KG VODIČ PPNS: KALENDAR DOGAĐAJA U KRAGUJEVCU



Zbog prekomerne zagađenosti vazduha, zaštitnik građana Zoran Pašalić pokrenuo je 14. januara postupak kontrole rada nadležnih u Kragujevcu, kao i u Beogradu, Pančevu, Nišu, Užicu i Kosjeriću.

Pre toga zatražio je kontrolu rada i Ministarstva zaštite životne sredine. Zaštitnik je saopštio da Ministarstvo zaštite životne sredine i drugi nadležni državni organi nisu preduzeli niti sproveli nijednu konkretnu meru u toku 2018. i 2019. godine, iako je pogođen veći broj gradova i lokalnih samouprava u Srbiji. Ujedno je poručeno da postoji potreba da se aktivnije pristupi rešavanju ovog problema.



ZAGAĐENJE VAZDUHA U KRAGUJEVCU

Tri dana nakon pokretanja postupka - 17. januara, Grad Kragujevac učinio je javno dostupnim podatke o aerozagađenju na teritoriji grada u decembru 2019. i prvih 13 dana januara 2020. godine. Na sajtu grada vidi se da je 25. decembra postavljen izveštaj za novembar, a 17. decembra za oktobar i novembar prošle godine.

ČAĐ, SUMPORDIOKSID I AZOTDIOKSID U KRAGUJEVCU

U prvih 13 dana januara čađ je samo na teritoriji Pivare prelazila maksimalne vrednosti - 73 mikrograma po metru kubnom (μg/m3), a "dozvoljeno" je 50, stoji u rezultatima koje je Grad objavio.

Ispod graničnih vrednosti imisije (GVI) bile su "osnovne zagađujuće materije" sumpordioksid (SO₂) i azotdioksid (NO₂) ne samo u Pivari, već i na ostalim lokalnim mernim stanicama za svakodnevna imisiona merenja, a to su: Čistoća, spomenik Štafeta i O. š. Jovan Popović.

Kada je reč o imisija azotdioksida i čađi poreklom iz saobraćaja za prvih 13 dana januara saznajemo da nije bilo dana iznad GVI.

Merenja kod Medicinske škole pokazuju da je maksimalna vrednost azotdioksida bila je 46 (GVI 85μg/m3), a čađi 47 (GVI 50μg/m3)

U odnosu na tu lokaciju, na Maloj Vagi izmerena je veća vrednost azotdioksida - 66, a manja čađi - 44, što je takođe ispod GVI.

SUSPENDOVANE ČESTICE PM_¹⁰ U KRAGUJEVCU

Praćenje su i suspendovane čestice PM₁₀, čija je granična vrednost 50μg/m3, a ta merenja pokazuju najlošije rezultate.

U četiri dana uzorkovanja (9, 10, 13. i 14. januara) u ulici Nikole Pašića, maksimalna vrednost bila je više nego duplo veća od granične - čak 104. Takvo stanje bilo je sva četiri dana.

Na lokaciji kod Osnovne škole "Mirko Jovanović" uzorkovanje je vršeno u periodu od 1. do 14. januara, a utvrđeno je još gore stanje. Naime, maksimalna vrednost PM₁₀ bila je 3,5 puta veća - čitavih 177μg/m3. Takvo stanje trajalo je 12 dana.

SUSPENDOVANE ČESTICE PM_^2.5, BENZEN, UGLJENMONOKSID, OLOVO I OZON U KRAGUJEVCU?

Prisustvo suspendovanih čestica PM_2.5 kao zagađujućih materija nije navedeno u rezultatima utvrđenim na teritoriji Kragujevca u ovom mesecu, sudeći prema zvaničnom izveštaju grada, iako se nalaze u Kriterijumima za ocenjivanje koncentracija zagađujućih materija po Uredbi o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha u Srbiji.

Pored praćenja PM_2.5, domaća regulativa uključuje i benzen, ugljenmonoksid, olovo i ozon, ali ni ti podaci nisu navedeni za januar.

Tih informacija iz Kragujevca nema ni na sajtu Agencija za zaštitu životne sredine, za razliku od 13 gradova sa kompletnim podacima.

Prema pomenutim Kriterijumima, koje javnosti čini dostupnim Odeljenje za kontrolu kvaliteta vazduha pri Agencija za zaštitu životne sredine, zagađujuće materije (μg/m3) su: sumpor dioksid (SO₂), azotdioksid (NO₂), suspendovane čestice PM₁₀ i PM_2.5, ozon (O₃), ugljenmonoksid (CO), olovo (Pb) i benzen (C₆H₆).

Glavni izazovi u oblasti kvaliteta vazduha u Srbiji odnose se neprimenjivanje instrumenata javnih politika za rešavanje ovog problema, kao i na nedovoljno pouzdan monitoring kvaliteta vazduha, objavila je fondacija Fridrih Ebert u analizi kvaliteta vazduha i procesa evropskih integracija Srbije. Pored ostalog, naznačeno je:

"Nacionalna strategija zaštite vazduha još uvek nije izrađena i usvojena. Planovi kvaliteta vazduha nisu usvojeni za sve gradove u kojima je vazduh treće kategorije. U oblasti monitoringa, najveći problem predstavlja opadajući trend validnih satnih vrednosti iz državnog sistema monitoringa kvalitet vazduha, koji se spustio od 94% u 2011. godini na 48% u 2018. godini. Lokalne samouprave ne prikazuju
podatke o kvalitetu vazduha na transparentan, lako dostupan i razumljiv način za većinu građana. Neki od gradova u kojima je vazduh u trećoj kategoriji, poput Kragujevca, Kraljeva i Užica, nemaju merenje koncentracija PM10 i PM2.5 čestica u realnom vremenu".

Podsećamo, predstavnici Ministarstva zaštite životne sredine i Ministarstva zdravlja obavestili su Vladu Srbije "da je trenutno zagađenje vazduha u našoj zemlji čestičnog tipa, i da varira u zavisnosti od perioda dana, klimatskih uslova i samog prisustva izvora zagađenja". 

Zaštitnik Pašalić je ranije istakao da su u svim "prozvanim" mestima uzrok prekomernog zagađenja bile suspendovane čestice PM10 i/ili PM2,5. Dodao je da je prekomerna zagađenost vazduha sa zabeleženim visokim koncentracijama pomenutih čestica "opravdano uznemirila javnost i građane i nedvosmisleno ukazala na neophodnost preduzimanja hitnih mera u cilju uspostavljanja preporučenih bezbednosnih granica za kvaliteta vazduha".

Pre deset godina Skupština grada Kragujevca je objavila da zagađenost vazduha zauzima značajno mesto među ekološkim problemima.

Kako je objavljeno u Službenom listu od 2. novembra 2009. godine, problem je što nema kvantitativnih podataka koji konkretni izvori najviše doprinose zagađenju, iako je, jasno da je u pitanju aerozagađenje iz tehnoloških procesa različitih industrijskih grana, sa otvorenih skladišta i deponija različitih kategorija industrijskog otpada, zatim sagorevanja čvrstog i tečnog goriva u grejnoj sezoni i saobraćaja na najopterećenijim tranzitnim ulicama u centru i na ulazno-izlaznim pravcima u opštinski centar.

Među posebnim ciljevima zaštite životne sredine tada je navedeno i smanjenje emisije aerozagađenja i buke iz saobraćaja izmeštanjem tranzitnog saobraćaja kroz realizaciju zaobilaznica na teritoriji grada.

Kao jedna od devet obaveznih strateških mera zaštite vazduha bila je obaveza ugradnje uređaja za prečišćavanje vazduha (efikasnih filterskih sistema) za objekte i projekte potencijalne izvore aerozagađenja, objavljeno je u Listu.

Godinu dana ranije - 2008. - objavljen je stručni članak "Stanje zagađenosti vazduha u odnosu na pojedine parametre za grad Kragujevac u periodu od 1999. do 2008. godine kao jednog od faktora rizika za nastanak HOBP" čiji su autori: Jelena Lučić iz Kliničkog centra, Nela Đonović sa Medicinskog fakulteta, Ljiljana Delić i Predrag Delić iz Institut za javno zdravlje - u Kragujevcu, i Staniša Jevremović iz ordinacije Zdravlje u Petrovca na Mlavi. Nihovo istraživanje hroničnih opstruktivnih bolesti pluća potvrdilo je "visoki stepen povezanosti pojedinih parametara aerozagađenja sa mortalitetom od hronične opstruktivne bolesti pluća".

Iz ovog rada se saznalo da medicinska istraživanja u svetu i kod nas pokazuju da poseban uticaj na zdravlje ljudi imaju specifične zagađujuće materije iz vazduha organskog porekla, kao i suspendovane čestice u vazduhu, bilo da direktno prouzrokuju oboljevanje, egzacerbaciju već postojećih bolesti disajnih organa, ili izazivaju alergijske manifestacije koje dovode do hroničnih nezaraznih respiratornih bolesti.

Zaštita vazduha u Kragujevcu i program monitoringa kvaliteta vazduha u fokusu su Radne grupe za smanjenje aerozagađenja u kojoj sarađuju predstavnici grada i republike. Oktobra 2018. godine najavljeno je da će "nakon analize uzroka zagađenja i resursa kojima Srbija raspolaže", biti "primenjena iskustava zapadnih zemalja koje su napravile značajne pomake u smanjenju zagađenja vazduha".

Redovnu kontrolu vazduha u Kragujevcu sprovodi Institut za javno zdravlje od 1975. godine.



U nastavku su kompletni podaci o aerozagađenju na teritoriji Kragujevca za period od početka septembra 2019. do 14. januara 2020. (hronološki unazad). 

U izveštajima se ponavlja da mere za poboljšanje kvaliteta vazduha mogu biti kratkoročne i dugoročne.

Kratkoročne mere podrazumevaju:

• redovno pranje i čišćenje ulica i trotoara u urbanom delu grada, posebno deo grada oko autobuske stanice i samom centru (vlažno pranje); 
• ograničenje kretanja teških kamiona i šlepera u centru grada tokom saobračajnih špiceva.

Dugoročne mere su:

• smanjivanje broja individualnih ložišta na čvrsta goriva (drvo, ugalj); 
• izmena rada energana sistema centralnog daljinskog grejanjа; 
• nastavak uvođenja gasifikacije;
• оzelenjavanje javnih površina (stvaranjem mini parkova);
• smanjivanje frekventnost saobraćaja u gradskom jezgru tako što će se zabraniti saobraćaj za teške kamione.

Foto: Zoran Petrović, Ivan Stojanović
Dejan Milošević/Prviprvinaskali.com

MINISTAR ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE: NE PRATITE STRANE SAJTOVE, VEĆ NAŠA MERENJA VAZDUHA

PODACI AIRVISUAL NON-STOP NA PPNS

OD 26.000 PRIJAVA ZA UGRUŽAVANJE ŽIVOTNE SREDINE, SAMO DVE TUŽBE



ZAŠTITNIK GRAĐANA POKRENUO POSTUPAK KONTROLE RADA ZBOG PREKOMERNE ZAGAĐENOSTI VAZDUHA U BEOGRADU, PANČEVU, NIŠU, KRAGUJEVCU, UŽICU I KOSJERIĆU, 14. 1. 2020.

ZAŠTITNIK GRAĐANA TRAŽI ODGOVORE NADLEŽNIH POVODOM PREKOMERNOG ZAGAĐENJA VAZDUHA, 13. 1. 2020.

STRANICA KOJA SE ČUJE - ZORAN MODLI
PRVI PRVI NA SKALI KRAGUJEVAC FB STRANA, TVITER, INSTAGRAM