Izveštaj komisije za pregled i ocenu doktorske disertacije: STILSKO-RETORIČKI POSTUPCI I POLITIČKI DISKURS U PAROLAMA,SLOGANIMA I GRAFITIMA PROTESTA PROTIV NATO-BOMBARDOVANJA SR JUGOSLAVIJE 1999, kandidatkinje mr Tamare Gruden
SAŽETAK
Istraživanje političkog diskursa parola, slogana i grafita protesta protiv NATO bombardovanja 1999. izvorno je empirijsko naučno istraživanje, opisno-deskriptivni i post factum eksperiment. Korpus parola i slogana protesta protiv NATO bombardovanja 1999. istražen je dvostranom metodom korpusne lingvistike: kvantitativnom metodom frekvencijskog rečnika i kvalitativnom metodom kritičke analize diskursa. Identifikovane su, argumentovane i analizirane osobenosti istraživanog jezičkog korpusa i njegovog političkog diskursa. Kvantitativna komponenta istraživanja usmerena je na primenu Zipfovih zakona na istraživani korpus i na izradu frekvencijskog rečnika parola i slogana protesta protiv NATO bombardovanja 1999. Pri izradi frekvencijskog rečnika parola i slogana protesta protiv NATO bombardovanja 1999. preuzeta je metodologija Laboratorije za eksperimentalnu psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, kojom je napravljen Srpski korpus na internetu – CSL (Corpus of serbian language). Preuzeta metodologija u izradi frekvencijskog rečnika omogućila je poređenje (po nekom od osnova) sa već postojećim korpusima srpskog jezika i specijalnim frekvencijskim rečnicima srpskog jezika. Nus proizvod istraživanja – frekvencijski rečnik parola i slogana protesta protiv NATO bombardovanja 1999. prikazan je u dva vida, kao: Azbučno-frekvencijski rečnik, i Frekvencijski rečnik – rangovni poredak. Pri sastavljanju korpusa poštovan je zahtev teorije korpusa – homogenost i reprezentativnost. Korpus jezičke građe istraživanja je specijalni korpus i sastoji se samo od posebno odabranih tekstova: čini ga šest zbirki parola i slogana protesta protiv NATO bombardovanja SR Jugoslavije 1999, publikovanih tokom i nakon protesta, a prečišćen i sveden elektronski korpus istraživanja (kolekcija mašinski čitljivih tekstova) iznosi 1244 parole i slogana protesta protiv NATO bombardovanja 1999. na srpskom jeziku. Jezički uzorak istraživanja čini i 137 zidnih grafita koji nisu ušli u elektronski korpus, ali su predmet analize...
* * *
Svi smo mi skloni olakom zaboravu, ne samo događaja, nego i ličnosti, velikih i značajnih imena iz bliže i dalje istorije, nesvesno prihvatajući Ničeovo upozorenje – da bi se istorija podnela, potrebna je doza zaborava. Možemo se složiti sa Todorom Kuljićem da postoji i prošla budućnost i buduća prošlost i da angažman misli o prošlosti uliva upravo nada. Iskustvo je savremena prošlost koje se možemo sećati a nada prisutna u sadašnjici je osavremenjena budućnost, unutrašnja veza prošlosti i budućnosti. Strukture očekivanja, koje oblikuju sliku prošlosti, važnije su od realnosti istih nada, tvrdi L. Helšer. Stoga ne bi trebalo dozvoliti da današnji „preuzimači sećanja” i njihov današnji politički diskurs menjaju odnos između pamćenja i zaborava, da pomeraju naše dimenzije prostora sećanja i naše puteve promišljanja prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Ili kako to kaže Đuro Šušnjić: „Ukratko: mi se moramo odlučiti ili za školu pamćenja ili za školu mišljenja!”. U protivnom, ostaje nam samo da sledimo moto izložbe Dušana Otaševića: „Pojedinac bez pamćenja – vesela nacija” i sednemo u njegov „Amnezijator” – veliku stolicu napravljenu od drvenih ploča, opremljenu nekom vrstom kacige, odnosno šlemom u obliku šajkače, spremnu da dočeka svakog pojedinca da u nju sedne i prepusti se zaboravu, a predstavljenu uz prateći reklamni spot koji u duhu najatraktivnijih marketinških poruka ističe važnost ovog proizvoda: „Amnezijator poboljšava vašu sklonost ka zaboravljanju, otklanja vezu između uzroka i posledice i omogućava da zaboravite i ljude i događaje”. Sa nadom da do toga neće doći, napisan je ovaj prilog radu.
Komentara: 0