OD SUKOBA DO ODRŽIVOG RAZVOJA PROCENA EKOLOŠKIH ŽARIŠTA
Srbija i Crna Gora April 2004
Ministarstvo za nauku i zaštitu životne sredine Republike Srbije Ministarstvo zaštite životne sredine i prostornog uređenja Republike Crne Gore Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu
PREGLED SADRŽAJA
PREDGOVOR
1. UVOD 2. ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE U SRBIJI I CRNOJ GORI 2.1 Glavne institucije i pravni okvir 2.2 Upravljanje životnom sredinom kod industrijskih postrojenja 2.3 Zaštita životne sredine na opštinskom nivou 3. GLAVNI NALAZI I ZAKLJUČCI 3.3 Kragujevac 3.3.1 Procene lokacije Grupa preduzeća Zastava Deponija Kragujevac 3.3.2 Institucionalni kapaciteti za zaštitu životne sredine
(prevod dela sadržaja)
PREDGOVOR
Pre pet godina diplomatski napori nisu uspeli da ponude način koji bi doveo do mirnog rešavanja političkog sukoba u pokrajini Kosovo i Metohija na jugu Srbije. Kao posledica toga, NATO je započeo rat protiv bivše SR Jugoslavije, sada državne zajednice Srbije i Crne Gore.
Nakon skoro tri meseca bombardovanja, neprijateljstva su konačno prestala 10. juna 1999. godine, ali su posledice bile strašne i dugotrajne. Pored nekoliko hiljada ubijenih nevinih civila, stotine hiljada raseljenih iz njihovih razrušenih kuća i ogromne ekonomske štete, životna sredina je pretrpela štetu u gotovo istoj meri. Hiljade tona opasnih hemijskih supstanci je ispušteno u životnu sredinu tokom gađanja hemijskih i petrohemijskih postrojenja, rafinerija nafte i drugih industrijskih objekata.
Domaće i međunarodne ekološke zajednice bile su upozorene i većina stručnjaka je smatrala da je rat već naneo štetu koja će imati dugoročne posledice za životnu sredinu SR Jugoslavije i susednih zemalja. S druge strane, NATO je tvrdio da je njegovo korišćenje sofisticiranog oružja protiv pažljivo odabranih ciljeva minimiziralo ekološke i druge tzv. “kolateralne” štete.
Na osnovu zaključaka UN-ove međuagencijske misije za humanitarnu procenu koja je posetila SRJ tokom rata, od 16. do 27. maja 1999. godine, izvršni direktor UNEP-a (tada i vršilac dužnosti direktora UNCHS Habitata) formirao je Operativnu grupu za Balkan (BTF) UNEP-a koja je dobila zadatak procenjivanja posledica rata na životnu sredinu i ljudska naselja na Balkanu, tj. u bivšoj SR Jugoslaviji, Makedoniji i Albaniji. BTF je posetila SRJ u periodu od 17. jula do 13. septembra 1999. godine i objavila svoj izveštaj krajem oktobra iste godine.
Zbog složenosti situacije, BTF je svoje napore usmerila na istraživanje tri ključna aspekta:
industrijske lokacije koje su pretrpele najviše štete;
Dunav i neke njegove pritoke;
nekoliko zakonom zaštićenih područja da bi istražili štetu nanetu biodiverzitetu.
Kao rezultat toga, BTF je definisao 27 hitnih projekata sa krajnjim ciljem eliminisanja štetnih uticaja na životnu sredinu i mogućih zdravstvenih posledica za stanovništvo. Donatorska zajednica je pozitivno reagovala i obezbedila finansijsku i tehničku pomoć koja je omogućila da se industrijska „žarišta“, kao što su Novi Sad i Kragujevac, očiste do te mere da se oznaka „hot spot“ više ne odnosi na njih.
Programom su preduzete mere za zaštitu resursa pijaće vode u Novom Sadu, sanaciju zagađenja etilen dihloridom (EDC) i sanaciju kapaciteta za tretman otpadnih voda u Pančevu i procenu i remedijaciju zagađenja polihlorovanim bifenilom (PCB) u Kragujevcu i Boru.
Glavne institucije i pravni okvir
Ekološke inspekcije u Srbiji vrše se na republičkom i opštinskom nivou i u Vojvodini na pokrajinskom nivou. Republički inspektori su ovlašćeni da sprovode propise za zaštitu životne sredine. Inspektorat ima šest odeljenja - u Beogradu, Novom Sadu, Šapcu, Kragujevcu, Užicu i Nišu - iako nekoliko inspektora radi u satelitskim kancelarijama, posebno u velikim industrijskim centrima.
Kragujevac
Kragujevac je glavni grad Šumadijskog okruga u Srbiji. Grad je najpoznatiji po svojoj fabrici oružja, municije i automobila Zastavi, koja proizvodi “jugo” automobile i ostala vozila. Smešten 140 kilometara južno od Beograda, uz reku Lepenicu, Kragujevac ima oko 200.000 stanovnika. Reka Lepenica je pritoka Velike Morave, koja se uliva u Dunav oko 60 kilometara nizvodno od Beograda.
Procene lokacije
Grupa preduzeća Zastava
Ključni problemi životne sredine
Odgovornosti upravljanja životnom sredinom za zajedničke objekte kompleksa nisu jasno razgraničene
Lokacije za skladištenje otpada raširene širom kruga fabrike, a neke su dostupne javnosti i deci
Ispuštanje nepročišćenih otpadnih voda u reku Lepenicu
Rezervoar za skladištenje goriva pored reke sa potencijalom za curenje ili prosipanje i izazivanje zagađenja
Neodgovarajuće skladištenje opreme koja sadrži PCB; PCB-om kontaminirano mesto
Zagađenje vazduha zbog elektrane i procesa bojenja
Opis kruga fabrike
Fabrika Zastava je nekada zapošljavala 36.000 i proizvodila 200.000 automobila godišnje, što je svrstavalo među najveće industrijske objekate u Jugoistočnoj Evropi. Kompleks kompanije zauzima 60 hektara, od kojih se više od pola koristi za proizvodnju. U novije vreme, povećana konkurencija i gubitak nekadašnjeg zadobijenog tržišta, zajedno sa posledicama ekonomskog embarga, uzrokovali su strme padove u proizvodnji.
Fabrika sada proizvodi manje od 1.000 automobila mesečno. Ipak, veliki procenat kragujevačkog stanovništva ekonomski zavisi od fabrike Zastave, a fabrika obezbeđuje niz sekundarnih proizvoda i usluga, uključujući grejanje za značajan deo grada.
Kompleks Zastave je integrisano postrojenje za proizvodnju vozila i vojne opreme. Kompleks uključuje sledeće kompanije:
Zastava Automobili i Zastava Kamioni (mašinska obrada, štancanje, karoserija automobila i vozila, montaža i površinska zaštita/bojenje)
Zastava Namenska (proizvodnja oružja i municije)
Zastava 21. oktobar (proizvodnja plastičnih unutrašnjosti/opreme za vozila)
Zastava Kovačnica (postrojenje za kovanje)
Zastava Alati (proizvodnja alata)
Zastava Energetika (elektrana)
Zastava Mašine (proizvodnja razne opreme)
Trgovački i servisni centar
Ključni problemi životne sredine
Odgovornosti upravljanja životnom sredinom za zajedničke objekte kompleksa nisu jasno razgraničene
Lokacije za skladištenje otpada raširene širom kruga fabrike, a neke su dostupne javnosti i deci
Ispuštanje nepročišćenih otpadnih voda u reku Lepenicu
Rezervoar za skladištenje goriva pored reke sa potencijalom za curenje ili prosipanje i izazivanje zagađenja
Neodgovarajuće skladištenje opreme koja sadrži PCB; PCB-om kontaminirano mesto
Zagađenje vazduha zbog elektrane i procesa bojenja
Energetska postrojenja kompleksa uključuju elektranu koja obezbeđuje električnu energiju ostatku kompleksa i daljinsko grejanje za opštinu. Elektrana se napaja kombinacijom lignita i mrkog uglja i koristi mazut za pokretanje.
Iako je Zastava imala poteškoća u pozicioniranju u tržišnoj ekonomiji, mogućnost privatizacije i saradnja sa međunarodnim brendovima pruža nadu da će se fabrika pokrenuti.
UNEP-ov program za čišćenje
Kompleks Zastava je bio gađan dva puta u aprilu 1999. godine, a NATO bombardovanje izazvalo je veliku štetu objektima, uključujući elektranu, traku za montažu automobila, lakirnicu, računarski centar i traku za kamione. Neki delovi objekta su potpuno uništeni. Glavni problemi koje je identifikovao UNEP procenom nakon gađanja su:
visoke koncentracije PCB-a i dioksina na podu farbare Zastava Automobila i obližnjih jama za otpadne vode;
PCB u okviru Trafo stanice elektrane Zastava Energetike;
sedimenti u reci Lepenici.
Sanacija betonskog poda zagađenog PCB-om u lakirnici Zastava automobila
Pozadina projekta
Tokom sukoba na Kosovu 1999. godine, bombardovanje je oštetilo transformatore u dvema halama za farbanje koji sadrže PCB ulje. Približno 2.150 kilograma PCB ulja je iscurilo iz transformatora i prosulo se na betonski pod u smeru obližnjih jama za otpadne vode. Analize uzoraka uzete tokom misija UNEP-a 1999. i 2000. godine, pokazale su visok nivo PCB-a i PCDD/F (dioksina i furana) u ostacima na vrhu poda. Dalje istrage UNEP-a 2001. godine su potvrdile da je PCB prodreo na površinu od približno 150kvm betonskog poda hale za farbanje do dubine od približno 25 centimetara, zagađujući zemljište ispod na nekim mestima. Čak 30.000 mg/kg PCB-a je pronađeno u gornjim slojevima betona u blizini nekadašnjih transformatora, dok su u drugim delovima hala za farbanje koncentracije bile manje od 50mg/kg. Oko 400kvm manje zagađenog betona je identifikovano u ostatku hala za farbanje i na području prema novoj jami za osnovnu boju. Koncentracije dioksina i furana u betonu bile su veoma niske, zbog čega je PCB postao glavni parametar brige za projekat čišćenja.
Ciljevi projekta
Rizici koji proizlaze iz kontaminacije PCB-a prvenstveno su uključivali izloženost radnika koji rade u halama za farbanje. Shodno tome, ciljevi projekta bili su smanjenje zdravstvenih rizika za radnike fabrike da bi se izbeglo dalje unakrsno kontaminiranje i da bi se otpad pravilno skladištio kako bi mogao u budućnosti da se transportuje.
Postignuća projekta
UNEP je, u bliskoj saradnji sa fabrikom automobila Zastava i Institutom za hemiju Univerziteta u Kragujevcu, počeo sa realizacijom projekta u decembru 2001. godine. Uklonjeni su i pakovani kontaminirani slojevi betona/zemljišta, praćeni verifikacijom dekontaminacije. Postavljeni su novi slojevi tla/betona i antistatička epoksidna smola preko betona. Cilj čišćenja bio je da se koncentracija PCB u preostalom materijalu/tlu smanji na manje od 50mg/kg. Ovaj cilj je dosegnut i nakon toga je zemljište prekriveno betonskim i epoksidnim slojevima. Oštećeni transformatori i ruševine uzrokovani gađanjem su takođe uklonjeni. Kao rezultat aktivnosti čišćenja ukupno je 135 tona opasnog otpada ustanovljeno, pravilno zapakovano, označeno, privremeno uskladišteno i kasnije transportovano i spaljeno u inostranstvu.
Ove aktivnosti omogućile su ponovnu upotrebu pogođenog dela hala za farbanje. Rad je završen u avgustu 2002. godine.
Čišćenje jama otpadnih voda i dekontaminacija otpadnih voda u lakirnici Zastava Automobila
Pozadina projekta
PCB-i koji su procurili iz dva transformatora oštećenih bombardovanjem dospeli su do otvorenih jama za otpadne vode u Zastavinoj lakirnici i pomešali se sa vodom, talogom boje i krhkotinama. Pošto su PCB ulja gušća od vode i nisu jako rastvorljiva, uglavnom su bila ograničena na sediment na dnu jama. Ukupna količina otpadnih voda zagađenih PCB-ima u jamama bila je 6.000m3.
Ciljevi projekta
Ciljevi projekta bili su smanjenje zdravstvenih rizika za radnike u fabrici, kako bi se izbegle dalje unakrsne kontaminacije, zaštita vodnih resursa od daljeg zagađenja (posebno kroz nekontrolisane kanalizacione ispuste u reku Ždraljicu i reku Lepenicu) i pravilno pakovanje otpada za čišćenje, tako da se kasnije može transportovati.
Postignuća projekta
UNEP je, u bliskoj saradnji sa fabrikom automobila Zastava i Institutom za hemiju Univerziteta u Kragujevcu, počeo sa realizacijom projekta u avgustu 2001. godine. Približno 6,000m3 PCB-om kontaminirane otpadne vode (sa maksimalnom koncentracijom od 0,7mg/l) je uklonjeno iz jama i tretirano metodom remedijacije koju su izradili nacionalni stručnjaci i pregledali međunarodni stručnjaci. Nakon prečišćavanja, sadržaj PCB-a u tretiranoj otpadnoj vodi bio je manji od 0,0005mg/l. Ukupno je uklonjeno 120 tona kontaminiranog otpada i sedimenta na dnu. Dodatnih 10 tona opreme iz jama je demontirano, dekontaminirano i sklonjeno. Nastali opasni otpad je ustanovljen, pravilno spakovan, označen i kasnije transportovan i spaljen u inostranstvu. Projekat je završen u aprilu 2002. godine, nakon verifikacije radova na dekontaminaciji. Pored zaštite radnika i poboljšanja životne sredine, projekat je omogućio ponovnu upotrebu dekontaminiranih jama.
Sanacija PCB-om zagađene lokacije u trafostanici Zastava Energetike
Pozadina projekta
NATO bombardovanje 1999. godine oštetilo je transformator na podstanici u blizini Zastave Energetike, što je dovelo do curenja ulja koje sadrži PCB. Misije UNEP-a utvrdile su 1999. i 2000. godine visoke koncentracije PCB-a i PCDD/F (dioksina i furana) u betonu, a u blizini jaruge sa kišnicom. Procenjeno je da je kontaminirana površina betona 150-200kvm.
Ciljevi projekta
Ciljevi projekta bili su smanjenje zdravstvenih rizika za radnike u fabrici uklanjanjem oštećenog transformatora i čišćenjem lokacije, kao i da se omogući ponovna upotreba trafo-stanice koja snabdeva fabriku i obezbeđuje grejanje opštini.
Postignuća projekta
UNEP je, u bliskoj saradnji sa Zastava Energetikom i Institutom za hemiju Univerziteta u Kragujevcu, počeo realizaciju projekta u septembru 2002. godine. Transformator je uklonjen i privremeno uskladišten u dvorištu fabrike sa ograničenim pristupom, na mestu određenom za korišćenu PCB opremu. Nakon uklanjanja i zamene kontaminiranih betonskih i slojeva tla sa transformatorske jame i susedne betonske površine, postavljen je drugi transformator koji ne koristi PCB ulje. Približno 50 tona opasnog otpada je bilo ustanovljeno, pravilno spakovano, označeno i kasnije transportovano i spaljeno u inostranstvu. Pored zaštite radnika i poboljšanja životne sredine, projekat je omogućio i ponovno korišćenje trafostanice.
Prevoz i tretman opasnog otpada u inostranstvu koji je rezultat projekata remedijacije u Kragujevcu
Pozadina projekta
Ukupno 315 tona opasnog otpada koji je rezultat projekata remedijacije u Kragujevcu je spakovano i privremeno skladišteno u prostorijama fabrike. U Srbiji i Crnoj Gori ne postoji odobreni objekat za ekološko zbrinjavanje opasnog otpada.
Ciljevi projekta
Cilj projekta je bio tretiranje i konačno odlaganje opasnog otpada UNEP projekata čišćenja u Kragujevcu u skladu sa ekološki prihvatljivim metodama tako da se eliminišu rizici koji proizilaze iz skladištenja otpada u fabričkim prostorijama.
Dostignuća projekta
UNEP je uspešno završio projekat u oktobru 2003. godine. Rad je obavljen u bliskoj saradnji sa fabrikom Zastava i nadležnim nacionalnim organima, i u skladu sa Bazelskom konvencijom o kontroli prekograničnog kretanja opasnog otpada i njegovo odlaganje.
Specifični nastavak projekta čišćenja Kragujevca
Lokalni i nacionalni akteri pružili su veoma jak doprinos uspešnoj implementaciji projekta. Projekti koji se realizuju u Kragujevcu mogu se koristiti kao studija za dalje jačanje kapaciteta za upravljanje opasnim otpadom i podizanje svesti o opasnom otpadu u Srbiji i Crnoj Gori.
Sveukupna procena lokacije
Tim za procenu lokacije posetio je kompleks Zastava i deponiju u Kragujevcu 6. novembra 2003. godine. Značajni problemi zagađenja kompleksa su dodatno otežani činjenicom da mnoge njene jedinice dele postrojenja kao što su odlagalište otpada, sistem za prikupljanje otpadnih voda i drugo. Odgovornost za održavanje ovih objekata nije razgraničena, stvarajući situaciju u kojoj glavni ekološki problemi upravljanja nisu adresirani.
Fabrike stvaraju različite oblike čvrstog otpada, uključujući opasni otpad, otpadni čelik, tekstilne otpatke i korišćene PCB kondenzatore. Postoji ozbiljan problem sa opasnim otpadom u fabrikama. Procenjeno je da je 500 tona opasnog otpada uskladišteno u 210-litarskim buradima na betonskom području na južnom obodu UP-8. Burad sadrže otpadne lakove, boje, rastvarače (uključujući hlorisane rastvarače), razređivače, lepkove i dielektrične tečnosti. Verovatno je površina betona kontaminirana PCB-om jer je mesto korišćeno za privremeno skladištenje otpada zagađenog PCB-om nakon bombardovanja 1999. godine. Burad je otvorena i očigledno je bojenje površine uljem. Atmosferska voda teče niz nagib prema objektu i prolazi kroz tlo.
Opasni otpad se takođe čuva u bivšem magacinu municije na jugoistočnom perimetru lokacije Zastava Namenska od 1989. godine. Materijali na lokaciji obuhvataju cijanidne soli, živu i olovom kontaminirani pesak iz ispitivanja municije, natrijum hidroksid, očvrsle boje i galvanizovani talog. Otpad se skladišti u plastičnim/čeličnim bačvama ili vrećama, od kojih je veliki broj korodiranih.
Dno bunkera je u lošem stanju, što ukazuje na mogućnost zagađenja zemljišta ispod. Pored toga, jedan transformator koji sadrži PCB u Zastava Namenskoj je oštećen tokom napada 1999. godine, a PCB-ulje je iscurilo kontaminirajući transformatorsku jamu i drenažu ispod. Transformator i šljunak iz jame su navodno zamenjeni, ali je lokacija još uvek kontaminirana PCB-om.
Skladište otpada u Zastavi
Oko 20.000m3 otpada od rušenja iz područja oštećenih tokom bombardovanja kompleksa Zastava je skladišteno u blizini stambenog područja Erdeč (lokacija UP-7) na jugozapadnom perimetru lokacije. Lokacija nije pod kontrolom, što omogućava pristup lokalnim stanovnicima i deci. Nagomilani otpad obuhvata beton, ciglu, čelične konstrukcije, cevovode, azbestnu izolaciju, oštećene ploče od azbestnog cementa, gume, čelične police i burad.
Objavljeno je da 43 od ukupno 76 transformatora u objektu Zastava sadrže PCB. Pored toga, 67 kondenzatora koji sadrže PCB čuvaju se u podrumu električnih radionica. Za pregled nisu bili dostupni inventar električne opreme, specifikacije ili rezultati ispitivanja.
Tekstilni otpad, uključujući otprilike 60 tona otpadaka tepiha, polietilena, poliestera i tkanina se skladište na jugozapadnom perimetru kompleksa Zastava. Opština neće dozvoliti odlaganje ovog inertnog otpada. U sadašnjem stanju, zaliha otpada predstavlja rizik od požara. Mali rezervoar za gorivo je uz reku Ždraljicu.
Bilo je dokaza o kontaminaciji površine oko prostora za skladištenje/utovar goriva, što predstavlja rizik od moguće kontaminacije reke bilo putem neprestanog curenja (npr, korozija) ili zbog nekog događaja (npr, prosipanje zbog pucanja tokom utovara/istovara). Lokacija nema sistem nadzora i stoga nema mehanizma za rano upozorenje za otkrivanje curenja, ako do toga dođe.
Kompleks Zastave, uključujući i kompjuterski centar, oštećen bombardovanjem, navodno ima detektore dima koji sadrže radioaktivni amerijum-241. Kompleks takođe ima 24 gromobrana koji sadrže radioaktivne izvore. Ako se sa njima ne postupa na odgovarajući način, ovi materijali mogu da predstavljaju rizik za radnike i životnu sredinu.
Kompleks Zastave upravo je završio izgradnju sistema za prikupljanje otpadnih voda i centralnog sistema za predtretman, kada je počeo sukob na Kosovu 1999. godine. Međutim, zbog ekonomskih poteškoća, sistem nikada nije pušten u rad. Trenutno se otpadne vode iz nekih postrojenja ispuštaju (sa i bez primarne obrade) direktno u reke Ždraljicu i Lepenicu. Ostale otpadne vode se prenose u centralni PPOV za završni tretman pre ispuštanja u reku Lepenicu.
Rezultati monitoringa vazduha pokazuju da je Kragujevac znatno zagađen. Na primer, u 2002. godini na jednoj od tačaka monitoringa, koncentracije čađi bile su veće od granične vrednosti prilikom 20 merenja. Na lokaciji monitoringa "Filip Kljajić" koncentracije sumpor dioksida i čađi su premašile graničnu vrednost prilikom 16 merenja. Srednje mesečne vrednosti koncentracije SO2 na lokaciji bile su između 22 i 111mg/m3, dok su koncentracije čađi bile između 10 i 38mg/m3. Nasuprot tome, granične vrednosti za godišnje srednje koncentracije ovih zagađivača su 50mg/m3 za SO2 i 50mg/m3 za čađ. Iste godine, godišnja srednja vrednost za ukupne sedimentisane supstance iznosila je 319mg/m2/dan u odnosu na graničnu vrednost od 200 mg/m2/dan.
Zastava Energetika (elektrana) je glavni izvor zagađivanja atmosfere. Pet kotlova fabrike izgrađeni su između 1962. i 1980. godine. Oni obezbeđuju 28 megavata struje i 450 megavata za daljinsko grejanje. Sedamdeset procenata sagorelog goriva u kotlovima je mrki ugalj (100.000 tona tokom hladnih meseci). Ostalo su lignit, sirova nafta i gas.
Postrojenje ima dva dimnjaka visine 80 i 100 metara. Čestice se uklanjaju iz izduvnih gasova sa elektrostatičkim precipitatorima pre nego što se iscrpe kroz dimnjake. Precipitatori su dizajnirani da uklone 99,7% čestica. Iako nisu bile dostupne informacije o emisiji čestica, bilo je očigledno da precipitatori rade znatno ispod propisane efikasnosti.
Drugi izvor zagađivanja je boja koja se koristi u postrojenju, od čega je 80% bazirano na rastvaraču. Isparavanja rastvarača iz linije za bojenje se sakupljaju i filtriraju da bi se uklonile čestične materije. Ne koristi se tretman za HOS i ne vrši se merenje zagađenja.
Preporuke za lokacije
Prioritetne akcije
Mapirati objekte koje dele razne fabrike kako bi se utvrdilo njihovo korišćenje i dodelila odgovornost za njihovo upravljanje. Može se uspostaviti interni sistem naplate korišćenja za raspodelu troškova upravljanja.
Sprečiti pristup neovlašćenim licima na svim lokacijama za skladištenje otpada. Sprovoditi detaljan pregled svih skladišta otpada u kompleksu kako bi se omogućila konsolidacija skladišta opasnog otpada i maksimiziralo recikliranje neopasnog otpada.
Srednjoročna akcija
Preduzeti ekološku procenu faze II za identifikaciju područja kontaminiranih hemikalijama, PCB-om i teškim metalima u cilju pokretanja aktivnosti remedijacije i čišćenja.
Izvršiti reviziju upravljanja otpadnim vodama kompanije kako bi se identifikovale mogućnosti za razdvajanje i optimizovanje tretmana.
Sprovesti procenu rizika skladištenja goriva pored reke i uvesti mere za smanjenje rizika prema potrebi, uključujući bolju zaštitu integriteta, nadzor ili premeštanje skladišta.
Sanirati lokaciju zagađenu PCB-om i obezbediti pravilno završno tretiranje/odlaganje ostatka PCB-a, odnosno zemljišta i opreme koja je kontaminirana PCB-om.
Deponija Kragujevac
Ključna ekološka pitanja
Neodgovarajuća lokacija i dizajn, kao i nepostojanje upravljanja procednim vodama i deponijskim gasom
Deponija koja je dostupna lešinarima i životinjama
Spontano sagorevanje otpada
Moguće nepravilno odlaganje opasnih supstanci
Opis lokacije
Opštinska deponija Kragujevac se nalazi na oko šest kilometara od grada, na plavnoj ravnici male reke. Deponija zauzima otprilike osam hektara i operativna je oko 30 godina.
Sveukupna procena lokacije
Deponija nije pravilno postavljena ili dizajnirana. Nema ni bazalnu podlogu, niti kontrolu i nadzorni sistem gasova ili procednih voda. Deo lokaliteta je vraćen na loše poljoprivredno zemljište i koristi se kao pašnjak. Deponija nije razvijena u ćelijama. Otpad se jednostavno stavlja na veliku površinu od 20 metara.
U vreme posete tima za procenu, deo deponije je zahvatio požar izazvan spontanim sagorevanjem, a isušivanje procednih voda vidljivo je na dnu deponije. Iako na deponiji postoji sigurnosna postaja na ulazu, ne naplaćuju se naknade za odlaganje otpada i ne koristi se formalni sistem teretnih listova ili određenih vozila. Ne postoji organizovano recikliranje, ali sakupljači smeća koriste lokaciju. Bilo je izveštaja da je nova deponija projektovana i da će biti izgrađena kada se obezbedi dovoljno sredstava.
Preporuke za lokacije
Prioritetne akcije
Ograničiti pristup neovlašćenim licima deponiji i podići svest o rizicima po životnu sredinu i zdravlje.
Uspostaviti sistem za beleženje vozila (npr. ime vozača, broj vozila) koji ulaze na deponije kako bi se utvrdila određena kontrola nad zloupotrebom deponije.
Ugasiti požare na deponiji i početi punjenje deponije u ćelijama. Smanjiti količinu zemlje koja se koristi za svakodnevno pokrivanje i poboljšati zbijanje otpada.
Srednjoročna akcija
Obnoviti deponiju kako bi se minimizirale procedne vode i proizvodnja deponijskog gasa, tj. instalirati zaštitni sloj male propusnosti, ventilacione sisteme i sisteme za prikupljanje i tretman procednih voda.
Sprovesti potpunu procenu procednih voda i deponijskog gasa i nadgledati podzemne vode u tom području.
Izgraditi novu, regionalnu deponiju u skladu sa Nacionalnom strategijom za upravljanje otpadom.
Pokrenuti aktivnosti sprečavanja i recikliranja otpada.
Institucionalni kapaciteti za zaštitu životne sredine
Lokalni akteri u Kragujevcu, uključujući Odeljenje i druge opštinske zvaničnike, vlasnici lokacija i relevantni instituti, pružili su snažan doprinos UNEP-ovim projektima čišćenja u fabrici Zastava i zadovoljni su rezultatima projekata. Istovremeno, UNEP projekti su ojačali kapacitete lokalnog upravljanja životnom sredinom i podstakli dalje interesovanje i podršku za zaštitu životne sredine u Kragujevcu.
U maju 2002. godine opština je osnovala svoje prvo Odeljenje za životnu sredinu. Odeljenje delimično finansira mali Eko-fond. Odeljenje ima svoje, odvojene stručnjake za životnu sredinu, ali interna komunikacija između lokalnih vlasti o pitanjima životne sredine je očigledno slaba. Prema lokalnim vlastima, ekološka svest je, u stvari, opala tokom protekle decenije. Eksperti za ekologiju i inspektori Odeljenja su stoga usredsređeni prvenstveno na deljenje svoje ekspertize kako bi povećali ulogu životne sredine u donošenju odluka u opštinama i promovisali obrazovanje i svest o životnoj sredini.
Tročlani inspektorat Opštinskog odeljenja za zaštitu životne sredine je osnovan 1994. godine. Inspektori imaju ovlašćenja da sprovode zakone ukoliko dođe do kršenja prava o vazduhu i buci. Kada je to potrebno, predmeti se prosleđuju javnom tužiocu radi sprovođenja građanskih radnji. Lokalni inspektori, međutim, ne prate ove slučajeve i uopšte ne znaju za njihov ishod. Uprava za urbanizam postavlja uslove za gradnju u urbanističkoj dozvoli, a dva republička inspektora su odgovorna za sprovođenje aktivnosti protiv velikih industrijskih zagađivača. Opštinski inspektori zaštite životne sredine, međutim, sarađuju sa republičkim inspektorima i učestvuju u pronalaženju rešenja za ekološke probleme koje postavljaju veći zagađivači.
Odeljenje za životnu sredinu je 2003. godine pokrenulo proces LEAP-a koji će odrediti prioritete životne sredine opštine. LEAP tim se sastoji od tehničkih i socijalnih timova i uključuje 20 zainteresovanih strana iz naučnih organizacija, nevladinih organizacija, preduzeća, Instituta za javno zdravlje, opštinskih vlasti i javnih komunalnih službi, između ostalog. Tokom prve dve faze procesa, za koje se očekuje da će se završiti početkom 2004. godine, LEAP tim će pripremiti izveštaj o stanju životne sredine i dati prioritet ekološkim problemima u Kragujevcu. Članovi LEAP tima su identifikovali kvalitet pijaće vode, kvalitet vazduha, sakupljanje i odlaganje otpada i kontaminirano zemljište kao prioritetna pitanja.
Zagađenje vazduha je ozbiljan problem u Kragujevcu. Glavni izvori zagađenja vazduha su fabrika Zastava i njena elektrana, gradski sistem centralnog grejanja na ugalj i automobilski saobraćaj. Budući da se grad nalazi u dolini, sumporni dioksid se povremeno akumulira u višim koncentracijama. Institut za javno zdravlje prati kvalitet vazduha i daje mesečne i godišnje izveštaje opštini, medijima, građanima i drugim zainteresovanim stranama. Prema Institutu, astma i bronhitis su identifikovani među 35.000 školske dece u gradu, a čak 10.000 dece je pogođeno problemima pluća tokom zimske grejne sezone. Institut se nada da će dobiti opremu u 2004. godini koja će joj omogućiti praćenje čestica.
Kao što je gore rečeno, opštinska deponija u Kragujevcu predstavlja prioritetni ekološki izazov za opštinu. Deponija je izgrađena pre trideset godina i sa 90% kapaciteta je premala da bi zadovoljila trenutne potrebe.
Različiti oblici čvrstog otpada - neopasni industrijski, medicinski, plastični, stakleni itd. - se mešaju na deponiji. Opasan otpad se prvenstveno skladišti u fabrikama. Problem je u tome što se često javljaju požari, a štetan dim odlazi u grad samo nekoliko kilometara dalje. Prema opštinskim vlastima, jedno gusto naseljeno susedstvo je redovno opterećeno visokim nivoom dima iz deponije. Ovaj problem dodatno pogoršava činjenica da Kragujevac ima brojne ilegalne deponije na kojima se takođe spaljuje otpad. Institut za javno zdravlje izvestio je da nema opremu potrebnu za merenje koncentracija dioksina i furana od spaljivanja otpada.
Zalihe pijaće vode za Kragujevac dolaze iz dva veštačka jezera i izvora podzemnih voda. Iako je snabdevanje generalno adekvatno, prema opštinskim vlastima, voda ima loš ukus i miris. Konkretno, jedan izvor, rezervoar Gruža, ima visok procenat organskih materija, kao što je pokazano visokim hemijskim vrednostima potrošnje kiseonika (COD). Međutim, prema Institutu za javno zdravlje, nivoi KMnO4 u rezervoaru (laboratorijska metoda koja se koristi za procenu KPK vode) su znatno ispod važećih granica, ali još uvek podrivaju kvalitet vode i izazivaju zabrinutost za javno zdravlje.
Kragujevac ima najveće komunalno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u Republici Srbiji. Postrojenje se nalazi osam kilometara izvan grada i radi od 1990. godine. Kanalizacija i industrijske otpadne vode se isporučuju preko kanala dužine 23 kilometra. Postrojenje trenutno uklanja 96% zagađivača otpadnih voda pre ispuštanja tretiranog proizvoda u reku Lepenicu, koju tromesečno prati Institut za javno zdravlje. Predobrada industrijskih otpadnih voda je slaba, nedostatak koji će morati da se reši kao deo ekonomskog oporavka lokalnih proizvodnih pogona. Postrojenje je počelo eksperimentisanje sa primenom taloga za kanalizaciju pod vođstvom Instituta za javno zdravlje.
Preporuke
Stvaranje Odeljenja za zaštitu životne sredine je važan korak u jačanju opštinskih kapaciteta za upravljanje životnom sredinom. Opština treba da obezbedi da Odeljenje za zaštitu životne sredine ima adekvatan pristup informacijama i da bude potpuno uključeno u donošenja odluka, uključujući proces urbanog planiranja. Odeljenje bi trebalo da ima punu podršku u svojim naporima da poveća javnu svest i promoviše zaštitu životne sredine.
Proces LEAP-a nudi obećanje o postizanju konsenzusa oko ekološke agende i pružanje pomoći nacionalnih vlasti i potencijalnih međunarodnih partnera. Proces zaslužuje da ima punu podršku i identifikovani, a prioritetni projekti da budu implementirani.
U skladu sa Nacionalnom strategijom upravljanja otpadom, treba težiti mogućnosti uspostavljanja odgovarajuće regionalne deponije.
Prioritetnu pažnju treba posvetiti zdravstvenim rizicima kojima se izlaže stanovništvo zagađenjem vazduha u Kragujevcu i oko njega. Koraci za smanjenje koncentracije sumpor dioksida, dima i drugih zagađivača treba odrediti i implementirati.
Kragujevac srećom ima postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda koje dobro funkcioniše. Potrebno je preduzeti mere opreza kako bi se osiguralo da se procesi industrijske predobrade poboljšaju pre nego što proizvodnja industrije poraste.
Problemi sa snabdevanjem pijaćom vodom u Kragujevcu zahtevaju potpuniju istragu. U bliskoj budućnosti, treba razmotriti prednosti upravljanja pitanjem vode. Smanjenje ukupne potrošnje može smanjiti potrebu za korišćenjem inferiornih izvornih voda i izvora pijaće vode viših vrednosti za nepijaće svrhe.
ZAKLJUČAK
Kao rezultat toga, sanirani su ekološki problemi u Kragujevcu vezani za bombardovanje.
Imajući u vidu ovaj napredak na četiri lokacije, izveštaj zaključuje da se Kragujevac i Novi Sad više ne smeju smatrati ekološkim „žarištima”.
IZVORNI DOKUMENTI
From Conflict to Sustainable Development - Assessment of Environmental Hot Spots (Serbia and Montenegro, April 2004)
From Conflict to Sustainable Development - Assessment an Clean-up in Serbia and Montenegro (2004)
Komentara: 0