Prva beba začeta vantelesnom oplodnjom rođena u Kragujevcu

Prva beba začeta vantelesnom oplodnjom rođena u Kragujevcu

U KRAGUJEVCU ROĐENA PRVA BEBA ZAČETA VANTELESNOM OPLODNJOM, 21. 2. 2019.

Pre nepunih godinu dana u Kliničkom centru Kragujevac počeo je da radi Centar za vantelesnu oplodnju. U tom objektu parovima su omogućena tri pokušaja vantelesne oplodnje, koje finansira država. Juče je na svet došla prva beba začeta na taj način u Kragujevcu.

Predrag Sazdanović, direktor Kliničkog centra u Kragujevcu, navodi za RTS da je juče nakon carskog reza rođena prva beba začeta u kragujevačkom Centru za vantelesnu oplodnju.

"Juče je nakon carskog reza rođena prva beba začeta u našem Centru za vantelesnu oplodnju. Radi se o zdravoj devojčici od oko tri kilograma", navodi Sazdanović.

Dodaje da je Centar za nepunih godinu dana dao dobre rezultate.

"Zahvaljujući finansiranju Ministarstva zdravlja od 45 miliona dinara, Fondacije ’Dragica Nikolić’ od oko 80 miliona dinara i grupi privatnika koji su pomogli, mi imamo Centar koji je za manje od godinu dana uspeo da napravi ono čemu smo težili, a to je – da imamo prvu trudnoću koja je juče rezultovala rođenjem zdrave devojčice", navodi dr Sazdanović.

Dodaje da je sam proces u kragujevačkom Centru za vantelesnu oplodnju bio uspešan jer je rezultovao sa pet trudnoća.

"Uz zahvalnost profesorki Garaleić i njenom timu sa Ginekološko-akušerske klinike Narodni front, mi smo ove jeseni imali 21 par koji je bio u našem procesu, od toga imamo pet trudnoća – dve blizanačke i jedne trojke. Što znači da ćemo imati osam novorođenih beba nakon ovog početnog probnog rada", objašnjava dr Sazdanović.

Navodi da nastavljaju sa radom dalje.

"Ove godine smo krenuli potpuno rutinski, od ponedeljka, 18. februara, imamo grupu od 13 parova i ove godine ćemo ostvariti plan – od sto parova", navodi dr Sazdanović.

Međutim, dodaje da to ne treba da spreči nove parove da se prijave.

"Svi pacijenti neka nam se jave, svi će biti primljeni i niko neće biti odbijen za proces vantelesne oplodnje u Kragujevcu", ističe dr Sazdanović.

Doktor Predrag Sazdanović navodi da španski spinalni hirurg Norberto Ventura početkom marta dolazi u Kragujevac.

"Doktor Ventura dolazi početkom marta, a najteži pacijenti se spremaju za operacije. Pored njega dolazi i dr Grueso iz Pamplone koji će vršiti operacije kod odraslih. Njima će asistirati – dr Lajović i dr Stojadinović", navodi Sazdanović.

VIDEO 


USPESI KRAGUJEVAČKIH LEKARA: U NOVOM CENTRU ZA VANTELESNU OPLODNJU SVE VIŠE PAROVA NALAZI NADU, 24. 10. 2018.

U centru za vantelesnu oplodnju u Kliničkom centru Kragujevac, danas su uspešno vraćena dva embriona.

Od kada je u martu mesecu osnovan Centar za BMPO u Kliničkom centru Kragujevac, na području centralne Srbije koja obuhvata oko dva miliona stanovnika, od Novog Pazara do Aranđelovca, 321 par prošao Drugostepenu komisiju i upućen na dalje lečenje u Srbiji. Danas u vreme naše posete uspešno su urađene dve vantelesne oplodnje i potvrđeno da se u oba slučaja oformio plod.

Docent dr Marija Šorak kaže da je Centar za BMPO izazvao veliko interesovanje u centralnoj Srbiji.

- Do kraja godine očekujemo da imamo još oko 20 parova kojima ćemo da pružimo uslugu vantelesne oplodnje. Mi smo, uvidevši ogromno interesovanje u hodu, uspeli da pripremimo sve preduslove na proširenju stručnih i tehničkih kapaciteta. Tako da sada može da se pregleda, bez čekanja, više parova jer se poslednjih godina suočavamo sa porastom potrebe za ovakvim vidom dobijanja beba, kaže dr Šorak.

PRVI PRVI NA SKALI Prva beba zaceta vantelesnom oplodnjom rodjena u Kragujevcu Klinicki centar

Drugostepena komisija dva puta nedeljno vrši preglede zainteresovanih parova. Pregledi se rade bez ikakvog čekanja.

Na 43. Oktobarskim zdravstvenim danima, Srpskog lekarskog društva, koji se 25. i 26. oktobra održavaju u Kragujevcu, biće predstavljeni rezultati svih državnih klinika koji imaju Centre za BMPO.

- To je veliki iskorak u odnosu na ono što je urađeno poslednjih godina. U stalnoj saradnji i podršci koju imamo sa RFZO-om, povećavaju se mogućnosti da se veći broj parova uključi u program, a sa druge strane se uvode evropski standardi u lečenju u Srbiji, kaže prof dr Predrag Sazdanović.

PRVA TRUDNOĆA U NOVOM CENTRU ZA VANTELESNU OPLODNJU U KRAGUJEVCU, 16. 7. 2018.




PROCEDURA ZA VANTELESNU OPLODNJU
, 25. 2.2018. 



TAKO STOJE STVARI: FOKUS GRUPA - VANTELESNA OPLODNJA
, 18. 2. 2016.




KAKO DO VIŠE BEBA ROĐENIH KROZ PROGRAM VANTELESNE OPLODNJE
, 16. 10. 2015. 

Cilj ove panel diskusije bio je da rasvetli trenutnu situaciju u vezi sa sprovođenjem vantelesne oplodnje u Srbiji i pruži uvid u naredne korake različitih aktera uključenih u rešenje problema neplodnosti u Srbiji.

Tim povodom, govorili su stručnjaci iz oblasti ginekologije, farmakologije, genetike i embriologije:
  • prof. dr Snežana Vidaković, načelnica Odeljenja za vantelesnu oplodnju Klinike za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije, 
  • prof. dr Miodrag Stojković, genetičar, Medicinski fakultet u Kragujevcu, 
  • doc. dr Dragana Protić, Institut za farmakologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu i 
  • dr mr sci. biol. Slobodan Bjelotomić, pomoćnik direktora za oblast transplantacije ćelija i tkivai BMPO. 
Moderator diskusije je bio Duško Nikolić.

Natalitet je u Srbiji sve niži iz godine u godinu, i sve je veći broj parova koji imaju problem sa neplodnošću. Iako nema zvanične statistike, procenjuje se da je svakom sedmom paru potrebno lečenje da bi ostvarili potomstvo.

Srbija je sa manje od tri hiljade urađenih ciklusa godišnje znatno ispod evropskog proseka za broj urađenih VTO spram broja stanovnika (Evropski prosek je 1.050 ciklusa na milion stanovnika).

Slovenija finansira šest pokušaja za prvo i četiri pokušaja za drugo dete; Hrvatska četiri pokušaja vantelesne i dva sa zamrznutim embrionima.

Teme o kojima je bilo reči na panel diskusiji:

  • Da li se i u kojoj meri primenjuju savremene metode lečenja neplodnosti kod nas- kvalitet lekova, njihova dostupnost?
  • Kada će u Srbiji početi da se primenjuje donacija polnih ćelija o kojoj se priča od 2005. godine?
  • Državne klinike sa punim kapacitetima ne mogu da zadovolje postojeću potrebu za brojem VTO. Zašto privatne klinike nisu već dve godine uključene u državni program VTO?
  • Koliko beba je rođeno iz državnog programa VTO od kad se on primenjuje do danas?
  • Ko vodi računa o statistikama uspešnosti i koliko su verodostojne?


SVAKI DESETI MUŠKARAC U SRBIJI NE MOŽE DA DOBIJE DETE
, 8. 3. 2014.

Tokom poslednjih pet godina lekari u Srbiji su zabeležili značajan porast infertiliteta, što znači da je sve veći broj parova koji imaju problema da dođu do potomstva. Svaki peti bračni par ne može da dobije decu bez lečenja.

Muškraci su, kako pokazuju medicinske analize, u Srbiji sve manje sposobni da prirodnim putem dobiju potomke. Da je vreme da se uključi „alarm“ , pokazuje podatak da je sterilitet kod muškaraca udvostručen za manje od pet godina.

Kako kaže dr Marija Šorak, ginekolog akušer i subspecijalista za sterilitet i feritilitet, !parovi imaju sve veće probleme oko potomstva, a muškarci počinju da dominiraju".

- Danas je stanje, prema svim statistikama i analizama jasno, i alarmantno - za sterilitet, koji treba da se leči, muškarci su odgovorni sa 45 odsto, žene sa oko 45 odsto. Zajednički faktor je oko 10 odsto. Postoji i "nepoznati" razlog, koji je oko 10 odsto, kaže dr Marija Šorak.

Uzroci steriliteta kod muškaraca su infekcije koje se dobijaju polnim putem – hlamidije, ešerihije, mikoplazme, urinoplazme.

- Neuredan seksualni život, promena velikog broja partnerki, seks bez zaštite, verovanje da za muškarca „nikada nije kasno da dobije dete“. Realnost je sasvim drugačija, godine, povrede, i drugi faktori utiču na to da muškarci imaju velike probleme, kaže dr Šorak.

PRVI PRVI NA SKALI Prva beba zaceta vantelesnom oplodnjom rodjena u Kragujevcu Marija Sorak

Prema savremenim merilima, bračni parovi koji imaju seks dva puta nedeljno bez zaštite i u 75 odsto slučajeva začnu dete u prvoj godini. Tokom druge godine zajedničkog života bebu dobiju još 10 odsto. Ostali imaju problem, i moraju odmah da se jave lekarima.

- Za žene je važno da znaju da kada napune 25 godina imaju 7 odsto manju plodnost. Od 35 do 39 godina je to 20 odsto, a preko 40 godina je više od 30 odsto. Zato je važno da ne čekaju i da što ranije krenu, ako žele da stvaraju potomstvo. Sve se češće javljaju prevremene menopauze, tako da i mlade žene imaju sve manje ovulatornih ciklusa kada mogu da zatrudne. Sve drugo kod njih može da se leči, ali vreme, i prirodni faktori, ne mogu, kaže Marija Šorak.

U Kliničkom centru u Kragujevcu se godišnje rodi 2.800 beba. Planira se otvaranje centra za vantelesnu oplodnju, ali nedostaje novac, oko 400.000 evra za laboratoriju i jedan specijalista za embiologiju. Inače, ovakav centar bi posećivalo najmanje 100 parova svakog meseca, koji imaju problem sa sterilitetom. To znači da bi godišnje Kragujevac bio bogatiji za najmanje 200 nove dece.

N. Radišić

Izvori: RTS; Kurir; TV Kragujevac; UNS; Blic 


ARHIVA PPNS

PRVI PRVI NA SKALI Slikom

PPNS/SLIKOM

ARČIBALD RAJS

PRVI PRVI NA SKALI Podrzite PPNS - Zoran Modli manji

APELI


PPNS/KG VODIČ

PPNS/RADION

PPNS/RADION - EMISIJE KOJE VIŠE NISU NA FM

Print Friendly and PDF

Komentara: 0

Dodaj komentar

Facebook komentari