Da li biste, da vidite ovu devojčicu na ulici, samo prošli pored nje?
Svako dete se rađa sa istim, neotuđivim pravom na zdrav početak života, obrazovanje i bezbedno detinjstvo. Realnost je, međutim, da su životi miliona dece širom sveta ugroženi samo zbog države, pola ili okolnosti u kojima su rođeni. Pročitajte autorski tekst Michel Saint-Lot-a, direktora UNICEF-a u Srbiji za Politiku: Vreme je da prekinemo začarani krug nepravičnosti.
THE STATE OF THE WORLD’S CHILDREN 2016
The State of the World’s Children, UNICEF’s annual flagship report, paints a stark picture of what is in store for the world’s poorest children if governments, donors, businesses and international organizations do not accelerate efforts to address their needs.
Predsednik SAD Džordž Buš je predložio 23. maja 2003. Inicijativu za suzbijanje gladi u Africi korišćenjem GM hrane. Istovremeno je optužio Evropu zbog „neosnovanog i naučno neutemeljenog straha" od nove hrane koji ometa napore za suzbijanje gladi. Izrazio je snažno uverenje da će GM stvorene biljke ostvariti veći prinos, da će se izvoz SAD povećati i da će se stvoriti bolji svet….
Opravdavajući milijarde utrošenih dolara, veliku količinu energije i vremena na borbu sa protivnicima, multinacionalne kompanije nam licemerno serviraju mit prema kojem problem gladi u svetu može rešiti samo njihova nova, transgena hrana. Time svesno uvode u zabludu hiljade i hiljade građana sveta, koji možda ne znaju da se U SVETU PROIZVODI SUVIŠAK HRANE, ALI NE POSTOJI POLITIČKA VOLJA DA SE REŠE PROBLEMI NJENE DISTRIBUCIJE I DOSTUPNOSTI!
Podaci za ostale regione sveta bez Kine pokazuju da je broj gladnih u njima u najboljem slučaju stagnirao, kao u Latinskoj Americi i na Karibima, ili se povećao, što je slučaj sa južnom Azijom i sub-saharskom Afrikom. Preciznije rečeno, broj gladnih u ostatku sveta realno je u navedenom periodu povećan sa 570 miliona na 680 miliona ljudi, što dovodi do zanimljive dileme: da li je bila uspešnija "zelena revolucija" ili "kineska revolucija"? Jasno je da čak i kada bi GMO donosili dramatično povećanje prinosa, što nije nedvosmisleno potvrđeno, glad ne bi bila iskorenjena jer se ne bi izmenila koncentracija i distribucija ekonomske moći, posebno pristup obradivoj zemlji i kupovna moć siromašnih (više od dve milijarde ljudi na planeti ima dnevnicu nižu od dva dolara, dok preko 850 miliona ljudi raspolaže sa samo jednim dolarom dnevno). Čak je i Svetska banka zaključila da rapidno povećanje proizvodnje hrane ne znači i automatski smanjenje broja gladnih. Njihov zaključak je da se PROBLEM GLADI MOŽE UBLAŽITI "REDISTRIBUCIJOM KUPOVNE MOĆI I RESURSA U KORIST ONIH KOJI SU POTHRANJENI".
Komentara: 0