Vladimir Veličković: Krivi su za raspad Jugoslavije, bombardovanje i nastavak te priče
- Ne vole oni kad im se sipa ispred nosa to što su nam uradili - kaže za "Blic" Vladimir Veličković povodom izložbe "Srbija 19 godina od 1999 - I dok su bombe padale" koja će u petak 23. marta (18) biti otvorena u Istorijskom muzeju Srbije uoči godišnjice početka NATO agresije.
Na izložbi će biti predstavljeni radovi Biljane Vilimon i Vladimira Veličkovića nastali pod utiskom događaja kojima su i sami umetnici svedočili - ona iz Srbije, a on iz Francuske.
- Izloženi radovi su odgovor umetnika na zločin nad Srbijom. Iza njih nema nikakve ideologije niti stranačke obojenosti; to je čista emocija umetnice koja doživljava rat u Beogradu u svom stanu preko puta Generalštaba, koja slika dok joj geleri lete kroz prozor i umetnika koji iz Pariza, kroz Trijumfalnu kapiju, gleda na ono što se u Srbiji dešava od 1992. naovamo - kaže za "Blic" dr Dušica Bojić, direktorka Istorijskog muzeja Srbije i autorka izložbe zajedno sa Tijanom Jovanović Češkom.
Postavku čini svih 18 crteža iz ciklusa "Zbogom pameti" Biljane Vilimon, formata između 140x220cm i 220x220cm i jedna slika Vladimira Veličkovića iz serijala "Moja zemlja koje više nema" formata 411x205cm.
- Moji crteži su zabeleške nastale u toku bombardovanja, ratni dnevnik. To je bio moj sistem odbrane: tako što sam beležila parole, sve što se događa na ulici, što sam gledala u vestima i doživljavala u svom stanu, u blizini Vlade u Nemanjinoj i Generalštaba - kaže za "Blic" Biljana Vilimon.
Kada je čula da počinje bombardovanje, nastavlja ona, prvo je bila zaprepašćena, a onda je, u magnovenju, nabavila ogroman papir u rolni od 220 cm visine i neke boje.
- Nisam razmišljala o skloništima, jer je naša zgrada u blizini legitimnih NATO meta i znala sam da će sve okolo biti bombardovano. Nije mi padalo na pamet da se sklanjam jer prosto nikada ne možeš da proceniš koliko neko može da pogreši; to su više matematike kojima nisam htela da se bavim. Htela sam da to beležim, da izbacim na papir i to mi je strašno pomoglo.
Tako sam beležila i sve druge događaje: rascep Jugoslavije kroz ciklus "Kroz crveno", a "YU Heads" sam pravila na temu događaja na ulici. Sve što sam radila je angažovano i primereno situaciji u kojoj živimo. Ciklus koji se tiče bombardovanja je možda malo autentičniji jer je nastajao baš dok padaju bombe, dok ti buše krov, dok pucaju stakla na prozorima, dok ti sediš unutra, praktično zarobljen 78 dana. To je bio rad po ceo dan. Ja sam ustajala da bih radila. Sirene me uopšte nisu zanimale, samo da završim slike i da od materijala koji sam imala napravim neku zabelešku - dodaje Biljana.
I njeni i Veličkovićev rad su pokloni umetnikâ Istorijskom muzeju.
- Njima je trebalo nešto što nije šminkanje istorije, već je rađeno u tom trenutku, u ateljeu, bez koketiranja, bez traženja političkih poena, nešto viđeno očima umetnika. Pikaso je slikao "Gerniku", reakciju na određena ratna događanja u modernom maniru, i to je ostalo za sva vremena. Dakle, nije u Istorijskom muzeju samo ono što je klasično rađeno već ima i dela u modernom maniru, što odgovara duhu vremena – ocenjuje Willimon.
Ona će prisustvovati otvaranju izložbe, dok će Vladimir Veličković biti opravdano odsutan, zbog poslovnih obaveza u Francuskoj. Iz svog ateljea u Parizu rekao nam je da je njegova slika nastala kada je počelo "ovo naše raspadanje".
- Bile su dve slike. Jedna je nastala 1992, kada je počeo rat u Bosni, i tako je i nazvana (1992). Druga iste tematike nastala je dve godine kasnije, a posle nje i serija većih slika, od kojih će jedna biti izložena u muzeju. Ta serija se i dalje nastavlja - ističe Veličković za "Blic".
On je raspad Jugoslavije, a potom i bombardovanje Srbije posmatrao iz Francuske.
- U očajanju sam to gledao, sa puno bola i muke sam to primio i taj bol i muka i dalje mi traju. Tu više ništa ne može da se promeni, ali ja sam zadrti jugonostalgičar, dopalo se to nekom ili ne - poručuje umetnik i svoju sliku "Moja zemlja koje više nema" opisuje kao "pustu zemlju sa vešalima, crnu, izbodenu kraterima... ono što se u tim i takvim situacijama događa".
Od direktorke Istorijskog muzeja saznajemo da planira da postavku prikaže i van Srbije.
- U toku trajanja izložbe ja ću se potruditi da organizujem da je prikažemo gde god je moguće da bude primljena. Računamo da umetničke radove na tu temu nijedna zemlja ne bi smela da odbije – ocenjuje Dušica Bojić.
Vladimir Veličković sa skepsom komentariše tu ideju.
- Ne znam da li će oni to prihvatiti jer su krivi ne samo za raspad Jugoslavije i bombardovanje već i za nastavak te priče. Suočavanje s istorijom nije po ukusu svih. Ne znam kako će direktorka uspeti to da proturi i plasira, ali bi bilo jako dobro i efikasno da im se malo pokaže šta se dešavalo. Ne vole oni kad im se to sipa ispred nosa i kad saznaju šta su uradili. Ali, tu smo gde smo. Na pogrešnom mestu, to je problem - zaključio je Veličković.
Osim 18 Biljaninih crteža i jedne Vladine slike, na izložbi će biti i fotografije srušenih objekata, hronološka linija, štampa iz tog vremena, kao i neki originalni predmeti od PVO i RVO, poput delova “stelta”. Izložba će biti otvorena do 11. juna.
Komentara: 0