile Amber Alert.

Ovako Amber Alert funkcioniše u Americi: Kada pripadnici policije odluče da slučaj ispunjava određene kriterijume, oni obaveštavaju oglašivače i medije. Ovo alarmiranje znači prekidanje programa, a ujedno se obaveštenje o otmici pojavljuje u celoj državi na digitalnim bilbordima, saobraćajnim prelazima, i čak i u vidu SMS poruke na telefonima.

Dona Vilijams (eng. Donna Williams), Amberina majka, rekla je da je sistem koji nosi ime u znak sećanja na njenu ćerku slatko-gorak. U intervjuu koji je dala 2016. godine, 20 godina nakon Amberinog ubistva, ona je rekla: „Postoji drugi deo mene koji se pita šta bi se desilo da je Amber Alert sistem postojao kada je naša Amber nestala. Da li bi to pomoglo da je bezbedno vratimo meni?“

Iste godine, Simon, žena koja je došla na ideju za kreiranje ovog sistema, a koja je sada u svojim 70im godinama, izjavila je da je manjak informacija igrao značajnu ulogu u Amberinoj otmici i ubistvu. „Govorili su da je Amber oteta u 4 sata popodne, ubačena u kombi i odvezena u nepoznatom pravcu, kao i da niko ništa nije video. Žao mi je, ali to nije moguće. Problem nije u tome što niko ništa nije video, već u tome što ljudi nisu znali šta vide.“

Simon podseća ljude nikada da ne ignorišu Amber Alert objave. Ovaj alat služi tome da ljudi budu svesni najtežih slučajeva otmice dece kada policija veruje da je život deteta u neposrednoj opasnosti. Amber može biti objavljen bilo kada, u bilo kojoj državi koja ga ima.

Svaki minut je važan u slučajevima otmice dece. Čim čujete ili vidite Amber Alert, obratite pažnju. Veoma zabrinute porodice možda računaju na vas da pomognete u spašavanju njihovog deteta.

* Dona se danas preziva Vilijams (eng. Williams)

PRVA TV

Da Srbija u slučaju nestanka maloletnog deteta uvede Amber alert, sistem uzbune kroz sva moguća sredstva informisanja.

RTS: BEOGRADSKA HRONIKA

Kada dete nestane potrebno alarmirati celo društvo.

Ukoliko se dete ne nađe u prva tri sata nakon otmice, verovatnoća da je ubijeno je 75 odsto, kaže Igor Jurić. Zbog toga se zalaže da se u Srbiju uvede specijalni sistem potrage poznat kao "Amber alert".

ARHIVA PPNS