Predsednik Komisije za utvrđivanje posledica NATO bombardovanja Darko Laketić naveo je da je tokom bombardovanja došlo do kontaminacije piralenom sliva Lepenice od Kragujevca do ušća u Veliku Moravu. Istakao je da je istraživanje Rudarsko-geološkog fakulteta pokazalo da se na ispitivanim mestima varijacija kontaminacije kretala od deset puta većih vrednosti piralena od graničnih. Najavio je da će biti urađeno novo istraživanje kako bi se utvrdilo da li sada ima i u kojoj koncentraciji piralena.
Darko Laketić je, gostujući u Dnevniku RTS-a, istakao da je Kragujevac grad koji se, nažalost, suočio sa kontaminacijom piralenima.
"Prilikom NATO bombardovanja došlo je do razaranja velikih industrijskih trafoa u lakirnici ’Zastave’ i oslobađanja veće količine piralena", naveo je Laketić.
Dodao je da je na poslednjoj sednici Komisije profesor doktor Ivan Matić, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u penziji, predstavio istraživanje koje je sproveo na tu temu.
"Upravo je Rudarsko-geološki fakultet, na čelu sa profesorom Matićem, radio jednu studiju na tu temu – kontaminacije piralenima sliva Lepenice od Kragujevca do ušća u Veliku Moravu", naveo je Laketić i dodao da je profesor Matić prezentovao sve dokaze do kojih su došli.
Piralen se, nažalost, izlio u reku Ždraljicu, nakon toga u Lepenicu i došlo je do kontaminacije čitavog priobalja, odnosno tog pojasa oko reka, objasnio je Laketić.
Ukazao je da je reč o studiji koja je finansirana od strane EU, a analiza materijala je rađena u Češkoj u referentnim laboratorijama za piralen. "Rezultati do kojih su došli su egzaktni, relevantni i tačni", naglasio je Laketić.
Piraleni prema stanovištu SZO spadaju u red najvećih toksina koji postoje i najkacerogeniji su.
"Informacije imala vlast, ali nije regovala"
Naveo je da je ova studija rađena u periodu od 2002. do 2005. godine i da su rezultati poražavajući zato što pokazuju da se na tim ispitivanim mestima varijacija kontaminacije kretala od deset puta većih vrednosti piralena od graničnih do pet puta većih vrednosti od interventnih.
Naglasio je da je istraživanje bilo transparentno, ali da vlast 2005. godine nije reagovala na te dokaze. "Te informacije je imala i izvršna i zakonodavna vlast države u tom trenutku. Ono što je sramno je da vlast tada nije reagovala. Ako imate kontaminaciju država je odgovorna za to da mora da reaguje u smislu dekontaminacije", dodao je Laketić.
Istakao je da su članovi Komisije napravili sastanak sa državnim sekretarom Branislavom Blažićem u Ministarstvu za zaštitu životne sredine i dogovorili nastavak finansiranja ovog projekta, jer je 14 godina prošlo od tih rezultata.
"Sada je neophodno utvrditi ne samo kote koje su ispitivane, nego dodatno proširiti ovo istraživanje. To je ono što smo se dogovorili i na osnovu tog dodatnog ispitivanja gde ćemo dobiti nove informacije mi ćemo uraditi i hitnu reakciju nakon toga", rekao je Laketić.
Objasnio je da je reč o poluisparljivom materijalu. "Prilikom obrađivanja zemljišta, prilikom oranja, dolazi do pomeranja tog površinskog sloja i dolazi do isparavanja te supstance, delimičnog isparavanja", dodao je Laketić.
Ukazao je da ne mogu sa sigurnošću tvrditi da li sada ima i u kojoj koncentraciji piralena. "Neophodno je uraditi istraživanje da bi došli do valjanih podataka", naveo je Laketić.
"Nema dubinske kontaminacije vode i zemljišta"
Bitno je naglasiti, ističe Laketić, da nema dubinske kontaminacije vode i zemljišta, jer je piralen nađen u sloju od površinskih 20 centimenara zemlje.
Takođe, važno je istaći da kada se zemlja obrađuje piralen isparava i da su ljudi koji su obrađivali zemlju udisali to.
"Upravo iz tih razloga radimo analizu uticaja tih isparenja sada na osnovu statističkih podataka na zdravlje stanovništva. Da vidimo da li postoji eventualno neki porast onih tumora i onih karcinoma koji nastaju inhalatornim putem", objasnio je Laketić.
Naveo je da su imali sastanak i sa onima koji su čistili lakirnicu "Zastave" lopatama, ručno bez neke valjane zaštitne opreme. "Na sastanku sa tim ljudima videli smo da postoji jedan visok, visok procenat nastanka malignih bolesti", dodao je Laketić.
Na pitanje zašto su sednice Komisije zatvorene za javnost, Laketić kaže da su doneli tu odluku jer su informacije koje se prezentuju na tim sednicama od strane različitih svedoka jako osetljive i mogu biti značajne po državnu bezbednost.
"Ono što je najznačajnije za javnost i što želim da prezentujem javnosti jeste da ja kao predsednik Komisije garantujem da svaka informacija koja je bitna za javno zdravlje stanovništva, za životnu sredinu, za populaciju uopšte je iznešena, prezentovana javnosti i tako će biti i u budućnosti", zaključio je Laketić.
Kompleks Zastava je bio gađan dva puta u aprilu 1999. godine, a NATO bombardovanje izazvalo je veliku štetu objektima, uključujući elektranu, traku za montažu automobila, lakirnicu, računarski centar i traku za kamione. Neki delovi objekta su potpuno uništeni. Glavni problemi koje je identifikovao UNEP procenom nakon gađanja su:
visoke koncentracije PCB-a i dioksina na podu farbare Zastava Automobila i obližnjih jama za otpadne vode;
PCB u okviru Trafo stanice elektrane Zastava Energetike;
sedimenti u reci Lepenici.
Sanacija betonskog poda zagađenog PCB-om u lakirnici Zastava automobila
Pozadina projekta
Tokom sukoba na Kosovu 1999. godine, bombardovanje je oštetilo transformatore u dvema halama za farbanje koji sadrže PCB ulje. Približno 2.150 kilograma PCB ulja je iscurilo iz transformatora i prosulo se na betonski pod u smeru obližnjih jama za otpadne vode. Analize uzoraka uzete tokom misija UNEP-a 1999. i 2000. godine, pokazale su visok nivo PCB-a i PCDD/F (dioksina i furana) u ostacima na vrhu poda. Dalje istrage UNEP-a 2001. godine su potvrdile da je PCB prodreo na površinu od približno 150kvm betonskog poda hale za farbanje do dubine od približno 25 centimetara, zagađujući zemljište ispod na nekim mestima. Čak 30.000 mg/kg PCB-a je pronađeno u gornjim slojevima betona u blizini nekadašnjih transformatora, dok su u drugim delovima hala za farbanje koncentracije bile manje od 50mg/kg. Oko 400kvm manje zagađenog betona je identifikovano u ostatku hala za farbanje i na području prema novoj jami za osnovnu boju. Koncentracije dioksina i furana u betonu bile su veoma niske, zbog čega je PCB postao glavni parametar brige za projekat čišćenja.
Ciljevi projekta
Rizici koji proizlaze iz kontaminacije PCB-a prvenstveno su uključivali izloženost radnika koji rade u halama za farbanje. Shodno tome, ciljevi projekta bili su smanjenje zdravstvenih rizika za radnike fabrike da bi se izbeglo dalje unakrsno kontaminiranje i da bi se otpad pravilno skladištio kako bi mogao u budućnosti da se transportuje...
Komentara: 0