NEMAČKI PSIHOLOG PRVOM ČOVEKU NATO PAKTA: UVREDILI STE SRPSKI NAROD I NARUGALI SE NJEGOVIM ŽRTVAMA!
Otvoreno pismo Dr Rudolfa Henzela, Generalnom sekretaru NATO-a Jensu Stoltenbergu, povodom izjave o NATO agresiji 1999. pred studentima Beogradskog Univerziteta 7. oktobra 2018. godine
Gospodine!
Obično nemam ni najmanju želju da se obratim jednom generalnom sekretaru NATO-a, ali danas to moram da učinim. Povod: Prema pisanju Sputnjika Nemačka, od 7. oktobra, i RT Dojč od 8. oktobra, a povodom susreta sa studentima Beogradskog Univerziteta 7. oktobra 2018. godine izjasnili ste se o NATO bombardovanju Jugoslavije 1999. na sledeći način:
„Mi smo to učinili radi zaštite civilnog stanovništva i sprečavanja daljih akcija Miloševićevog režima“ (citirano na osnovu Izvestija).
Dozvolite mi da Vam, kao nemački građanin i naučnik, koji se već gotovo dve decenije ozbiljno bavi političkim dešavanjima na Balkanu, saopštim sledeće:
Najoštrije osuđujem protivpravni čin agresije SAD/NATO-a protiv bivše Jugoslavije (sa kodnim imenom „Milosrdni anđeo“) i znam da su se u tom ratu koristile tone i tone visokotoksičnog i radioaktivnog uranijumskog oružja („prljave bombe“).
Upotrebom uranijumske municije učinjen je svestan i hotimičan genocid (eng. „crime of crimes“).
Zbog toga sam užasnut Vašom glupavom i ciničnom izjavom, ogorčen i istovremeno posramljen, da jedan evropski intelektualac srpskom narodu ovako nešto nameće.
Gospodine, ovom izjavom vređate srpski narod i ismevate njegove žrtve! Još više – vi prezirete zdrav ljudski razum, jer svako ko želi da sazna nešto više o uranijumskoj kontaminaciji delova bivše Jugoslavije, može to lako učiniti.
Pre gotovo godinu dana se na sličan odvratan i sraman način izjasnila nemačka nobelovka, gospođa Herta Miler, u govoru na forumu Beogradskog sajma knjiga, ismevajući srpske žrtve. Ona je rekla: „Srbija je sebi nanela zlo i građani moraju da žive sa tom istinom, da su sami izazvali patnju“ (vidi NRhZ od 01. novembra 2017).
U Srbiji su agresivna kancerogena obolenja kod mladih i starih, izazvana upotrebom uranijumske municije, u međuvremenu dostigla razmere epidemije. Patnja tih ljudi čuje se do samog Neba. Prema informacijama srpskog Ministarstva zdravlja, godišnje od raka oboli oko 33.000 ljudi. To znači: svaki dan najmanje jedno dete. Čitava zemlja je zagađena. Zbog oštećenja genetskog materijala (DNK) generacije i generacije dece će se rađati sa deformitetima. U dva članka „Rat koji ne prestaje“ i „Lenost srca“ (u Neue Rheinische Zeitung (NRhZ); u Srbiji u Pečatu i Informeru) sam sumirao glavne činjenice o državnom terorizmu, tom zločinu protiv čovečnosti.
Bombardovanje srpskih kuća, bolnica, škola i vrtića, ministarstava, fabrika, dalekovoda, radio i TV stanica, rafinerija, mostova na Dunavu, kolona izbeglica i tako dalje i tako dalje, trajalo je 78 dana. Ubijen je 1.031 vojnik, 5.173 vojnika i policajca su ranjeni, 2.500 civila je ubijeno – od toga 78 dece i preko 6.000 civila je ranjeno. Srbija se do danas nije od toga oporavila. To su „zločini u ratu“ i to je „genocid u miru“ (Jovanović V. i drugi).
Gospodine, možete li mi objasniti na koji način su ovi zločini doprineli „zaštiti civilnog stanovništva“ Srbije? Bojim se i zabrinut sam kada pomislim koje će sledeće civilno stanovništvo SAD – predvodnica agresivnog NATO saveza bombardovati zarad zaštite svoje „demokratije, slobode, slobodnog tržišta i vladavine prava“. Srećan sam što sam pročitao rezultate ankete urađene prošlog marta, po kojoj je 85% Srba protiv članstva svoje zemlje u NATO savezu.
Otvoreno pismo dobitnici Nobelove nagrade za književnost, gospođi Herti Miler, povodom govora na skupu Međunarodnog beogradskog sajma kniga 23. 10. 2017.
Gospođo Miler, za mene je ovo ismevanje žrtava!
Gospođo Herta Miler, do sada nije bilo potrebe da Vam se, npr. zbog Vaših literarnih radova, obratim. Danas pak moram da Vam pišem. Povod: U srpskim novinama sam pročitao o Vašem govoru na jednom skupu u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, organizovanom od strane Nemačke ambasade u Beogradu i Beogradskog sajma knjiga. O pomenutom govoru pritom u nemačkoj štampi nije bilo ni reči. Kako navodi ”serbianmonitor.com” od 25.10.2017., na temu ”Eksplozija nacionalizma u tadašnjoj Jugoslaviji” i povodom NATO agresije 1999. između ostalog ste izjavili i sledeće: ”Srbija je sama sebi donela zlo i građani moraju da prihvate istinu da su sami sebi prouzrokovali patnju.” Na pitanje da li je nasilje legitimno rešenje u političkim konfliktima, odgovorili ste: ”(…). U ratnoj situaciji jedna strana mora da pobedi drugu. Stoga verujem da je vojna intervencija ljudski i moralno opravdana i u mnogim slučajevima se pokazala kao ispravna. (…).”
U trenutku kada je Beograd bio poslednji evropski grad koji je bombardovan u 20. veku, u jednom eseju ste napisali ”da razumete poziciju NATO-a i da Milošević mora biti zaustavljen za sva vremena. (…) Ako jedna zemlja u periodu od devet godina započne četiri rata i pritom gradove praktično pretvori u groblja, to se više ne može samo uz pomoć reči zaustaviti. (…).” Rekli ste da ovo mišljenje do današnjeg dana niste promenili: ”Još uvek sam istog mišljenja. (…) Ova zemlja je sama prouzrokovala sopstveni bol i patnju. Srbi su sami sebi doneli stradanje.”
Gospođo Miler, ovim neverovatnim izjavama otkrili ste svoje nepoznavanje istinske političke pozadine i toka uništenja nekadašnje SFRJ kao i SRJ u toku devedesetih. Pritom ste sebi dozvolili jedno izuzetno nemarno dodeljivanje krivice srpskom narodu. I to sve kao nemačka spisateljica.
Dozvolite mi da Vam otvoreno kažem kako sam se osećao kada sam čuo Vaš govor: kao nemački građanin i intelektualac koji se bez predrasuda bavio političkim događanjima na Balkanu, koji je najoštrije osudio napadački rat protivan međunarodnom pravu SAD-NATO alijanse (uz učešće Nemačke) protiv bivše Jugoslavije i koji zna da su u ovom ratu u ogromnim količinama korišćena visokootrovna i radioaktivna oružja sa osiromašenim uranijumom (”prljave bombe”) i time svesno i namerno počinjen genocid, moram da priznam da sam Vašim blago rečeno nekvalifikovanim izjavama užasnut, zgađen i kao sunarodnik posramljen da je jedna Nemica sve navedeno pripisala srpskom narodu. Gospođo Miler, za mene je ovo ismevanje žrtava!
U međuvremenu su u Srbiji agresivne vrste kancera kao posledica upotrebe oružja sa osiromašenim uranijumom dostigle kako među mladima tako i među starima epidemijske razmere. Ljudska patnja odjekuje do neba. Prema podacima Ministarstva zdravlja Republike Srbije, svakog dana po jedno dete oboli od kancera. Čitava zemlja je kontaminirana. Usled oštećenja naslednog materijala (DNK), na svet dolaze generacija za generacijom malformisane dece. U dva ukratko sažeta članka, ”Rat koji nema kraja” i ”Letargija srca” (objavljenih u „Neue Rheinische Zeitung-Online” u Nemačkoj a ”Pečat” i ”Informer” u Srbiji) izneo sam mnoge značajne činjenice o ovome zločinu bez presedana.
Gospođo Miler, ako Vam do sada nisu bili adevatno razjašnjeni politički događaji u bivšoj Jugoslaviji kao i istinski razlozi i ciljevi NATO agresije 1999. i njihova katastrofalna dejstva ili ako ste klasična žrtva nemačkih medija i njihovog krivljenja istine, onda je to zaista zalosno za jednog intelektualca – ali zbog toga se mozete bar izviniti srpskom narodu. Vaš kolega Peter Handke i mnogi drugi slobodni umovi nisu postale žrtve medijske manipulacije, već su nezavisno razmišljajući izgradili sopstveno mišljenje i postupali potom hrabro u skladu s njim. Ako pak želite da svojim izjavama podržite uzročnike genocida govoreći im ono što žele da čuju (nije mi poznato da je postojao bilo kakav protest od strane npr. Nemačke ambasade u Beogradu), onda to smatram sramotnim i krajnje nedostojnim jedne intelektualke i uz to još i dobitnice Nobelove nagrade.
Komentara: 0