Zloupotreba mračne strane interneta

UNIVERZITET U BEOGRADU
FAKULTET BEZBEDNOSTI

ZLOUPOTREBA MRAČNE STRANE INTERNETA
DIPLOMSKI RAD

MENTOR: dr Ana Kovačević, vanredni profesor
KANDIDAT: Martina Trajković

Beograd, 2017. godine

Sadržaj

1. Uvod
2. Površinski internet, Deep Web i Darknet
3.1. Način pristupanja Darknetu
3.2. Bitcoin kao valuta na Darknetu
4. Darknet marketi
5. Oblici ugrožavanja na Darknetu
5.1. Trgovina narkoticima
5.2. Trgovina oružjem
5.3. Trgovina ljudima
5.4. Naručivanje ubistva
5.5. Pružanje hakerskih usluga
5.6. Falsifikovanje dokumenata
5.7. Dečija pornografija
5.8. Terorizam
6. Aktivnost međunarodne zajednice u borbi protiv svih oblika ugrožavanja na Darknetu
7. Zaključak
Literatura

Uvod

U današnje vreme broj korisnika interneta se sve više povećava. Teško je zamisliiti domaćinstvo koje nema računar ili pristup internetu. Internet koriste osobe svih uzrasta- od dece, do staraca. Nekima je on izvor zabave, neki internet koriste kako bi stupili u kontakt sa prijateljima, a nekima je neophodan u obavaljanju poslova. Bez obzira na razlog zbog kojeg se koristi, može se reći da je u 21. veku internet postao neminovnost.

Progres interneta i njegova sve veća primena nesumnjivo utiču na živote ljudi. Od potrebne informacije deli nas samo jedan klik, prijatelj iz drugog grada ili države više ne deluje tako daleko, možemo raditi iz svoje dnevne sobe. Međutim i pored mnogih pogodnosti koje nam je internet doneo, ne smemo zanemariti njegovu lošu stranu i ne smemo ga uzimati zdravo za gotovo. U rukama zlonamernih pojedinaca ili grupa on predstavlja jedno od najmoćnijih sredstava narušavanja bezbednosti kako država, tako i međunarodne zajednice. Poseban problem na internetu predstavlja takozvani Deep Web, a uokviru njega Darknet koji je zbog anonimnosti svojih korisnika postao uporište ilegalnih aktivnosti i velika pretnja međunarodnoj zajednici. U daljem radu objasniću način korišćenja Darknet-a, kao i način njegove zloupotrebe.

Površinski internet, Deep Web i Darknet

Internet predstavlja jedan od osnovnih pojmova moderne tehnologije. Česta zabluda je poistovećivanje interneta sa jednom velikom mrežom povezanih računara. Razlika je u tome što se pod internetom podrazumeva skup koji objedinjuje sve ove mreže što znači da tehnički, internet sam po sebi ne označava jedinstvenu mrežu.

Klasifikacija interneta se vrši preko slojeva. Svaki od ovih slojeva (ili nivoa) predstavlja složenost koju je potrebno dostići da bi se postigla veza sa određenim računarom. Svaki računar povezan na ovu globalnu mrežu svih mreža poseduje jedinstveni identifikacioni kod koji se naziva internet adresom. Da bi se olakšalo pronalaženje tražene adrese uveden je sistem internet domena koji zamenjuje brojevnu adresu (192.168.2.1 npr.) nekim prihvatljivijim imenom (www.google.com). Tako na primer, domen označava osnovni sloj, koji ykazuje na region države u kojoj se računar nalazi. Na sličan način su univerziteti u Beogradu povezani domenom ac.bg.rs. Internet adrese odnosno računari povezani putem interneta kojima je moguće pristupiti pomoću svog domena čine takozvani površinski sloj interneta. Treba obratiti pažnju da površinski internet ujedno čine oni domeni (sajtovi) koji su indeksirani putem internet pretraživača. To znači da je njihov sadržaj, naziv i sertifikat poverenja dostupan svakom pretraživaču koji korisnici interneta koriste.

Dakle, ukoliko je nekome potrebna informacija o dolasku autobusa na relaciji Leskovac – Beograd, jednostavnim unosom parametara pretrage, Google (ili neki drugi pretraživač) prolazi kroz indeksirane adrese i proverava da li se na nekom od njih nalazi potrebna informacija. Samo indeksiranje stranica se obavlja putem registrovanja internet stranice svetskoj organizaciji za domene. Naravno, ukoliko je neka stranica slabo rangirana svojim indeksom, odnosno ukoliko je saobraćaj date stranice slab, može se desiti da se kao rezultat neke pretrage uopšte ne pojavi u okviru pretraživača, ali to ne mora značiti da ona ne čini deo površinskog interneta. Stranice ovog sloja sadrže standardne nivoe sertifikata koji nude bezbednost posetiocu. Sama lokacija servera (računara zaduženog za održavanje sajta) u ovom slučaju nije skrivena.

Drugi sloj čine neindeksirane stranice odnosno Deep Web. Da bi se pristupilo ovim stranicama, potrebno je znati precizno navesti adresu samog računara kome se pristupa, i ovakve stranice se neće pojaviti kao rezultat internet pretrage. Prvi problem na koji se nailazi prilikom pristupa ovakvoj stranici je tehničke prirode a tiče se same garancije protekcije korisnika koji joj pristupa. Moderni internet pregledači bez problema uspevaju da razotkriju ovakve stranice i ukažu na propuste bezbednosti. U većini slučaja, ovakve stranice jesu potpuno bezopasne jer se mnoge prijateljski nastrojene stranice nalaze na ovom nivou iz finansijskih razloga u čiju dubinu neću zalaziti.

Poseban sloj Deep Web-a čini Darknet. Darknet se definiše kao deo interneta čiji je pristup omogućen samo pomoću specijalnih programa. Razlog zbog neophodnosti ovih programa leži u činjenici da je sam sadržaj ovih sajtova šifrovan na poseban način. U okviru ovih posebnih programa, postoji jako slaba razlika između njihovih mogućnosti. Njihova performansa ostaje ista i zavisi isključivo od nivoa skrivenosti stranice koja se u datom trenutku posećuje. Neki od ovih programa nude određen sistem zaštite i garancije anonimnosti korisnicima, ali u praksi se pokazalo da pristup ovom delu interneta treba uzeti sa velikim rizikom.

PRVI PRVI NA SKALI Zloupotreba mračne strane interneta - Martina Trajković SLIKA ^{Odnos veličine površinskog interneta, Deep Weba i Darkneta (Sabarinath, 2017)}

Odnos veličine površinskog interneta i Deep Web-a se može predstaviti kao santu leda, gde površinski internet jeste ono iznad vode, ono što je vidljivo, dok sve ono što se nalazi ispod vode, što je nevidljivo predstavlja Deep Web, a u okviru tog nevidljivog dela nalazi se Darknet. Navodi se podatak da se na površinskom internetu nalazi samo 4% ukupnog internet sadržaja, dok se ostatak nalazi na mračnoj strani interneta ( A Complete Guide about the Deep Web, 2016).

Naručivanje ubistva

Naručivanje ubistva, najjednostavnije rečeno, prestavlja radnju u kojoj lice naručuje i plaća plaćenom ubici ubistvo neke određene osobe. Naručivanje ubistva nije nova pojava, nju nije iznedrio Darknet, ali je postala znatno olakšana njegovom upotrebom. Postoje brojni sajtovi na Darknetu koji se bave pružanjem ovih usluga. Na svojim sajtovima se hvale svojim "uspesima". Za određenu sumu novca moguće je naručivanje ne samo ubistva, već drugih radnji koji dovode do uništenja telesnog integriteta neke osobe.

Na jednom od Darknet marketa koji se bavi pružanjem ovih usluga objavljen je cenovnik i moguće je naručiti ubistvo, uništavanje nečijeg života, ali i brojne druge usluge. Ubistvo se može izvršiti vatrenim i hladnim oružjem, otrovoom, ili mučenjem, pod uništavanjem života misli se na napad kiselinom, ostavljanje ožiljaka na licu, sakaćenje, oslepljivanje nekog lica ili pak kastracija, dok se pod ostalim uslugama misli na mučenje, ali bez ubijanja, silovanje, fizičko nasilje, ili samo zaplašivanje.

Nesumnjivo je da ovo predstavlja veliko ugrožavanje naše lične bezbednosti. Za određenu količinu novca, svako od nas može biti žrtva plaćenog ubice. I od toga nas deli jedan klik naručioca. Anonimnost plaćenih ubica, a i naručioca otežavaju posao državnih organa u borbi protiv ovog oblika ugrožavanja.

Aktivnost međunarodne zajednice u borbi protiv svih oblika ugrožavanja na Darknetu

Iz svega navedenog u ovom radu očigledno je da postoji svest o tome da je neophodno eliminisati ovakva delovanja, a ako ih nije moguće u potpunosti eliminisati onda ih bar smanjiti. Akcije protiv delovanja na Darknetu preduzete su od strane mnogobrojnih međunarodnih organizacija, jer je shvaćeno da ovo predstavlja veliki problem po čitavu međunarodnu organizaciju i da se samo zajedničkim aktivnim delovanjem može eliminisati.

Kao prva velika akcija protiv Darkneta navodi akcija američkih vlasti koje je dovela do zatvaranja Silkroad-a i hapšenja navodnog administratora tog marketa, Rosa Vilijama Ulbrihta 2013. godine (Ross Ulbricht). Nakon dugog i mukotrpnog rada američke vlasti su uspele da ostvare svoj plan i zatvore jedan od najvećih Darknet marketa. Nakon toga, preduzimane su mnogobrojne akcije s ciljem zatvaranja marketa na Darknetu. Među najznačajnijima se mogu navesti:

Operacija Onymous
Operacija Shrouded Horizon
Operacija Hyperion
Operacija Bayonet

1. Operacija "Onymous" (Operation Onymous)

Operation Onymous predstavlja koordiniranu akciju preuzetu od strane Europola, FBI-ja, američke imigracione i carinske agencije i Eurojusta protiv marketa na Darknetu. Sprovedena je u novembru 2014. godine.

Prema podacima preuzetim sa internet stranice Europola u ovoj agenciji ugašeno je 410 sajtova na Darknetu, zaplenjeno je 180.000 eura u kešu, jedan milion američkih dolara u bitcoinima, narkotici, srebro i zlato. Pored toga uhapšeno je 17 prodavaca sa marketa na Darknetu.

2. Operacija "Shrouded Horizon" (Operation Shrouded Horizon)

Operation Shrouded Horizon predstavlja koordiniranu akciju 20 država, pod pokroviteljstvom FBI-ja i Europola. Pripreme su trajale dugih 18 meseci, a dovele su do gašenja internet foruma za sajber kriminal i Darknet marketa pod nazivom "Darkode".

Sprovedena je u julu 2015. godine. Agenti su uspeli pristupe sajtovima za koje je neophodan prethodni poziv nekog od članova i na taj način su prikupljali podatke. Ovom akcijom uhapšeno je 70 lica.

3. Operacija "Hyperion"

Operation Hyperion je akcija inicirana od strane američke agencije Five Eyes Law Enforcement Group i članova Europola i Evropske Unije. Sprovedena je u oktobru 2016 (Law enforcement agencies around the world collaborate on international Darknet marketplace enforcement operation). Za razliku od prethodnih akcija, koje su se fokusirale samo na prodavce, u ovoj akciji je bilo uhapšenih kupaca.

4. Operacija "Bayonet"

Akcija FBI-ja, Američke agencije za borbu protiv narkotika, holandske nacionalne policije i Europola zatvorila je markete na Darknetu koji su bili odgovorno za trgovinu više od 350.000 ilegalnih supstanci uključujući narkotike, oružje, kao i računarske viruse (Massive blow to criminal Dark Web activities after globally coordinated operation, 2017). Ova akcija predstavlja jednu od najsofisticiranijih akcija usmernih protiv kriminalnih aktivnosti na Darknetu. Njom su ugašena dva vodeća marketa na Darknetu Hansa i AlphaBay (Operation Bayonet).

Zaključak

Oblici ugrožavanja koje sam navela u svom radu nisu novina koju je doneo Darknet. Postojale su i pre same pojave interneta. Međutim stvaranjem jednog takvog mesta, poput Darkneta, i nemogućnost njegove kontrole olakšalo je posao licima sa kriminalnim tendencijama, a svakako otežalo posao državama u borbi protiv njih.

I pored mnogobrojnih akcija usmerenih na sprečavanje ugrožavanja sa Darkneta, gašenjem velikog broja marketa na Darknetu, oni se ponovo vraćaju. Ovde se može napraviti paralela sa kriminalnim aktivnostima van interneta. Poznato nam je da i pored aktivnih napora državnih organa, i dalje postoje "ulični dileri", "uživaoci dečije pornografije" itd.

Moglo bi se reći da će se kriminalne aktivnosti na Darknetu dešavati sve dok se na njima može zarađivati, odnosno dok prodavci imaju kupce. Teško je zamisliti svet bez kriminala, ali to nikako ne sme da nas obeshrabri. Smatram da je neophodno da državne i međunarodne organizacije i dalje aktivno učestvuju u suzbijanju ovih oblika ugrožavanja, jer samo tako može smanjiti stopa kriminala i obezbediti bezbednost i sigurnost svih ljudi.

Naslovna slika 1 - Cenovnik usluga sa Darknet marketa Slayers Hitman (Slayers assasination and life ruining services)

RAD U CELINI

Izvor: Digitalni repozitorijum Univerziteta u Beogradu

ARHIVA PPNS RTS: PRIVEDEN UČENIK KOJI JE PUCAO U ŠKOLI NA VRAČARU; NASTRADALO OSMORO UČENIKA I RADNIK OBEZBEĐENJA, TEŠKO RANJENA NASTAVNICA, IMA VIŠE POVREĐENIH; NOVA S: POZNAT IDENTITET UBICE - KOSTA K. (FOTO, VIDEO)

PRILOG PPNS: ZAKON O MALOLETNIM UČINIOCIMA KRIVIČNIH DELA I KRIVIČNOPRAVNOJ ZAŠTITI MALOLETNIH LICA

Izvod

Isključenje krivičnih sankcija prema deci

Član 2.

Licu koje u vreme izvršenja protivpravnog dela, u zakonu predviđenog kao krivično delo, nije navršilo četrnaest godina, ne mogu se izreći krivične sankcije ni primeniti druge mere koje predviđa ovaj zakon.

POSEBNE ODREDBE O ZAŠTITI MALOLETNIH LICA KAO OŠTEĆENIH U KRIVIČNOM POSTUPKU

Član 150.

Veće, kojim predsedava sudija koji je stekao posebna znanja iz oblasti prava deteta i krivičnopravne zaštite maloletnih lica, sudi punoletnim učiniocima sledećih krivičnih dela propisanih Krivičnim zakonikom, ako je oštećeni u krivičnom postupku maloletno lice:

– Teško ubistvo (član 114);

– Navođenje na samoubistvo i pomaganje u samoubistvu (član 119);

– Teška telesna povreda (član 121);

– Otmica (član 134);

– Silovanje (član 178);

– Obljuba nad nemoćnim licem (član 179);

– Obljuba sa detetom (član 180);

– Obljuba zloupotrebom položaja (član 181);

– Nedozvoljene polne radnje (član 182);

– Podvođenje i omogućavanje vršenja polnog odnosa (član 183);

– Posredovanje u vršenju prostitucije (član 184);

– Prikazivanje pornografskog materijala i iskorišćavanje dece za pornografiju (član 185);

– Vanbračna zajednica sa maloletnikom (član 190);

– Oduzimanje maloletnog lica (član 191);

– Promena porodičnog stanja (član 192);

– Zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica (član 193);

– Nasilje u porodici (član 194);

– Nedavanje izdržavanja (član 195);

– Rodoskrvnjenje (član 197);

– Razbojnička krađa (član 205);

– Razbojništvo (član 206);

– Iznuda (član 214);

– Omogućavanje uživanja opojnih droga (član 247);

– Ratni zločin protiv civilnog stanovništva (član 372);

– Trgovina ljudima (član 388);

– Trgovina decom radi usvojenja (član 389);

– Zasnivanje ropskog odnosa i prevoz lica u ropskom odnosu (član 390).

Javni tužilac koji je stekao posebna znanja iz oblasti prava deteta i krivičnopravne zaštite maloletnih lica pokreće i postupak protiv punoletnih učinilaca drugih krivičnih dela propisanih Krivičnim zakonikom, saglasno odredbama ovog dela zakona, ako oceni da je to potrebno radi posebne zaštite ličnosti maloletnih lica kao oštećenih u krivičnom postupku.