Kragujevac 1999. - 11 puta pod bombama

HRONOLOGIJA NATO BOMBARDOVANJA SRJ

Prvo bombardovanje: 24. mart 1999. oko 20:35 - pogođena kasarna "Milan Blagojević", oštećeni Muzej "21. oktobar" i Istorijski arhiv Šumadije.

Dani kada je grad najviše stradao:

24. mart - oko 20:35 pogođena kasarna Milan Blagojević u Kragujevcu. Oštećeni Muzej "21. oktobar" i Istorijski arhiv Šumadije
9. april - 01:13 pogođen zavod "Crvena zastava" u Kragujevcu (Fabrika automobila i Energetika, a razoren deo Zastava kamiona), povređena su 124 zaposlena, a na hiljade radnika ostalo je bez posla
12. april - oko 2:44 bombardovana fabrika automobila „Zastava“. Potpuno razoreni "Kovačnica", "Lakirnica", zgrada Elektronsko-računarskog centra i "Alatnice"
13. april - raketirano vojno skladište rezervoara sa gorivom u selu Leskovac kod Knića
14. april - gađani objekti u blizini Železničke stanice u Kragujevcu.
15. april - bombarodvana kasarna "Radomir Putnik" i kasarna u Divostinu
24. april - oko 20:35 pogođena kasarna "Milan Blagojević"
8. maj - pogođena sa tri projektila Kasarna "Vojvoda Radomir Putnik", kao i pošta u naselju Aerodrom
17. maj - bombardovane Šumarice, uništene kupole, simbol stradanja žrtava Drugog svetskog rata
30. maj - uništen antenski stub predajnika Radio Kragujevca (poslednji dan bombardovanja Kragujevca)

PRVI NAPAD NA ZASTAVU (KRAGUJEVAC, 1999)

U toku 78 dana koliko je trajalo bombardovanje u Srbiji, u Kragujevcu se 218 puta oglasio signal vazdušne opasnosti, a grad i najbliža okolina bili su izloženi neposrednim dejstvima 20 puta. Prvo dejstvo usledilo je 24. marta, desetak minuta nakon oglašavanja signala za prvu vazdušnu opasnost, kada je oko 20:35 sati pogođena kasarna "Milan Blagojević". Kragujevac je najviše stradao 9. i 12. aprila kada je pogođena "Zastava", 15. aprila kasarna "Radomir Putnik" i kasarna u Divostinu i 8. maja kada je bomba pogodila poštu u naselju Aerodrom.

Građani Kragujevca bili su pod vazdušnom opasnošću ukupno 40 dana 6 sati i 33 minuta.

Izvor: Kragujevac blog

Galerija PPNS: MILOSRDNI ANĐEO 1999

ARHIVA PPNS

Šreder je prvi nemački kancelar posle Adolfa Hitlera koji je poslao nemačku vojsku u inostrani rat, u sklopu napada NATO na Jugoslaviju 1999. godine. Ovu odluku je opravdao na sledeći način: "Na genocid u Jugoslaviji ne može se odgovoriti pacifizmom i Nemačka mora da stane iza etničkih Albanaca, žrtava proterivanja, silovanja i ubijanja".

Izvor: Vikipedia

Gerhard Šreder, bivši kancelar Savezne Republike Nemačke (1998-2005) je 9. marta 2014. na jednoj manifestaciji nemačkog nedeljnika Die Zeit priznao da je bombardovanje Srbije 1999. godine bilo protivzakonito.

- Naravno je ono što se na Krimu desilo, nešto što nije u skladu sa međunarodnim pravom. Ali, znate li zašto sam ja oprezan prilikom upiranja prsta? To ću vam sada objasniti: Zato što sam tako nešto i ja sam uradio!

Šta ste uradili?

- Prekršaj protiv međunarodnog prava napravio! Kad se radilo o pitanju kako se odvija stanje u Jugoslaviji, odnosno u ratu na Kosovu i Metohiji, mi smo tada naše vojne avione, Tornada, poslali u Srbiju. Mi smo zajedno sa NATO-om bombardovali jednu suverenu državu, bez saglasnosti saveta bezbednosti.