David Erkolani, zamenik javnog tužioca u Riminiju, u Italiji sada već ima deset istih „slučajeva”. „Slučajevi” su ljudi: italijanski vojnici koji tvrde da je za njihovo ozbiljno narušeno zdravstveno stanje odgovoran osiromašeni uranijum kojem su bili izloženi kao pripadnici trupa NATO-a tokom i posle bombardovanja SRJ 1999. godine.
Budući da je istraga pokrenuta nedavno, ali i da je u raznim ratnim operacijama učestvovalo oko 70.000 vojnika, veruje se da će se javiti još mnogo vojnika čije je živote ugrozila municija punjena osiromašenim uranijumom.
Tužilac je od nadležnih u kasarnama u Riminiju i okolini tražio da mu dostave imena vojnika koji su se posle učešća u nekim od operacija NATO-a razboleli. Jednu od prijava podneo je tridesetčetvorogodišnji N. N. iz kasarne „Julije Cezar” koji je tokom 2002. i 2003. godine učestvovao u misijama na Kosovu, a potom 2006. u Iraku.
Dopis Tužilaštvu uputio je i bivši pilot D. L., koji je dostavio i dopise Ministarstva odbrane, poslate tokom 1999. i 2000. godine, u vezi s rizikom koji sa sobom nosi osiromašeni uranijum. Dakle, Ministarstvo je znalo kakvu opasnost po zdravlje predstavlja osiromašeni uranijum.
Ovaj vojnik bio je podvrgnut detaljnom lekarskom pregledu posle kojeg je ustanovljeno da između njegove bolesti i učešća u operacijama tokom kojih je korišćen osiromašeni uranijum postoji uzročno-posledična veza.
Zamenik javnog tužioca Erkolani istragu obavlja s kolegom iz Padove Serđom Dinijem. Istraga se, za sada, vodi protiv nepoznatih osoba za krivično delo ubistva iz nehata po članu 589. italijanskog krivičnog zakona i za neizvršenje zadatka, po članu 117. vojnog krivičnog zakona, a koji se primenjuje u mirnodopskim uslovima. Tužiocu je dostavljen i dopis jednog vojnika karabinijera, oficira Jedinice za specijalne operacije.
Falko Akamea, bivši admiral u italijanskoj Ratnoj mornarici, i prvi čovek veteranske Asocijacije vojnih žrtava i njihovih porodica (Anavafaf) izjavio je svojevremeno da podaci kojima raspolaže ovo udruženje ukazuju na činjenicu da je gotovo dve stotine vojnika umrlo posle učešća u mirovnim misijama u kojima su bili izloženi dejstvu osiromašenog uranijuma, a da je više od 3.000 obolelo od raznih vrsta karcinoma.
– Teško je reći da li su se vojnici kontaminirali tokom operacija u Iraku, Somaliji ili na Kosovu, jer se kod nekih simptomi bolesti javljaju posle godinu, a kod nekih tek za deset ili petnaest. Većina vojnika nije dobila nikakvu odštetu jer njihove porodice nisu imale novca za skupe sudske postupke – rekao je Akamea.
Govoreći o žrtvama, bivši admiral tada je pomenuo i slučaj sada pokojnog lekara Franka Nobila, koji je s vojnicima boravio na Kosovu i koji je objavio knjigu o prvih 13 slučajeva umrlih od „balkanskog sindroma”.
Rodžer Kofil: od raka će u Srbiji umreti još 10.000 ljudi
U jednom od pet naleta američkih borbenih aviona korišćen je osiromašeni uranijum, a polovinu od 500.000 napada u kojima je upotrebljavan činile su bombe, pokazuje statistika Pentagona.
U narednom periodu najmanje još 10.000 ljudi u Srbiji umreće od raka uzrokovanog bombardovanjem NATO-a osiromašenim uranijumom 1999. godine, objavio je britanski biolog Rodžer Kofil, a preneo Bi-Bi-Si.
– Neće biti pošteđeni ni vojnici Kfora, bolničari… svi koji su se u to vreme zatekli na pomenutom delu Balkana – objasnio je Kofil.
Kofil je do ovih prognoza došao u svojoj laboratoriji, a o pomenutoj problematici pričao je na londonskoj konferenciji posvećenoj bombardovanju osiromašenim uranijumom u Iraku, 1991. godine, počinjenim od strane američkih i britanskih snaga.
Po Kofilu, prvi znak svakako je povišena radijacija u skoro svim centrima Balkana, zabeležena neposredno nakon bombardovanja. Sredinom juna 1999. godine, naučnici iz Grčke objavili su rezultate prema kojima je u tom regionu, svaki put kada bi naišao vetar iz pravca Kosova, bila zabeležena radijacija povišena za najmanje četvrtinu.
Sličnim istraživanjima bavili su se i naučnici iz Bugarske, koji su došli do podatka da je nad njihovom zemljom zabeležena povišena radijacija od osam odsto, a nad SRJ čak i do 30 odsto.
Prvi znaci trovanja pojavili su se pola godine nakon bombardovanja. Prvi slučajevi leukemije kao posledice bombardovanja zabeleženi su godinu dana kasnije.
Vreme poluraspada – 4,5 milijardi godina
Koliko god da je bilo bombi s osiromašenim uranijumom, naša zemlja je zauvek zatrovana, jer je zvanično vreme poluraspada U238 4,5 milijardi godina! Detektuje se u prvih sto godina praktično bez smanjenja zračenja.
Zatrovano zemljište nije dekontaminirano, a osiromašeni uranijum kroz podzemne vode stiže u reke, u bunare, a onda i u biljke i ulazi u lanac čovekove ishrane.
Kad eksplodira, uranijum prelazi iz čvrstog u gasovito stanje, odlazi u visinu, a zatim se vraća na zemlju. Mikročestice uranijuma mogu da pređu put do 48 kilometara od mesta eksplozije, a vetar i vazdušne struje mogu da ih raznesu stotinama kilometara dalje.
Đanluka Danize ima četrdeset godina, čeka sina i ima rak kostiju, drugi sa kojim se bori poslednje tri godine. Maršal je aeronautike, imao je misiju na Kosovu, u Albaniji, Eritreji, Iraku, Džibutiju. Njegovo je zlo ono isto koje je u sličnim oblicima ubilo već 311 vojnika, a od koga je obolelo preko tri hiljade. Zove se: osiromašeni uranijum. Te dve reči italijanska vojska još uvek teško prihvata da mogu biti vezane za tu patologiju, za razliku od skoro svih drugih evropskih zemalja i šire. Inače se već decenijama priča o tome, zna se u narodu. Ako država prizna da je tako porodice će tražiti odštetu. Neki su tužili državu i dobili na sudu materijalnu odštetu.
Te dve reči označavaju materijal od kojeg su sačinjene ratne glave municije koje se koriste od prvog rata u zalivu do sada. Đanluka nije činio ništa drugačije od svojih kolega Francuza, Engleza, Španaca, Amerikanaca... Razlika je u tome što su mu dozvolili da to čini bez ikakve predostrožnosti. I sada plaća ceh.
Đanluka je 2003. bio taj koji je sastavio tela 19 kolega poginulih pri atentatu u bazi Maestral Nasirije: "Neko je to morao da učini. Identifikovao sam ih jednog po jednog, uz zvaničnog doktora. Kostruisao sam oksidrični plamen da bih zavario cinkane kovčege i posle 36 sati rada sam umotao kovčege u trobojku." Đanluka je takav čovek. Kada su mu saopštili da je oboleo od raka bio jedan mišićav mladić od 87 kilograma. Danas je težak 62, ali je i dalje tvrdoglav i uporan. Sarađuje sa organizacijama Vojni opservatorijum i Novi drugi život. Ovaj intervju koji je odlučio da da iz kreveta bolnice Borgonovo Trento u Veroni nije znak kapitulacije, već odgovornosti: za sebe i za sve vojnike koji se bore da im bude priznato pravo lečenja i pomoći, što im država uporno negira.
Đanluka, koja je bila tvoja prva misija u inostranstvu?
Kada si krenuo da li si bio svestan da bi bilo rizično?
Danize: Apsolutno ne. Otišao sam tamo kao i svi drugi. Niti pre niti tokom te misije nisam mogao ni da zamislim da bih mogao da se razbolim.
Nisi čuo za vojnike koji su pri povratku kući počeli da imaju zdravstvene probleme?
Danize: Ne. Počeo sam nešto da osećam samo krajem 2003. godine.
Vaša zona je bila bombardovana mecima na bazi osiromašenog uranijuma?
Danize: Da. Samo nekoliko stotina metara od našeg kampa su bile čitave zgrade pod eksplozijom. I na aerodromu gde smo radili su se videli jasni tragovi takve municije koje su eksplodirale na zemlji.
Koji su još strani konvoji radili sa vama?
Danize: Bili su Amerikanci. Često smo ih sretali, dobro su bili opremljeni. Povremeno smo se pitali: da li su oni nenormalni da se kreću kao neki marsovci ili smo zapravo glupi mi?
Marsovci u kom smislu?
Danize: Oni stižu sa žutim kombinezonima, rukavicama, skafandrima. Delovali su kao likovi iz filma, poput "Virus". Imali su i posebne materijale za ishranu. Svu ovu opremu mi nismo posedovali.
Da li ste se ikada zapitali zašto oni imaju kombinezone, a vi ne?
Danize: Mnogo puta. Ali nismo ni pretpostavljali šta nas očekuje.
Kada si shvatio koji je rizik u pitanju i posledice osiromašenog uranijuma?
Danize: Posle Kosova, pri povratku sa poslednje misije koju sam imao u Eritreji. Počeo sam da čitam u novinama i tada mi se sledila krv u žilama. Nadao sam se da ja nisam među nesrećnima. Međutim, 2010. godine je pogodilo i mene.
Šta se dogodilo?
Danize: Katastrofa! Do tada sam sebe smatrao bikom koga nikada ništa ne bi moglo da obori. Ali, kada sam se vratio sa druge misije u Avganistanu počeo sam da osećam bolove u desnom uhu. Prekontrolisao sam i rekli su mi tada da je u pitanju bio samo hladan vazduh. Oženio sam se, a u toku medenog meseca bol je postao konstantan, jačao je pritisak. Otišao sam u bolnicu Borgo Trento u Veroni i dijanostikovali su mi rak nosnog dela ždrelne duplje. Biopsijom su otkrili tragove metala, postalo je očigledno da je uzrok bio vezan za osiromašeni uranijum. To je bilo 5. decembra, od tog dana se moj život potpuno okrenuo.
I tako si povezao dijagnozu sa onim što si pročitao mnogo godina pre toga.
Danize: Mislio sam da sam izbegao..., ali ipak nisam. Učinio sam prvu "pet tac" (prim. prev: najinovativniji istraživački rad nuklearne medicine u oblasti onkologije, kardiologije, neurologije i ortopedije) 31. decembra, moja žena je čekala napolju, a ja sam se borio da ne zaplačem. Usledile su hemoterapije, pa zatim radioterapija... Smršao sam u međuvremenu 25 kilograma. Rekli su mi da će biti još posledica i zaista ih je bilo puno. Ali sam uzdigao glavu i umesto da spustim vesla u barku, izbacio sam ih van i rekao sebi: Hajde da vidimo ko je jači! Korak po korak pokušavao sam da nadoknadim ono što su mi za šest meseci rak i hemoterapija "pojeli".
Šta si učinio kada si shvatio da je uzrok osiromašeni uranijum?
Danize: Stupio sam u kontakt sa Domenikom Leđerom i advokatom Anđelom Tartaljom iz Vojnog opservatorijuma, želeo sam da upoznam druge momke koji su imali istu patologiju i da saznam kako su se sa tim suočavali.
Jesi li ponovo pomislio na one "marsovce" sa kombinezonima koje vi niste imali?
Danize: Itekako. Glup sam ispao sšto ih nisam upitao zašto su bili onako obučeni.
Kako je odgovorila vojna služba na tvoju situaciju?
Danize: Morao sam da se borim. Da nisam podizao slušalicu, da nisam pisao, da nisam slao preporučena pisma - niko me ne bi ni saslušao. Udario sam šakom o sto!
Da li znaš da je Italija jedna od malobrojnih zemalja koja ne priznaje iskaze svojih vojnika da je osiromašeni uranijum uzrok tumora?
Danize: Mora da postoji neko ko odbija da poveže konce, da se suoči sa savešću, iako zna da su nas poslali u te ratne zone kao nekakvu Frančeskijelovu vojsku (prim. prev: napuljska izreka, odnosi se na kompletan i pomalo smešan poraz) - bez ispravnih mera opreza.
A posle terapije si bez ikakve pomoći.
Danize: Kada sam izašao iz bolnice nisam mogao ni da se operem, ni da se obučem sam, jedina pomoć mi je stizala od moje žene. Ona je pored svega prekinula dve trudnoće. Ali sam shvatio da sam mogu da uzdignem glavu.
Koliko je bilo potrebno vremena?
Danize: Jedna godina. Čak sam uspeo da se vratim na posao, za jedni radnim stolom. To jeste bio povratak u život, međutim samo na 50 odsto. Nisu mi više funkcionisale zaušne pljuvačne žlezde, nisam imao više pljuvačku u ustima. Od tada mogu da jedem samo polutečna jela.
U aprilu ove godine opet pad.
Danize: Da, bolovi u leđima i u rebrima. Otišao sam na magnetnu razonancu i to pun nada jer je u međuvremenu moja žena ponovo trudna. Međutim, otkrili su mi metastazu na kostima i linfnim čvorovima na preponama. I evo me opet ovde, ponavljam deset meseci terapije.
Da li si u kontaktu sa drugim vojnicima koji su bolesni kao ti?
Danize: Da, sa jedno desetak.
Otišao si da služiš Zemlji...
Danize: Nosio sam trobojku na ruci.
Koliko si puta rizikovao život?
Danize: Na Kosovu između Peći i Đakovice dva puta. U Iraku, između Nasirije, Basore i Bagdada, četiri-pet puta.
I, zauzvrat, šta ti je Zemlja dala?
Danize: Vrlo malo. Moram da zahvalnim državnom zdravstvu.
Po tebi, šta bi se moglo učiniti da ove patologije budu priznate kao posledice vojne službe i da se preduzme predostrožnost.
Danize: Morali bi da se stave na sto problemi i rizici kojima idemo u susret. Trebalo bi da učine kao SAD koje su spremne da leče vojnike koji se vrate oboleli. Ovde možeš da postigneš nešto samo ako ti pomogne advokat, u suprotnom će papiri ostati u fijoci.
Da li je ikada došao da te obiđe koji oficir?
Danize: Moji bivši komandanti, ali u privatnoj formi. Bili su uz mene i prvi put i sada.
Ako bi uspeo da se obratiš novom ministru odbrane, šta bi rekao?
Danize: Da mi služimo državi i da ne tražimo ništa što je nemoguće. Ako se vraćamo kući iz neke misije i otkrijemo da smo oboleli, imamo potrebu za podrškom, moralnom i ekonomskom, za nas i naše porodice. A ne da nas ostave same, da se borimo sa birokratijom. Jer je upravo ona ta koja će nas na kraju dokrajčiti...
Izvor: Huffington Post Foto: Huffington Post, Larena Prevod: Ana Spasić Obrada: Portal PPNS
2015.
L’UNIONESARDA.IT » CRONACA » ADDIO A GIANLUCA DANISE, L’ANGELO DI NASSIRIYA: "È MORTO DI CANCRO PER L’URANIO IMPOVERITO"
Italijanski vojnici već godinama bezuspešno pokušavaju da dokažu vezu između njihovog narušenog zdravlja i osiromašenog uranijuma
"BALKANSKI SINDROM" - uzima živote italijanskih vojnika koji su služili na Kosovu? Tužilaštvo u Italiji pokrenulo je istragu zbog sve većeg broja vojnika obolelih od raka posle učešća u mirovnim misijama, uključujući i Kosovo.
Poražavajući podaci o rastu broja obolelih od raka na Kosovu, neminovno se dovode u vezu sa upotrebom osiromašenog uranijuma tokom rata. Isto to pokušavaju da dokažu i italijanski vojnici, koji su bili u raznim međunarodnim misijama, uključujući i Kosovo. Italijanski vojnici već godinama bezuspešno pokušavaju da dokažu vezu između njihovog narušenog zdravlja i osiromašenog uranijuma. Prema podacima Udruženja žrtava osiromašenog uranijuma, preko 300 vojnika, koji su bili pripadnici NATO trupa, umrlo je od raznih vrsta tumora, dominantno limfnih žlezda, dok je preko 3.600 obolelo. Međutim, pretpostavlja se da je broj oboljelih znatno veći, jer se bolest ne javlja odmah, a u raznim mirovnim misijama, u Bosni i Hercegovini, na Kosovu, u Iraku, Avganistanu bilo je preko 70 hiljada italijanskih vojnika.
Đanluka Danize bi napunio 44 godina u aprilu. Pre nekoliko dana on je preminuo nakon duge borbe protiv raka, uzrok je izloženost osiromašenom uranijumu koji je NATO koristio tokom bombardovanja u različitim mestima gde je Daniz bio u međunarodnim misijama, među kojima je i Kosovo.
Stariji vodnik aeronautike, Danize je stigao u Đakovicu na Kosovu 2000. godine. U narednim godinama učestvovao je u mnogim međunarodnima misijama, kako u Afganistanu, tako i u Iraku. Iz saopštenja za medije organizacije "Vojna opservatorija" odmah nakon njegove smrti u Veroni, izašao je na videlo angažman i uloga Danizea u tim misijama:
"Đanluka je bio poseban: tokom njegovog života bio je gotovo u svim misijama, prisutan u gotovo svim mestima gde su bili angažovani naši vojnici, bio je deo specijalnih snaga, među malo onih koji su bili u osposobljeni da se snađu i na hladnoći i na temperaturi od 40 stepeni...". Pre godinu dana izgledalo je kao da je pobedio bolest, ali se ona kasnije pojavila u još gorem izdanju. Iza sebe je ostavio suprugu i jednogodišnju kćer.
Sa Đanlukom Danizeom zvaničan broj mrtvih, kako su izjavili iz "Vojne opservatorije", dostigao je 321 žrtvu takozvanog "Balkanskog sindroma" koji je se pojavio 2001. godine sa pojavom prvih slučajeva bolesti italijanskih vojnika ili umrlih nakon povratka sa misija u Bosni i Hercegovini i na Kosovu - dve zemlje koje je bombardovao NATO 1995. i 1999. godine granatama sa osiromašenim uranijumom (OU), kako se saznaje iz karti bombardovanih zemalja objavljene od strane NATO 2001. i 2003. godine. Sagledavajući mape može se videti da je Kosovo 1999. godine, zona stavljena pod zaštitu italijanskog kontingenta, bilo najviše bombardovano: 50 mesta sa ukupno 17.237 granata sa osiromašenim uranijumom (OU).
Od tada je počela bitka između onih koji poriču korelaciju i izloženost osiromašenom uranijumu i bolesti, i onih koji navode drugačije brojeve mrtvih i bolesnih i sudske odluke na štetu italijanskog ministarstva odbrane.
Bilo je nekih istražnih komisija tokom ovih godina: tri parlamentarne istrage od 2005. do 2013. godine, a 30. juna odobreno je osnivanje još jedne parlamentarne istražne komisije koja je počela sa radom pre nekoliko sedmica
Izvori: Balkan Ekspresrb; Osservatorio Balcani Caucaso Transeuropa
Vojnici italijanske misije KFOR-a, u bazi Filmski grad, u Prištini - pili su bar do 2016. godine kancerogenu vodu marke "Dea" - saopštio je vojni lekar Enio Letijeri (Ennio Lettieri), tokom saslušanja pred istražnom parlamentarnom komisijom za efekte upotrebe osiromašenog uranijuma. Voda čiji su uzorci analizirani od 2015. do 2016. godine sadržala je kancerogeni bromat klase 2b - od 65/97 mikgrograma po litru, dok je limit koji se toleriše 10. Klasa u koju spada bromat okuplja moguće kancerogene, za ukupno 285 supstanci - saopštilo je Italijansko udruženje za istraživanje kancera početkom jula, prenosi portal ilfattoquotidiano. Zdravstveni rizik po vojnike u Filmskom gradu su i "žućkasti oblaci" iz dimnjaka elektrane, na 7 km od Prištine, sa jedinjenjem fenola koji uzrukuje kancer i nakon 10 godina. Voda "Dea" se više ne koristi u ovoj bazi, ali je i dalje koriste vojnici u američkoj bazi Bondstil, potvrdio je u međuvremenu komandant KFOR-a, Đovani Fungo. Kosovski institut za javno zdravlje, međutim, demantuje tvrdnje o kancerogenosti vode. I voda iz javnog vodovoda i flaširana u skladu su sa propisanim standardima, tvrde. Za italijansku misiju KFOR-a vezuje se i afera izloženosti prašini osiromašenog uranijama tokom misije na Kosovu. Prošle godine italijanski Apelacioni sud doneo je presudu o isplati odštete (1.300.000 evra) - porodici vojnika koji je preminuo upravo nakon služenja u ovoj misiji.
Voda "veoma sumnjivog ukusa"
Letijeri je na Kosovu, u Filmskom gradu, boravio oktobra 2016. godine, kada su mu, kako je naveo, više puta pominjali "veoma sumnjiv ukus i mineralne i obične vode koju su distribuirali u međunarodnoj kantini i u teretani takođe i koja se prodaje u restoranima i picerijama u celoj bazi." Tada je uspeo da dobije analize vode urađene 30. januara 2015. godine.
Efekti bromata - prestanak rada bubrega
Analize su, naveo je, ukazale na "prisustvo bromata" - 65/97 mikgrograma po litru.
"Efekti bromata se vezuju za prestanak rada bubrega i možda je slučajnost, ali tokom mog boravka u prištinskoj bazi imali smo slučaj pripadnika karabinjera sa akutnom bubrežnom insuficijencijom," rekao je takođe ovaj lekar, navodeći da je u bazi bio i "pacijent sa transplantacijom" koji nije trebalo ni da bude tu.
Zdravstveni rizik i žuti oblaci iz KEK-ovih dimnjaka, sadrže jedinjenje olova i fenola, uzrukuju kancer i nakon deset godina
"Ali, mogući zdravstveni rizici nisu ograničeni na vodu", dodaje italijanski portal i ističe da je Letijeri "izneo informacije" da se 7 km od Prištine nalazi kompanija KEK (elektrana), "čiji su dimnjaci jasno vidljivi iz Filmskog grada i iz kojih posebno u večernjim časovima izlaze žućkasti oblaci, zagađuju vazduh i čine ga iritantnim za disajne puteve".
"Prašina koja dolazi iz fabrike, istakao je (Letijeri), jedinjenje je olova, fenola (veoma kancerogenog) i drugih hemikalija, koje se deponuju na nekoliko kilometara od prištinske baze - sedišta komande KFOR-a i baze naših karabinjera, koja je bliža KEK-u. Onda, inhalacijom i ingestijom ovih čestica, one mogu da uđu u telo i prouzrokuju rak, čak i posle deset godina," navodi ilfattoquotidiano.
Ovaj lekar zatražio je i da se italijansko osoblje podvrgne zdravstvenom nadzoru, "po povratku u svoju domovinu".
"Odgovor je bio, objasnio je (Letijeri) - da će uputiti tim da proveri ono o čemu sam izvestio i promovisanje uključivanja vojske u podrobniji nadzor, ali nikad nikakvu povratnu informaciju nisam dobio o tome," prenosi italijanski portal reči italijanskog lekara.
Kosovski institut za javno zdravlje: Nema razloga za zabrinutost
Dan nakon što su mediji objavili vest o kancerogenoj vodi, Institut za javno zdravlje Kosova objavio je saopštenje u kojem se navodi da je "na osnovu parametara analizirane vode, voda za piće u okviru propisanih standarda za kvalitet".
"Nacionalni institut za javno zdravlje uverava građane Kosova da ovaj institut vrši stalnu kontrolu kvaliteta vode za piće iz centralnog sistema snabdevanja, kao i flaširane vode i nema razloga za zabrinutost," naveli su.
Kompanija Dea se, međutim, nije oglašavala u vezi sa navodima italijanskog lekara.
Klan Kosova: Voda se više ne koristi u Filmskom gradu ali da u Bondstilu
Letijeri je naveo da se komandant KFOR-a, general Đovani Fungo "odmah složio da treba da se zaustavi distribucija i prodaja ove vode".
"Negazirana voda Dea je povučena, ali ne i mineralna voda koja se i danas deli u Filmskom gradu," dodaje se.
Međutim, Klan Kosova je u međuvremenu preneo da se ova voda ne koristi u Filmskom gradu, ali se koristi u američkoj bazi Bondstil.
Kljan ističe da Fungo nije komentarisao zašto se voda u jednoj bazi koristi:
"Ali je rekao da na osnovu testova, proizvod nije uspeo da ispuni standarde NATO-a".
Izveštaj Letijerija objavio je portal "Italijanska republika". Dokument pogledajte OVDE.
Slučaj osiromašenog uranijuma i italijanskih vojnika: Porodica dobila odštetu
Italijanska misija KFOR-a je, međutim, u fokusu pažnje javnosti bila i 2013. godine zbog 10 zabeleženih slučajeva italijanskih vojnika za koje se tvrdilo da je, kako je prenela tada Politika, za njihovo ozbiljno narušeno zdravstveno stanje odgovoran osiromašeni uranijum kojem su bili izloženi kao pripadnici trupa NATO-a tokom, i posle bombardovanja SRJ 1999. godine na Kosovu.
Jedan od vojnika koji je podneo prijavu bio je bivši pilot D. L., koji je dostavio i dopise Ministarstva odbrane, poslate tokom 1999. i 2000. godine, u vezi s rizikom koji nosi osiromašeni uranijum. Ovaj vojnik bio je podvrgnut detaljnom lekarskom pregledu posle kojeg je ustanovljeno da između njegove bolesti i učešća u operacijama, tokom kojih je korišćen osiromašeni uranijum, postoji uzročno-posledična veza.
Bivši admiral u italijanskoj Ratnoj mornarici, i prvi čovek veteranske Asocijacije vojnih žrtava i njihovih porodica (Anavafaf), Falko Akamea, izjavio je svojevremeno da podaci kojima raspolaže ovo udruženje ukazuju na činjenicu da je gotovo dve stotine vojnika umrlo posle učešća u mirovnim misijama u kojima su bili izloženi dejstvu osiromašenog uranijuma, a da je više od 3.000 obolelo od raznih vrsta karcinoma, prenela je tada takođe Politika.
Tri godine kasnije - maja 2016., Apelacioni sud u Rimu, doneo je prvu presudu za "slučajeve smrti u vezi sa upotrebom osiromašenog uranijuma" na Kosovu. Sud je presudio da italijansko ministarstvo odbrane porodici vojnika preminulog nakon misije na Kosovu - isplati odštetu od 1.300.000 evra, preneo je ilfattoquotidiano.
Odluka suda je potvrdila da "u smislu nedvosmislene sigurnosti" postoji "uzročna veza između izloženosti prašini osiromašenog uranijuma i patologije tumora", dodaje ovaj portal, podsećajući i da se pitanje smrtnosti pripadnika italijanske misije, zbog osiromašenog uranijama pokretalo još 2000. godine pred parlamentom.
Tada je Serđio Matarela, sadašnji predsednik Italije, a tadašnji ministar odbrane - tvrdio u vezi sa dva slučaja smrti italijanskih vojnika u inostranim misijama da, jedan od njih, nikad nije bio u inostranstvu, a da je drugi bio u Sarajevu, u Bosni i Hercegovini, "gde nikada nije korišćen osiromašeni uranijum".
"Stanje se kasnije pokazalo kao netačno. Jer u Bosni, uključujući i područje Sarajeva, američki avioni su istovarili 10.800 granata sa osiromašenim uranijumom," navodi dalje ilfattoquotidiano, ističući da se Matarela obratio ponovo senatu 10. januara 2001. godine.
NATO potvrdio da je koristio osiromašeni uranijum na Kosovu
"Što se tiče Kosova, što je poznato od maja 1999. godine, NATO je saopštio da je koristio municiju osiromašenog uranijuma u tom regionu. Ulazak trupa na Kosovo dogodio se nakon javnog saopštenja o korišćenju osiromašenog uranijuma. Kao rezultat, preduzete su odgovarajuće bezbednosne mere od ulaska naše vojske na Kosovo," rekao je Matarela, prenosi ovaj italijanski portali i navodi da Ministarstvo odbrane, iako je znalo za rizike, ipak nije preuzelo nikakve mere da zaštiti vojnike.
COMMISSIONE PARLAMENTARE DI INCHIESTA SUI CASI DI MORTE E DI GRAVI MALATTIE CHE HANNO COLPITO IL PERSONALE ITALIANO IMPIEGATO IN MISSIONI MILITARI ALL’ESTERO - ALL’URANIO IMPOVERITO E DELLA DISPERSIONE
Formiran Pravni savet za pripremu tužbi za naknadu štete protiv 19 članica NATO
Istražna komisija italijanskog parlamenta objavila je krajem prošle sedmice zaključak u kojem se navodi da „postoji jasna veza između izlaganja osiromašenom uranijumu i obolevanja od najtežih bolesti italijanskih vojnika koji su bili u misijama na Kosovu, u Bosni, Iraku i Avganistanu“.
Nakon presuda italijanskih sudova u kojima je takođe konstatovana veza između izlaganja osiromašenom uranijumu i obolevanja od raka, to je još jedan dokument koji će nam biti od pomoći u podizanju tužbi građana Srbije za naknadu štete protiv 19 zemlja članica NATO zbog korišćenja osiromašenog uranijuma u bombardovanju 1999. godine, rekao je Srđan Aleksić, šef Pravnog tima zaduženog za pripremu tužbi.
Ovakva informacija potvrđena je na na skupu „stručnjaka različitih profila“, održanom prošlog vikenda u Nišu, na kojem je započelo formiranje Saveta za pripremu tužbi za naknadu štete građanima koji su bili izloženi osiromašenom uranijumu, a nakon toga oboleli od raka, ili porodicama onih koji su bili izloženi, a nakon toga preminuli od te bolesti. U Savetu bi trebalo da se nađu „ugledni akademici, lekari, profesori medicinskih fakulteta, advokati, pravnici…“, kako bi pripremili naučnu argumentaciju o povezanosti bombardovanja osiromašenim uranijumom i povećanog obolevanja od kancera. Naučni dokazi trebalo bi da budu osnov za podizanje tužbi za naknadu štete od strane obolelih građana ili porodica onih koji su preminuli od raka, a bili su izloženi osiromašenom uranijumu u zoni ratnih dejstava ili sredini u kojoj žive, saopšteno je na skupu.
Prema izveštavanju pojedinih medija, o zaključku italijanske Istražne komisije uskoro bi trebalo da raspravlja parlament te države, a on bi trebalo da doprinese lakšem usvajanju zakona kojim bi se propisao način definisanja kompenzacije za obolele i preminule italijanske vojnike koji su bili u mirovnim misijama na teritorijama na kojima je korišćen osiromašeni uranijum. Italijanske vlasti za sada ćute o zaključku, izuzev Ministarstva odbrane, koje je negodovalo, a iz čijeg bi budžeta, inače, trebalo da budu isplaćivane naknade vojnicima.
– Vest o zaključku Istražne parlamentarne komisije Italije istinski je vetar u leđa svima koji se bore da dokažu da je NATO bombardovanje izazvalo kako ekološku katastrofu, tako i epidemiju karcinoma u našoj zemlji. U Italiji su, inače, već donete 43 presude kojima se nalaže isplaćivanje odštete italijanskim vojnicima koji su učestvovali u mirovnim misijama na Kosovu i Metohiji i drugim teritorijama, a potom se razboleli ili preminuli od posledica izloženosti osiromašenom uranijumu. Trinaest takvih presuda je postalo pravosnažno i oboleli vojnici ili porodice preminulih dobili su milionske odštete. Zašto bi građani Srbije bili građani drugog reda u odnosu na druge građane Evrope, te lišeni prava na naknadu štete koja bi između ostalog omogućila njihovo kvalitetno lečenje – rekao je Aleksić za Danas, dodajući da je „i jedan oboleli engleski vojnik već dobio presudu u svoju korist, a da se sudski sporovi u vezi sa uticajem osiromašenog uranijuma na obolevanje vojnika od raka vode i u Nemačkoj i Holandiji“.
Naš list je, inače, ekskluzivno objavio podatke iz prvih pravosnažnih i izvršnih presuda, koje su 2010. i 2011. godine doneli italijanski sudovi, u Napulju i Kaljariju, a kojima se bivšem italijanskom vojniku Vinćenci Bjondi, koji je boravio na Kosovu za vreme i nakon NATO bombardovanja, a posle toga oboleo od papilarnog tiroidnog karcinoma, kao i članovima porodice vojnika Valerija Aleksandrea Melisa, koji je takođe bio na Kosovu, a nakon toga preminuo od Hočkinovog limfoma, određuje naknada štete od strane države. U obrazloženju presuda navodi se da je njihova bolest „posledica izloženosti osiromašenom uranijumu“.
Svakom od roditelja preminulog Melise dosuđeno je, recimo, po 233.776,31 evra, a njegovom bratu i sestri po 58.444,08 evra. Ocena da je Melisa u svakodnevnom izvršavanju zadataka na Kosovu „bio izložen uticajima i zračenjima poznate štetnosti“ potkrepljena je stručnim izveštajem i analizama naučnice Antoniete M. Gati. U ovim presudama se konstatuje i da je u tom trenutku 513 italijanskih vojnika, uz još 45 preminulih, „prijavilo patološke promene vezane za izloženost osiromašenom uranijumu koji je NATO masovno koristio na Balkanu“, a sve to naziva se „balkanskim sindromom“.
Država ćuti na inicijative
Formiranje Saveta za pripremu tužbi protiv članica NATO za naknadu štete nije prvi pokušaj da stručnjaci utvrde uzročno-posledičnu vezu između korišćenja ovakvog oružja i obolevanja od kancera. Društvo Srbije za borbu protiv raka iniciralo je zvanično ispitivanje uticaja osiromašenog uranijuma na porast obolevanja od raka, a delegacija Društva razgovarala je tim povodom sa tri resorna ministra u Vladi Srbije. Predsednik Društva i onkolog Slobodan Čikarić kazao je da je tada usaglašeno mišljenje da je neophodno ispitati zemljište, vodu i hranu, te kontrolisati zdravlje stanovništva, a posebno građana i vojnika koji su bili ili se i sada nalaze na područjima koja su najkontaminiranija osiromašenim uranijumom.
Među najglasnijim zagovornicima stručnog utvrđivanja posledica NATO bombardovanja osiromašenim uranijumom je i Danica Grujičić, neurohirurškinja i načelnica Odeljenja za neuroonkologiju Kliničkog centra Srbije, koja smatra da je potrebno formirati neutralnu komisiju, sastavljenu od domaćih i stranih stručnjaka. Prema njenom mišljenju, komisija bi morala da ima odgovarajući budžet, pošto analize određenih hemijskih materija nisu uvek jeftine, a uz nju bi morala da bude formirana i laboratorija u kojoj bi se analize radile. Vlasti u Srbiji do sada nisu jasno saopštile zvaničan stav o ovakvim inicijativama.
Do sada nije bilo institucionalne saradnje u oblasti zaštite životne sredine između Beograda i Prištine, ali Trivan misli da je, i pored svih teškoća, ta saradnja moguća i potrebna jer "zagađenje ne poznaje granice a zdrava okolina nema alternativu". Prema njegovim rečima, na Kosovu su glavni problemi, kao i u centralnoj Srbiji, upravljanje otpadom i otpadnim vodama. "Skrećem pažnju da će i oni zajedno sa nama morati da se bave pitanjima posledica NATO bombardovanja", kazao je Trivan ističući da će se to pre svega odnosi na remedijaciju zemljišta koje je zagađeno osiromašenim uranijumom nakon vojne intervencije 1999. godine.
Izvor: Euroactiv
ARHIVA PPNS
SAKRIVENI IZVEŠTAJ O BOMBARDOVANJU OSIROMAŠENIM URANIJUMOM
URANIJUM ZA SRBIJU I KOSOVO 4,5 MILIJARDE GODINA
Zatrovan i Dunav
Švajcarci plaćali za ćutanje
Ozračena hrana
LAŽI FUNKCIONERA UJEDINJENIH NACIJA
Klaus Topfer, generalni direktor UNEP-a, naredio je da se od javnosti sklone saznanja o ekološkoj katastrofi u Srbiji bez presedana u evropskoj istoriji
Bačeno 9,45 tona nuklearnog otpada
Isekli 72 stranice teksta
DECA SE IGRALA NA OZRAČENIM TENKOVIMA
Da bi minimizirali nalaze o posledicama koje donosi bačeni uranijum na Srbiju, dozvoljen pristup pogođenim mestima
Zabranjena hrana sa Kosova
Pentagon priznao korišćenje uranijuma
URANIJUM BACILI NA 112 MESTA
Mape ciljeva koje je NATO gađao bombama sa "prljavim" uranijumom dugo skrivane od javnosti
UPITNIK - TUŽBA PROTIV ZEMALJA NATO: SRBIJA PLAĆA DANAK URANIJUMU? Šta se sve dešavalo:
preko tri milijarde kilograma zemlje je izbačeno iz ležišta
potrošili su nam kiseonika svojim naletima koliko sva živa bića u Srbiji potroše za 50 godina
otišle su tri tone žive u Dunav
otišlo je 160 tone fruorovodonične kiseline
piralena je otišlo u Topčidersku reku nekoliko desetina tona
udisali smo azot, dioskine, teške metale... niko nas o tome nije obaveštavao, ni tadašnja vlast, ni kasnija nije našla za shodno da nas obavesti o tome, a to je sve visokotoksično
iz trafo-stanica (a bombardovana je na Bežanijskoj kosi), oslobađani su polihlorobifenili - a jedan litar zagadi milijardu litara vode; vođen je hemijski rat, a, naravno, na jugu Srbije nuklearni rat. Mi o tome ništa ne znamo...
Moramo matematički tačno da dokažemo šta nam je urađeno. Oni su jednostavno imali genocidnu nameru, ne postoji nikakvo drugo objašnjenje zašto su gađali hemijske industrije i postrojenja, trafo-stanice i energetska postrojenja...
UN: SUKOB NA KOSOVU - POSLEDICE NA ŽIVOTNU SREDINU I CIVILNA NASELJA
EKOLOŠKA "ŽARIŠTA" PRONAĐENA U ČETIRI GRADA
Radna grupa za Balkan je utvrdila postojanje četiri ekološka žarišta u četiri oblasti (u Pančevu, Kragujevcu, Novom Sadu i Boru), gde je potrebno preduzeti hitnu akciju. U ovim oblastima je neophodno da se odmah preduzmu mere zaštite sredine i čišćenja ovih oblasti kako bi se izbegle štetne posledice po ljudsko zdravlje, kao i dugoročna šteta na životnu sredinu. U ovu akciju spadaju, između ostalog, čišćenje kanala u Pančevu koji vodi do Dunava, otklanjanje žive koja leži na tlu u Pančevu, dekontaminacija od dioksina i PHB žarišta u Kragujevcu, mere kojima će se obezbediti ispravnost pijaće vode u Novom Sadu, i smanjenje oslobađanja sumpor-dioksida iz rudnika bakra u Boru.
KRAGUJEVAC
Glavni problemi: fabrika "Zastava": opasno visoke koncentracije PHB-a i dioksina na podu farbarske radionice; visoke koncentracije PHB-a oko transformatorske stanice; kontaminirani rezervoari vode; neadekvatno skladištenje i obrada otrovnih otpada. Utvrđeno prisustvo PHB-ova u reci Lepenica.
OSNOVNI ZAKLJUČCI
RGB je identifikovala ekološka "žarišta", a to su Pančevo, Kragujevac, Novi Sad i Bor, gde je neophodno preduzeti hitnu akciju, kontrolu i dalje analize. U svim ovim zonama, identifikovano je zagađenje životne sredine kao posledica sukoba na Kosovu".
MILOŠ RAJKOVIĆ - OSIROMAŠENI URANIJUM
DATA CONCERNING THE LOCATIONS OF DEPLETED URANIUM ORDNANCE EXPENDED DURING OPERATION ALLIED FORCE - INFORMATION 24 JAN. 2001
Napomene (Republički geodetski zavod):
Koordinate su u Military Grid Reference System (MGRS) UTM projekcije. Zapis koordinata je specifican, objašnjenje vezano za MGRS je na ovom linku i na ovde.
Takve koordinate pretvaraju se u standardne UTM ili WGS (lat, long) koordinate pomoću konvetrora na ovoj adresi.
Sa standardnim UTM ili WGS koordinatama na Guglovim mapama mogu da se označe pozicije iz priloga.
Komentara: 0