Rokovi u kojima zastareva krivično gonjenje, odnosno u kojima nastupa zastarelost izvrsenja kazne su vrlo slicni ; zakonodavac navodi da se krivično gonjenje ne moze preduzeti kada protekne:
25 godina od izvrsenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreci zatvor od 30-40 godina
20 godina od izvrsenja k. dela za koje se može izreci zatvor preko 15 godina
15 godina od izvrsenja k. dela za koje se može izreci zatvor preko 10 godina
10 godina od izvrsenja k. dela za koje se može izreci zatvor preko 5 godina
5 godina od izvrsenja k. dela za koje se može izreci zatvor preko 3 godine
3 godine od od izvrsenja k. dela za koje se može izreci zatvor preko 1 godine
2 godine od izvrsenja dela k. za koje se može izreci zatvor do 1 godine ili novcana kazna
rešio sam da ti napišem pismo. Uvek mi ti pišeš i molim te nemoj samo da plačeš. Evo, javljam ti se iz dalekog nekog sveta gde se živi sa osmehom svaki dan i svaki sat. Ovde nema tuge, patnje, boli, ovde nema podlih i odvratnih. Ovde te ne muče, ne tuku, ne hvataju za vrat, ne udaraju glavu o drvo, ovde nema haosa i laži. Ovde je, mama, mir.
Široka polja obasjana mirisom poljskog cveća, sunce toplo i vrelo, nebo plavo kao pučina. Ima ptica, mama, i cvrkuta, pokoji leptir tek sleti mi na dlan. Možda je tvoj, mama? Znaš, imam drugare, ima dece, punooo dece, sedimo često pa pričamo. Joj, mama, šta se tim mojim drugarima sve desilo!
Pričamo onako svi zajedno, tešimo jedni druge, delimo i dobro i zlo. To je drugarstvo, zar ne mama? Ej... Imamo loptu, pravu fudbalsku. Ja branim, golman sam, sećaš se da su mi DRUGARI iz odeljenja poklonili golmanske rukavice, baš su bili tužni što odlazim, pa eto setili se...
Nisam Forlan, još mi je kratka kosa, kažu mi da ipak budem Bufon. Dres, ako se setiš, pokloni nekom, neka se dete obraduje, tako treba, mama, zar ne? Nisam ljut što mi nisi kupila patike za rođendan, nema veze, imam, nisam ih pocepao, mada mi viri palac ko tati, pa cepa.
Znao sam da ćeš se pitati da li mi je hladno. Nije mama! Toplo je, proleće je, oblačim se slojevito, kako si me ti učila. Orman mi je sređen, ništa nisam razbacao. I dalje ne jedem boraniju. Ne ljuti se odmah, sve ostalo da, nekad naručim jaja sa paradajzom, uuu to volim.
Slušaj, napravi nešto sa višnjama, neki kolač ili tortu, nema veze što ja nisam tu, nema smisla da sestre ne probaju. Čuvaj kosti za Šareta i suv hleb nemoj da bacaš, znam da ga voliš, ali te podseća na mene. Mama, uradi to, nije on kriv što sam otišao.
Hteo sam još da ti kažem da su mi neki matori ovde par puta lomili vazu za cveće, nema veze mama, budi jaka. Što se rođendana tiče, neću ništa da pravim, mislim veliki sam, 20 godina, ko pravi žurke u tim godinama. Molim te samo upali kandilo i sveću kraj ikone naše slave za zdravlje tvoje, tatino i seka.
Obećaj mi da nećeš da plačeš, molim te mi obećaj... Ako dolaziš ponesi mi neke sitnice i pusti mi pesmu da čuju drugari. I da... Nastavi da živiš, molim te živi, proći će, mama, prolazi... Samo im nemoj zaboraviti imena. Ja te čuvam, majko, na levom ramenu, obrazu i u kosi.
Mislim na tebe i dan i noć! Kad budeš rešila da dođeš, rezerviši kartu u jednom pravcu. Ja ću tu da te čekam, čim siđeš. Budi jaka, ti čuvaš moj osmeh od zaborava... Nije vreme, drži se, pa se vidimo.
Na sednici održanoj 11. februara, članovi Odbora razmatrali su inicijativu za donošenje „Aleksinog zakona“.
Odbor za prava deteta održao je sednicu na kojoj je razmatrana inicijativa građana poznatija kao „Aleksin zakon“, za izmenu većeg broja zakona u cilju sprečavanja vršnjačkog nasilja.
Odbor za prava deteta je nakon završene rasprave doneo zaključke kojima se, između ostalog, upućuje zahtev Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, kao i Zaštitniku građana da se u okviru svoje nadležnosti izjasne o predloženim merama za suzbijanje vršnjačkog nasilja u školama, koje su iznete u inicijativi „Aleksin zakon“ i da svoje predloge i izmene zakona dostave Narodnoj skupštini na izjašnjavanje.
Predsednica Narodne skupštine i Odbora za prava deteta Maja Gojković je podsetila da je inicijativa nastala povodom tragičnog događaja kada se zbog vršnjačkog nasilja ubio Aleksa Janković iz Niša.
Ona je posebno istakla da je ova materija veoma osetljiva, jer je, kako je dodala potrebno zaštiti decu od vršnjačkog nasilja, koje takođe čine deca. „Moramo oprezno da radimo svi zajedno da zaštitimo decu, a da ne upadnemo u zamku stvaranja novih problema“, navela je Gojković.
Ona je ocenila i da će aktuelni saziv Narodne skupštine ostati upamćen po tome što je usvojio veći broj predloga zakona koji se tiču unapređenja prava i zaštite dece, a koje su inicirali građani.
Dr Dragana Ćorić, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, koja je učestvovala u pokretanju inicijative i koja je i sama doživela vršnjačko nasilje, predstavila je Odboru inicijativu. Ćorić je iznela više mera koje bi sprečile i preventivno delovale na vršnjačko nasilje, a koje se odnose na obaveze i odgovornost roditelja, nastavničko osoblje, decu i posebno istakla potrebu formiranja koordinacionog tela koje bi se bavilo vršnjačkim nasiljem.
Nakon diskusije u kojoj su učestvovale članice Odbora za prava deteta i narodne poslanice Dubravka Filipovski, Gordana Čomić, dr Vesna Rakonjac, Biljana Hasanović Korać, Milanka Jevtović Vukojičić, Branka Bošnjak, Nada Lazić i Milena Bićanin, Odbor je usvojio sledeće zaključke:
Republika Srbija, ratifikacijom Konvencije o pravima deteta obavezala se da će zaštititi decu od svih oblika nasilja, zlostavljanja, zloupotreba i zanemarivanja, kojima se ugrožava ili narušava fizički, psihički i moralni integritet deteta.
Odbor za prava deteta izražava zabrinutost zbog sve učestalije pojave vršnjačkog nasilja u školama i apeluje na sve nadležne organe i ustanove koje se bave obrazovanjem i vaspitavanjem dece i mladih, da utiču na formiranje stavova o neprihvatljivosti ovakvog vida ponašanja.
Odbor je na današnjoj sednici razmotrio inicijativu za izmenu seta zakona, u javnosti poznata kao „Aleksin zakon“, i konstatovao neophodnost dodatnog unapređenja oblasti prevencije i intervencije u zaštiti dece od vršnjačkog nasilja.
Odbor upućuje zahtev Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu i Zaštitniku građana, da se u okviru svojih nadležnosti izjasne o predloženim merama za suzbijanje vršnjačkog nasilja u školama, koje su iznete u inicijativi za donošenje „Aleksinog zakona“ i da Predlog zakona o zaštitniku prava deteta, predlog izmena i dopuna Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja kao i predlog o dopuni Zakona o lokalnoj samoupravi, sa predloženim izmenama dostave Narodnoj skupštini na izjašnjavanje.
Sednici je predsedavala predsednica Odbora Maja Gojković, a prisustvovali su članovi Odbora Dubravka Filipovski, Gordana Čomić, dr Vesna Rakonjac, Biljana Hasanović Korać, Milanka Jevtović Vukojičić, Branka Bošnjak, Elvira Kovač, Sabina Dazdarević, Milena Ćorilić, Nada Lazić i Mirjana Dragaš.
Republički zaštitnik građana kontroliše Školsku upravu u Nišu povodom slučaja Alekse Jankovića (14), koji je 2011. izvršio samoubistvo posle vršnjačkog zlostavljanja u školi, potvrdili su za City radio u Kabinetu zaštitnika građana.
Još tokom 2011. godine Zaštitnik građana započelo je i vodio postupak prema OŠ "Sreten Mladenović Mika", čije je učenik Aleksa bio.
Zamenica Republičkog Zaštitnika građana, Tamara Lukšić Orlandić, kaže da su oni u martu 2012. godine doneli preporuke školi, policijskoj upravi i Klinickom centru u Nišu.
„Škola nije postupila po preporuci da u saradnji sa Školskom upravom sačini analizu propusta u svom radu na zaštiti učenika A.J. i drugih učenika škole koji su bili žrtve nasilja. Oni se nisu uopšte oglasili po tom pitanju, a mi smo tek na sastanku sa predstavnicima škole, prosvetnim inspektorima i predstavnicima Ministarstva utvrdili da predstavnici škole uopšte nisu razumeli šta treba da rade i koja su njihova ovlašćenja i obaveze“, kaže za City radio Tamara Lukšić Orlandić, zamenica Zaštitnika građana Srbije.
Ona objašnjava da je ovo redak slučaj da neko nije poslušao preporuke Zaštitnika građana i da se oni obično ne oglašavaju nakon poslatih preporuka. U ovom konkretnom slučaju direktorka škole više nije bila direktorka, tako da nisu mogli da traže njenu smenu, a sudski proces je već bio u toku.
„Smatrali smo da je ovo toliko ilustrativan primer za sve ostale škole u kojima se nasilje dešava, da je neophodno da se ovaj slučaj privede do kraja, pa smo sazvali taj sastanak na kome smo zahtevali da se analiza sprovede. U međuvremenu, dobili smo i novu pritužbu portodice Janković na nepostupanje Školske uprave u periodu kada su se roditelji žalili upravi. Zato smo pokrenuli i postupak kontrole i prema njima da se izjasne prema tim navodima i još nismo dobili njihov odgovor“, objašnjava Lukšić Orlandić.
Ne oglašava se ni škola da je analizu završila, ni Školska uprava Niša u vezi sa navodima porodice Janković. Oni moraju da naprave introspekciju ovog događaja, jer je to dobro i za školu i za njene radnike, ali i za ostale škole.
„Oni bi trebalo da naprave izveštaj o tome šta su radili, šta je trebalo da rade, a nisu radili i živeli su u uverenju da nešto rade i da rade dobro. To je jedan ilustrativan primer posla, koji može da bude i takozvani ’case study’ za ostale škole, da se vidi i konačno nauči, šta se u ovakvim slučajevima radi, na koji način i zašto“, navodi zamenica Zaštitnika građana.
Podsetimo, nesrećni dečak je 10. maja pretprošle godine - skokom sa trećeg sprata zgrade u kojoj je živeo - izvršio samoubistvo, posle više meseci fizičkog i verbalnog zlostavljanja koje je trpeo od vršnjaka u OŠ "Sreten Mladenović Mika".
Kako su preneli brojni mediji u Srbiji, iako je dečak prethodno više puta imao fizičke povrede: potres mozga, nogu u gipsu i psihijatrijsku dijagnozu "postraumatski sindrom", škola ništa nije preduzela da spreči najgore.
Ovo je utvrdio Prekršajni sud u Nišu, koji je prošle godine izrekao maksimalne zakonske kazne ovoj obrazovnoj ustanovi i nekadašnjoj direktorki, Suzani Popović Ickovski, jer nisu preduzeli propisane mere za sprečavanje dugotrajnog i brutalnog vršnjačkog nasilja nad učenikom Aleksom Jankovićem.
Škola je kažnjena sa 500.000 dinara, bez i jedne olakšavajuće okolnosti, dok je tadašnja direktorka kažnjena sa 50.000 dinara. Oni su prekršili Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i kažnjeni su maksimalnim kaznama.
A u Višem sudu u Nišu, nakon okončanja sudskog procesa, trojici dečaka izrečene su kazne, i to: „vođa“ grupe dobio je pojačani vaspitni nadzor u trajanju od šest meseci do dve godine, a ostala dvojica dečaka po ukor Suda. To su maksimalne zakonom propisane kazne za njihov uzrast.
Nakon izveštaja Školske uprave u Nišu napraviće se kompletan izveštaj u vezi sa ovim slučajem.
Zamenica zaštitnika građana navodi da je oktobra 2010. do aprila 2011. Osnovna škola “Sreten Mladenović Mika” imala saznanja ili prijave na više slučajeva fizičkog i psihološkog nasilja nad Aleksom, ali i nad drugim učenicima.
Prekršajni sud u Nišu izrekao je maksimalnu novčanu kaznu školi i bivšoj direktorki zbog nesprečavanja vršnjačkog nasilja nad učernikom Aleksom Jankovićem. Neizvesno je da li će smrt niškog osnovca nekoga koštati posla ili funkcije
Aleksa Janković se ubio 10. maja prošle godine pošto ga je sedmoro vršnjaka zlostavljalo duže od osam meseci. Imao je potrese mozga, nogu u gipsu i dijagnozu “posttraumatski sindrom”.
Sudija Prekršajnog suda u Nišu Tanja Bejatović Savić osudila je prošle sedmice Osnovnu školu “Sreten Mladenović Mika” i njenu bivšu direktorku Suzanu Popović Ickovski na kazne od 500.000 i 50.000 dinara u “slučaju učenika Alekse Jankovića”. Prema navodima suda, prekršen je Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kao i Zakon o prekršajima. Škola i direktorka su krivi jer od 20. novembra 2010. do 10. maja 2011. uopšte nisu ili nisu blagovremeno preuzeli bilo kakve ili odgovarajuće mere propisane Pravilnikom o protokolu postupanja u slučaju nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja.
PRETUKLI PA IMITIRALI SVOJE HAPŠENJE
Četrnaestogodišnji dečak bio je odličan đak sve do pred smrt, kada je “popustio”. Planirao je da upiše vojnu školu, po ugledu na oca pilota.
Voleo je fudbal, muziku, kompjutere i lepu garderobu. Interesovale su ga devojčice, a i on njih. U školskom dnevniku piše da je umeo da “pravi puškice”, “ometa čas”, “ne sedi na mestu”, “izgovara ružne reči” ili “crta za vreme časa”. Bio je hiperaktivan, ali nikada nikoga nije fizički povredio. Ipak, zasmetao je grupi vršnjaka koji su bili “opasniji” od njega. “Poručivali” su to, pored ostalog, fotografijama na Fejsbuk stranicama na kojima su sa (plastičnim) puškama i pištoljima ili u pozama koje “liče” na nacistički pozdrav.
Pretukli su ga osam puta. Uz to su mu stalno pretili, vređali ga i jurili. Tražio je pomoć od roditelja i škole. Dragana i Bojan Janković obaveštavali su o zlostavljanju sina direktorku, školskog psihologa Slađanu Golubović, razrednog starešinu Zoricu Mikešić, još nekoliko nastavnika, školskog policajca Ivicu Grujića, policijsku stanicu Crveni krst.
Obraćali su se i Školskoj upravi Niš, Prosvetnoj inspekciji, Ministarstvu prosvete, Grupi za suzbijanje maloletničke delinkvencije PU Niš…
Sama škola jednom je obavestila policiju, obezbedila da jedan pripravnik koga su plaćali roditelji “štiti” dečaka u školi i pokrenula vaspitno-disciplinski postupak protiv jednog učenika koji je označen kao vođa nasilnika, ali i protiv Alekse. Pojačan vaspitni nadzor nad “vođom” nasilnika okončan je 28. marta kao “uspešan”, mada je on samo dva dana ranije Aleksu brutalno pretukao.
“Vođa” je završio školsku godinu sa peticom iz vladanja, a Aleksa je pred smrt imao trojku jer je “nemiran i ometa nastavu”.
Počeo je da gubi apetit, pati od nesanice ili se trza kad ga bude. Zbog pretnji koje je dobijao plašio se za majku, sestru i oca. Silazio je ispred zgrade da proveri da li je neko od onih koji prete stvarno “zapalio” porodični auto. Roditelji kažu da se uprkos tome trudio da ih “ne sekira”. Pred kraj života je svojim džeparcem starijem dečku iz kraja platio da ga štiti, jer “ne može više da sekira oca, već ima dovoljno problema oko njega”.
Roditelji su to saznali posle sinovljeve smrti, kada im je na vrata zazvonio nesuđeni zaštitnik kako bi vratio novac. U nalazima psihologa i neuropsihijatra, u koje je Novi magazin imao uvid, navodi se da je ovakvo vršnjačko nasilje uzrokovalo Aleksinu “uznemirenost”, “anksioznost” i “subdepresivno raspoloženje”. Prepisana mu je terapija, a u kući je “rešeno” da će preći u drugu školu odmah po završetku školske godine. A onda je on skočio sa trećeg sprata zgrade u kojoj je živeo.
Kada je tim povodom policijska “marica” došla u školu, neki od njegovih nasilnika slikali su se ispred automobila sa podignutim rukama, opušteno “imitirajući” hapšenje.
SVAKI SE BOJI DRUGA
Aleksin slučaj, mada posebno dramatičan, samo je jedan od primera ozbiljnog vršnjačkog nasilja u Srbiji. Za samo mesec dana početkom ove godine mediji su izvestili o nekoliko brutalnih slučajeva. Krajem januara učenik sedmog razreda Osnovne škole „Kralj Aleksandar Prvi” u Požarevcu za vreme školskog odmora silovao je druga iz klupe. Kažnjen je četvorkom iz vladanja i premeštanjem u drugo odeljenje.
U isto vreme učenik sedmog razreda Osnovne škole “Jožef Atila” u Novom Sadu drugaricu iz razreda držao je za noge da visi preko ograde prvog sprata. Incident je prijavio njen otac, a dečak je tvrdio da je “sve bilo šala”.
Krajem januara i početkom februara u Prokuplju u jednoj školi učenik je učeniku slomio vilicu usred učionice, a u drugoj vršnjaci su dečaka skinuli golog, umazali ga izmetom i zaključali u toalet.
Majka desetogodišnjeg učenika Osnovne škole “Milica Pavlović” iz Čačka u februaru je najavila da će tužiti školu jer su vršnjaci “ozbiljno povredili kičmu njenog sina, koji već četiri godine trpi nasilje, a to niko ne sprečava”.
Četrnaestogodišnji A. T. iz Novog Pazara prošlog decembra je izbo svog vršnjaka u blizini osnovne škole koju su obojica pohađala. Mesec dana ranije pukom srećom niko nije stradao kada je srednjoškolac iz Paraćina pucao u učionici. Na isti način pred drugovima se "dokazivao" krajem 2010. i jedan učenik šestog razreda u Valjevu. Nešto kasnije se ispostavilo da ovaj 12-godišnjak već ima dosije u policiji.
Pretprošle godine osnovac iz Novog Pazara umro je od rana koje mu je nožem naneo vršnjak.
Načelnik Republičke prosvetne inspekcije Velimir Tmušić smatra da “država mora ozbiljno da se pozabavi nasiljem u školama” koje je “u porastu”. On kaže da “nema dana” da ovoj inspekciji ne stigne po nekoliko prijava, ali da “mnogi slučajevi” i ne stignu do nje, već se rešavaju na nivou škole ili lokalne inspekcije. Najviše nasilja je među starijim razredima osnovnih škola, mada ga ima i u srednjim školama, pa i u vrtićima. Tuku se obično vršnjaci iz istog odeljenja, ali ima i obračuna među odeljenjima, školama i navijačkim grupama.
Prema podacima Unicefa neki oblik školskog nasilja pretrpelo je dve trećine dece u Srbiji. Najugroženija su deca iz siromašnih porodica i ometena u razvoju, kao i romska i deca izbeglih lica. Na meti su i izuzetno nadareni đaci. Svaki četvrti đak kaže da u njegovoj školi ima učenika kojih se plaši jer bi mogli da ga maltretiraju. Sve ankete govore da samo šest odsto osnovaca i 23 odsto srednjoškolaca u Srbiji nikada nije iskusilo nasilje.
A ODGOVORNI AVANZUJU
Aleksa je i te kako iskusio nasilje. Pred Višim sudom u Nišu nedavno je završen krivični postupak protiv trojice maloletnika koji su ga fizički i verbalno zlostavljali, pokrenut po krivičnoj prijavi Grupe za suzbijanje maloletničke delinkvencije niške PU. “Vođa” nasilnika dobio je pojačan vaspitni nadzor, šest meseci do dve godine, a dvojica dečaka po ukor suda. To su maksimalne zakonske kazne za njihov uzrast.
Takođe, saopštila je policija, unutrašnja kontrola je “utvrdila propuste u radu i preduzela odgovarajuće mere” protiv školskog policajca Grujića i policajaca u Crvenom krstu”, ali nije precizirao koje su to “mere”. Direktorka Popović Ickovski je prošlog novembra podnela ostavku, uprkos tome što je prethodno javno tvrdila da je škola učinila sve što je bilo do nje, kao i da je Aleksa bio “problematičan” i da “nije samo sedeo i trpeo nasilje već se i on tukao”.
Pre toga, krajem juna, prosvetni inspektori Nišavskog okruga obavili su nadzor i konstatovali da ni škola ni direktorka nisu preduzele blagovremene i adekvatne mere za sprečavanje nasilja.
“Mada izgleda da su nadležni (bar) posle Aleksine smrti odlučili da reaguju kako treba, to nije tako. Svi koji su na neki način odgovorni za tragediju zapravo su avanzovali. Predsednica Školskog odbora koji je posle negativnog nalaza prosvetnih inspektorki zaključio da ‘nema osnova za razrešenje direktorke’ nastavnica Jasmina Stanković sada je v.d. direktorke škole, a od septembra će biti direktorka. Nekadašnja direktorka Popović Ickovski prešla je u drugu školu ali bi, prema pouzdanim informacijama, od septembra trebalo ponovo da predaje u ‘Sretenu Mladenoviću Miki’”, kaže za Novi magazin Bojan Janković.
Ni školskom psihologu Slađani Golubović ne fali “dlaka sa glave”, uprkos neadekvatnim “tretmanima” nad Aleksom i pojedinim nasilnicima.
“Pred sudom je rekla da se na video nadzoru vidi da je jedan od nasilnika tukao Aleksu, dok je na zvaničnom sastanku u Nišavskom upravnom okrugu tvrdila da ‘uprava škole nema dokaze o nasilju nad Aleksom’, te da ‘ni bezbednosne kamere nisu zabeležile nasilje nad dečakom’. Svi oni i danas smatraju da je naš sin ‘problem’, a ne žrtva, što su govorili i dok je bio živ”, kaže Janković.
Advokatica YUCOM-a Kristina Todorović smatra da bi upravo “sprečavanje” odgovornih u školi da i dalje obavljaju svoje funkcije i dužnosti bilo najbolji dokaz stvarne odgovornosti za propuste i greške u slučaju vršnjačkog nasilja nad Aleksom.
“Porodica Janković može pokrenuti i krivični i prekršajni postupak, a mi ćemo je u tome podržati. Razmišljali smo o mogućnosti da tuži odgovorne zbog krivičnih dela ‘nesavesan rad u službi’ ili ‘nepružanje pomoći’. Takođe, u parničnom postupku mogu tražiti ozbiljnu novčanu nadoknadu”, kaže Kristina Todorović za naš nedeljnik.
Jankovići kažu da ne postoji nadoknada za njihov gubitak, ali da razmišljaju da pokrenu i krivični i parnični postupak. Sav novac koji budu dobili daće u humanitarne svrhe, najavljuju. Za sada kroz veliku “aktivnosti” na Internetu pokušavaju da skrenu pažnju na sve opasnosti od vršnjačkog nasilja nekim drugim roditeljima i deci.
Raspored batina Alekse Jankovića
Septembar 2010: “Prvi učenik” sačekuje Aleksu ispred škole, obara ga na zemlju i šutira.
Oktobar 2010: Isti učenik ga izvodi iz svlačionice i brutalno prebija u grmu ispred škole. Šutira ga i udara u glavu. Sve beleže školske kamere. Aleksa završava na infuziji u Vojnoj bolnici.
Novembar 2010: “Drugi učenik” fizički napada Aleksu i preti mu. I mlađi učenici iz šestog razreda pokušavaju da ga biju “po nagovoru starijih”. On se sakriva u automobil nastavnika, oni ga opkoljavaju i “ljuljaju”.
Decembar 2010: “Treći učenik” Aleksu hvata za vrat, šamara ga i pljuje. Dvadesetak dana kasnije “prvi” i “treći” učenik sa drugovima sačekuju ga ispred škole. Aleksa zove oca koji dolazi dok ga tuku. Kolima odlaze kod porodice “trećeg učenika”, gde se rođaci sukobljavaju sa Aleksinim ocem. Eskalaciju sukoba sprečava interventna jedinica PU.
Januar 2011: “Treći učenik” sa članom porodice ulazi u odeljenje i verbalno nasrće na Aleksu, a fizički sukob sprečava Aleksina razredna. Aleksa raži pomoć psihologa i neuropsihijatra u niškom Kliničkom centru.
Februar 2011: Nekoliko učenika preti Aleksi na Fejsbuku da će patrolirati krajem i da niko neće moći da mu pomogne. Jedan od njih je poručio: “Ti ne shvataš da ću ja za koji mesec da završim školu i da niko neće moći da te odbrani”. Ostali su sve to lajkovali.
Mart 2011: Grupa na čelu sa “prvim učenikom” brutalno prebija Aleksu ispred restorana “Vazdušna banja”, gde je igrao fudbal. Aleksa završava u Vojnoj bolnici i na Neurohirurškoj klinici KC Niš sa potresom mozga, podlivima, modricama, gipsom na nozi, vrtoglavicom i povraćanjem. Pretili su mu da nikome ništa ne kaže jer njihovi roditelji imaju veze u policiji i sudu.
April 2011: “Drugi učenik” ga tuče ispred škole, a on udara glavom u drvo. Ponovo završava u Vojnoj bolnici, sa modricama i ogrebotinama.
Maj 2011: Pojedini učenici jure Aleksu niz ulicu, ali on uspeva da pobegne. Neki učenici mu govore “P...o cinkaroška”, a neki da je “lud”, “retard” i “mentalan”. Gestikuliraju da će ga silovati.
Suzana Popović Ickovski Direktorka OŠ „Sreten Mladenović Mika", u kojoj je učenik Aleksa Janković (14) pre šest meseci izvršio samoubistvo zbog svakodnevnog nasilja od strane vršnjaka, izjavila je danas za ’’Južnu Srbiju’’ da u ovom trenutku ne može da kaže da li je tačna informacija da je grupa huligana u školi donosila oružje, a da je ona kao direktor škole sve to zataškavala.
„Mladi tuku sve do smrti!“, „Unakazili dečaka M. N. (15)“, „Sekirom napao učenika u školi“, „Učenik pucao u učionici“, „Učenik iz Prokuplja vršnjaku slomio vilicu“, „Primorali desetogodišnjaka na oralni seks“, „Pretukli dečaka zbog jakne“, „Prvak nasilnik: gurao dete u WC šolju!“, „Ubijaju najčešće noževima“ - samo su neki naslovi iz štampe koji ukazuju na oblike vršnjačkog nasilja u školama.
Verovatno je najdrastičniji primer vršnjačkog nasilja samoubistvo Alekse, žrtve višegodišnjeg vršnjačkog nasilja iz Niša. On je ujedno alarmantni primer do kakvih posledica vršnjačko nasilje može da dovede ako se blagovremeno ne prepozna i ako se adekvatno ne reaguje. Psihički utučen četrnaestogodišnjak Aleksa Janković je, posle dobijenih teških batina od vršnjaka, izvršio samoubistvo 12. maja 2011. godine, skokom kroz prozor stana u kojem je živeo.
Žalio se prethodno roditeljima i nastavnicima u školi, ali su njegovi vapaji da mu se pomogne i da bude zaštićen ostajali dugo, čini se predugo, bez odgovora. Kada su stariji, i u školi i u policiji, očigledno i u porodici, shvatili da je vrag odneo šalu, već je, nažalost, bilo kasno. Bivši učenici niške OŠ „Sreten Mladenović Mika“, koji su maltretirali Aleksu Jankovića, zbog čega se on ubio, toliko su agresivni da bi se krv sledila i mnogo starijima od pokojnog dečaka.
Ono što je najšokantnije je činjenica da je na kraju školske godine Aleksa imao trojku iz vladanja zbog nediscipline, dok su sva petorica učenika za koje je tvrdio da ga maltretiraju dobili petice! Aleksini roditelji su optužili školu da je štitila nasilnike i da nije učinila ništa kako bi ga zaštitila.
Od kako su počeli da ga maltretiraju, krajem šestog, početkom sedmog razreda, Aleksa je bio dežurni krivac kad god se nešto desi. On je sve trpeo, i zbog trauma koje je doživeo i nasilja roditelji su morali da ga vode i kod psihijatra. Njega škola nije zaštitila, a nasilnike nije kaznila. Posle pretnji upućenih porodici Alekse Jankovića, koji je izvršio samoubistvo zbog vršnjačkog nasilja, policija u Nišu privela je trojicu maloletnika koji su priznali da su telefonom uznemiravali i pretili smrću i Aleksinoj mlađoj sestri. Policija je zaista brzo reagovala i u roku od nekoliko sati pronašla je počinioce, njih trojicu, od kojih je najmlađi čak 2000. godište. Ispostavilo se da je prećeno sa telefona koji je prijavljen u komšiluku, dve zgrade od one u kojoj stanuje devojčica.
Ostaje pitanje da li su se, zbog nereagovanja direktorke, psihologa, školskog policajca i drugih u ovom slučaju, delinkventi osilili i postali uzor drugoj deci. Jer, u školi, u kojoj su svi, do poslednjeg, znali da je Aleksa, učenik sedmog razreda, pod fizičkom i psihičkom torturom vršnjaka (šestorice dečaka i jedne devojčice), ništa nisu preduzimali da mu pomognu. Tim „nečinjenjem”, prekršili su Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Pravilnik o protokolu postupanja u obrazovnim ustanovama u slučaju nasilja, zanemarivanja i zlostavljanja.
Presudom Prekršajnog suda u Nišu, Osnovna škola „Sreten Mladenović Mika” kažnjena je sa 500.000, a direktorka ove obrazovne ustanove sa 50.000 dinara. Kazne su izrečene zbog nepreduzimanja mera za sprečavanje „nezapamćenog, višemesečnog i brutalnog nasilja” nad učenikom Aleksom Jankovićem, dečakom od 14 godina, napisano je u obrazloženju sudske odluke. U niškom Osnovnom sudu odavno se vodi odvojeni postupak protiv grupe maloletnih osoba, sadašnjih i bivših đaka iste škole, za nasilje nad Aleksom.
KRIMINOLOGIJA VRŠNJAČKOG NASILJA - PROF. DR ZORICA MRŠEVIĆ, INSTITUT DRUŠTVENIH NAUKA, BEOGRAD
PRIRUČNIK ZA PRIMENU POSEBNOG PROTOKOLA ZA ZAŠTITU DECE I UČENIKA OD NASILJA, ZLOSTAVLJANJA I ZANEMARIVANJA U OBRAZOVNO-VASPITNIM USTANOVAMA
ZAKON O MALOLETNIM UČINIOCIMA KRIVIČNIH DELA I KRIVIČNOPRAVNOJ ZAŠTITI MALOLETNIH LICA
RASEJANA PESMA
Pustite mi na miru moje šutljive, pitome, rasejane dečake, vi najjači u razredu, najglavniji u ulici, vi što sve brzo hoćete i sve preglasno morate.
Mnoge se prave stvari ne postižu umećem, nego se prave u mukama od svoje nesigurnosti.
Pustite mi na miru moje smešne i smušene dečake sa uskim ramenima i očima što žmirkaju kao da su kratkovide, kao da se u njima vreme polako otapa.
2.
Oni obično padnu ako se penju na drveće.
Njihova lopta redovito promaši cilj.
Uvek dobiju batine, ako se s nekim potuku.
Oni nisu za neke velike junačke igre i ja vas duboko molim pustite mi na miru moje tihe dečake.
Oni su stalno povučeni u neke svoj eprostore iz kojih pokušavaju da se rukuju mislima.
To je kao kad sanjaš da si usnio san.
3.
Glas im je mek i šaputav kao zvuk mesečine.
I zapinju na ravnom kao da se sudaraju sa samima sobom.
Stvarno vas čestito molim: pustite ih na miru i nemojte im se rugati.
Oni izgledaju tako kao da nevidljivi pristižu. Zamisli kako toneš uvis, u provalije ovog ogromnog neba meu kristale svetlosti.
tako nekako pristižu.
4.
Oni sede u razredu zamišljeni i drveni. Zabodu nos u knjigu, ili gledaju kroz prozor.
Ne čuju šta ih pitamo, jer ko zna gde su baš tada, u kakvom drugčijem svetu koji mi nikad ničim nećemo ugledati.
Ne sanjamo svi jednako i to nikom ne smeta.
A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?...
5.
Čaroban je taj svet od izmišljene jave.
Tu su moji dečaci najveće vojskovođe, moreplovci i sportisti.
Tu oni vide oštro kao kraljevski kondori.
Tu njihov govor čini da vode postaju bistrije i misao im u vetru miriše na polenov prah.
Ako bi ikada pristali da žive kao svi drugi, čime bi onda rasli?
6.
Pustite mi na miru moje šutljive, smušene rasejane dečake. Jar samo oni mogu sutra da nas odvedu sa one strane istoga, ako iznesu iz glave te neobične čarolije i nauče nas kako se pentra po samome sebi do snežnih vrhova nade.
I puste nas da zajedno živimo u tom svetu nemogućem i njihovom, i mi sa ovim uskim, i mi sa širokim ramenima, i mi najgori sportisti, i mi najjači u ulici, i mi, naizgled nevažni, i mi, zasad najvažniji.
7.
Jer sve na svetu uvene. Možda i ne znaš: i klikeri, uvenu kao trešnje.
Uvenu jaka ramena. Uvenu lepe igre. Zaustave se sva trčanja.
Osvrneš se i, okolo, vidiš jedino sebe kako si naglo zaćutao kao veliko zvono kome je puklo klatno.
I tek tada se prisetiš da ipak u tebi ostaje to čudo što sadrži ne jednu, već bezbroj večnosti. I shvatiš: samo se onaj, ko je imun na stvarnost nikada neće razboleti od rđe i od venjenja.
8.
Šta posle detinjstva ostaje jedino još bezazleno.
Ostaju samo te glave pune čarobnih svetova, Što se nikad ne tope, Što se nikad ne troše, po nezastrtoj svetlosti bez odjeka i senki.
Te glave iz kojih sutra rastu njive i šume kroz nešto što se ne može sasvim nazvati vremenom, i rastu ogromne prerije, beskrajni okeani i negde, u bespuću mašte, nove neke komete, kroz nešto što se ne može sasvim nazvati prostorom.
9.
Rastu beli počeci sasvim drugačijih tebe, iz tih detinjih glava, zamišljenih i običnih, pametnih samo za čudno, samo za neizvodljivo, kao obilje reči s kojih se para vetar.
Tih usamljenih glava, pametnih samo za snove od kojih su naučili da istovetnost čitaju raznim brzinama shvatanja
Komentara: 0