Mere prevencije u cilju rešavanja problema aerozagađenja

Saopštenja ministarstva, 16. januara 2020.

Srbija se nalazi u regionu koji ima problem sa aerozagađenjem, posebno u gradovima. I ne od juče. To traje desetinu godina. Najveći zagađivači vazduha u zimskim mesecima su termoenergetski i industrijski sektor, gradske toplane, i naročito individualne kotlarnice i saobraćaj. Problem erozagađenja dodatno usložnjavaju i geografski i mikroklimatski uslovi, nedostatak vetrova, košave, kiše.

Ministarstvo zaštite životne sredine je problem kvaliteta vazduha izdvojilo kao jedno od prioritetnih za rešavanje u okviru poslova unapređivanja stanja životne sredine u Srbiji, i shodno tome, od svog osnivanja, odnosno u protekle dve godine ukazivalo na složene i dugoročne uzroke i posledice ovog problema i zajedno sa civilnim sektorom, medijima, stručnjacima predlagalo primenu mera i jačanje svesti najšire javnosti.

MZŽS preduzima mere i moguća rešenja kako iz svoje nadležnosti tako i van njih kako bi se taj problem rešio.

Ključ za rešavanje aerozagađenja je na lokalu, u opštinama i gradovima gde se građani suočavaju sa tim problemima. Na to ih obavezuje Zakon o zaštiti vazduha koji propisuje da su jedinice lokalne samouprave obavezne da vode brigu o kvalitetu vazduha u svojim sredinama i da izrade kratkoročne i dugoročne planove kvaliteta vazduha, na osnovu kojih primenjuju mere zaštite vazduha i ljudi.

Kako je propisano Zakonom o zaštiti vazduha, član 31, obaveza je nadležnog organa jedinice lokalne samouprave da donese Plan kvaliteta vazduha, sa ciljem da se postigne odgovarajući kvalitet vazduha ili ako postoji stalno zagađenje vazduha na određenom prostoru. Istovremeno, članom 74. propisana je nadležnost APV i JLS nad inspekcijskim nadzorom na njihovoj teritoriji i objektima.

Prepoznajući urgentnost i značaj preduzimanja mera za poboljšanje kvaliteta vazduha u lokalnim zajednicama, Ministarstvo je tokom protekle dve godine imalo niz sastanaka sa predstavnicima lokalnih samouprava, a posebno sa predstavnicima Beograda, Niša, Užica, Smedereva, Valjeva, Kosjerića i Vladimiraca - gradova i opština koji su među najugroženijim aerozagađenjem, dajući im stručnu podršku i predloge za rešavanje tih problema kao i moguću finansijsku pomoć u gašenju kotlarnica.

Ministarstvo zaštite životne sredine je u više navrata upozorilo jedinice lokalnih samouprava na njihovu zakonsku obavezu izrade kratkoročnih i dugoročnih Planova kvaliteta vazduha, i zatražilo izveštaje o ispunjavanju ove obaveze. Od 145 kontaktiranih JLS, do sada je 66 opštinskih i gradskih uprava dostavilo izveštaj, od kojih se 29 JLS izjasnilo da će u 2020. godini vršiti merenja, 16 JLS se obavezalo da planira mere i aktivnosti, a 21 JLS se izjasnila da ne vrši merenje kvaliteta vazduha niti planira izradu Planova! S tim u vezi, Ministarstvo proverava postojanje takvih planova u opštinama i gradovima, i za one koji nisu to uradili primeniće se propisane sankcije, odnosno uputiće se na obaveze primene mera na koje ih Zakon obavezuje.

Ministarstvo je u okviru svojih nadležnosti preduzelo i inspekcijski nadzor velikih emitera štetnih gasova. Republička inspekcija za zaštitu životne sredine je u 2018. godini obavila 83 inspekcijska nadzora velikih emitera štetnih gasova i podnela 1 prekršajnu i 13 prijava za privredne prestupe, a u 2019. godini obavila 94 inspekcijska nadzora o kvalitetu vazduha i pri tom izrekla 1 prekršajnu i 12 prijava za privredne prestupe.

Ministarstvo i dalje ostaje otvoreno i spremno da pruži svaku pomoć lokalnim samoupravama kao i do sada, u planiranju i realizovanju mera za poboljšanje kvaliteta vazduha u ovim opštinama.

Ministarstvo zaštite životne sredine je, svesno problema nedovoljnog broja mernih stanica, kao osnove za postupanje u ovoj oblasti. U cilju dobijanja podataka o kvalitetu vazduha, u 2019. godini izdvojili smo 25.200.000 dinara za poboljšanje monitoringa u okviru Državne mreže Agencije za zaštitu životne sredine.

Ministarstvo sprovodi meru pošumljavanja kao najefikasniju i najjeftiniju meru za unapređenje stanja životne sredine, a posebno za poboljšanje kvaliteta vazduha, ne samo u nacionalnim, već i regionalni i međunarodnim okvirima. U okviru kampanje pošumljavanja, MZŽS je u 2018. godini izdvojilo 41 milion dinara na osnovu čega su realizovani projekti pošumljavanja u 12 lokalnih samouprava ( 150 hektara), a u 2019. godini je opredeljeno 41 milion dinara u ove svrhe, koje je iskoristilo 12 opština za realizaciju 13 projekata pošumljavanja javnih površina autohtonim sadnicama (131 ha).

I u ovoj godini, Ministarstvo takođe planira 41 milion dinara za pošumljavanje.

Ministarstvo sprovodi i priprema projekte po čijem će se usvajanju primeniti niz mera koje će doprineti boljem kvalitetu vazduha u Srbiji. U toku je uspostavljanje sistema zaštite vazduha, koju realizujemo u okviru međunarodnog projekata Strategije zaštite vazduha( IPA projekat).

Pored predlaganja i neposredne tehničke podrške u primeni ovih aktivnih mera poboljšanja kvaliteta vazduha, Ministarstvo je na brojnim skupovima različite segmente društva snažilo u uključivanje u rešavanja ovog problema, poput institucija, civilnog sektora, medija, stručnjaka, privrede. Tim povodom smo u stalnom kontaktu sa medijima, a posebno u proteklih 15 dana kada smo imali 260 objava u medijima koji su preneli izjave, stavove i predloge Ministarstva zaštite životne sredine o ovoj temi.

Kako je na manifestaciji Ministarstva „Smanjimo emisiju štetnih gasova i delujmo ekološki“ koja je održana 29. septemra 2019. godine istaknuto, Srbija mora krenuti sa ozbiljnim merama kako bi se emisija smanjila, poboljšao kvalitet vazduha, preduzele strateške mere u brojnim sektorima, i svi zajedno poveli računa o budućnosti Srbije, ako nam je do nje stalo. Razume se, za sve ovo su potrebna milionska novčana sredstva, u evrima…Ali i podrška.

Dakle, mere koje su neophodne su:

Izrada planova kvaliteta vazduha JLS;
Gašenje individualnih kotlarnica;
Promena energenata koji se koriste;
Intenzivni nastavak zaštite vazduha od termoelektrana i elektro-energetskih kapaciteta;
Zabrana uvoza automobila i vozila sa Euro 3 motorom;
Reorganizacija i redukcija saobraćaja;
Prelazak na upotrebu vozila sa čistijim pogonom i uvođenje različitih olakšica za njihovu kupovinu i korišćenje;
Pojačan tehnički pregled vozila;
Pošumljavanje

I na kraju, od svih predloženih i neophodnih mera, formalna nadležnost Ministarstva zaštite životne sredine jedino se ogleda u tački 1.

MERE PREVENCIJE U CILJU REŠAVANJA PROBLEMA AEROZAGAĐENJA

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić sastala se sa predstavnicima svih relevantnih institucija i ministarstava, sa kojima je razgovarala o aktuelnim podacima merenja kvaliteta vazduha u Srbiji i merama prevencije koje treba preduzeti kako bi se problem ključnih aerozagađivača sistemski rešio.

Vlada će formirati telo koje će koordinirati rad svih državnih organa, obaveštavati javnost i predlagati i analizirati efekte mera koje Srbija sprovodi u cilju zaštite životne sredine.

Predstavnici Ministarstva zdravlja i Instituta za javno zdravlje Srbije naglasili su da nema razloga za paniku, da podaci zdravstenih ustanova pokazuju da nema povećanja broja dece koja su primljena na lečenje u odnosu na isti period u prethodnim godinama.

Predstavnici Ministarstva zaštite životne sredine i Ministarstva zdravlja obavestili su predsednicu Vlade da je trenutno zagađenje vazduha u našoj zemlji čestičnog tipa, i da varira u zavisnosti od perioda dana, klimatskih uslova i samog prisustva izvora zagađenja.

Kao najveći efekti koji negativno utiču na kvalitet vazduha označeni su kućna ložišta, grejanje na fosilna goriva, veliki broj motornih vozila i nepovoljni meteorološki uslovi. Podaci Agencije za zaštitu životne sredine pokazuju da nema dramatičnih promena u stepenu zagađenja u odnosu na ranije godine.

Približno 60 odsto domaćinstava u Srbiji koristi čvrsto gorivo za grejanje, što je identifikovano kao jedan od ključnih problema, zbog čega će se ubrzati proces gasifikacije. Stimulisaćemo građane da se priključe na sistem centralnog grejanja gde god postoje uslovi za tako nešto.

Samo u Beogradu je u poslednjih nekoliko godina zatvoreno više od 1.200 individualnih kotlarnica koje su koristile čvrsto gorivo. U narednom periodu fokus će biti prebacivanje lokalnih toplana na gas, imajući u vidu da 10 odsto njih koristi mazut, a 15 odsto ugalj.

U toku je projekat “Podsticanje korišćenja obnovljivih izvora energije – razvoj tržišta biomase” da se u što većem broju gradskih toplana u Republici izvrši prelazak sa korišćenja fosilnih energenata (mazuta, uglja, lož ulja) na korišćenje biomase kao osnovnog energenta, uz uslov da je to ekonomski isplativo.

Ovaj energent je znatno jeftiniji od fosilnih goriva i značajno smanjuje emisiju štetnih gasova. Svi objekti koji su rekonstruisani kroz projekte Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima povezani su na sisteme centralnog grejanja, gde su za to postojali uslovi.

“Elektroprivreda Srbije” je do sada uložila više od 475 miliona evra u projekte zaštite životne sredine, kao što su rekonstrukcija ili zamena postojećih elektrofiltera na blokovima termoelektrana, odsumporavanje dimnih gasova na blokovima, dok je vrednost projekata koji su u toku 486 miliona evra.

Konstatovano je da iz godine u godinu imamo sve veći broj automobila, zbog čega će Ministarstvo unutrašnjih poslova pokrenuti rigorozniju kontrolu učesnika u saobraćaju kada je reč o emitovanju izduvnih gasova sa posebnim fokusom na pooštravanje kontrole tehničkih pregleda.

Budžetom za 2020. godinu već su predviđene subvencije za kupovinu električnih i hibridnih vozila. U saradnji sa „Putevima Srbije“ uvode se električni punjači za automobile u gradovima i na auto-putevima.

Nastaviće se sa pošumljavanjem koje se sprovodi treću godinu za redom. Tokom 2018. i 2019. godine 24 jedinice lokalne samouprave su dobile sredstva za projekte pošumljavanja, što će biti nastavljeno i 2020. godine.

Istaknuto je da prema zvaničnim merenjima Republičkog hidrometeorološkog zavoda, na godišnjem nivou ne postoje veće promene u odnosu na prethodnu kalendarsku godinu, kada je u pitanju kvalitet vazduha u Srbiji.

Praćenje podataka merenja kvaliteta vazduha, kako je objašnjeno, sprovodi se po istom principu kao i u većini zemalja Evropske unije, a to je satno merenje u baznim stanicama čiji se podaci automatski obrađuju i u koje građani mogu da imaju uvid.

Sastanku su prisustvovali predstavnici Ministarstva zaštite životne sredine, Ministarstva zdravlja, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.

Takođe, prisustni su bili i predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, Agencije za zaštitu životne sredine, Republičkog hidrometeorološkog zavoda, kao i predstavnici Grada Beograda.

Izvor: Ministarstvo zaštite životne sredine, 16. 1. 2020.

ARHIVA PPNS

Prerada biomase...

Četvrte generacije proizvode se iz sirovina koje su GENETSKI MODIFIKOVANE tako da daju veće energetske prinose i/ili su im gradivni makromolekuli podložni ekonomičnoj razdradnji, a svojstveno im je i da apsorbuju veće količine ugljen-dioksida iz atmosfere

BIOMASA KAO OBNOVLJIV IZVOR ENERGIJE I TEHNOLOGIJA ZA PROIZVODNJU BIOGASA - PRIRUČNIK

PODACI AIRVISUAL NON-STOP NA PPNS

OD 26.000 PRIJAVA ZA UGRUŽAVANJE ŽIVOTNE SREDINE, SAMO DVE TUŽBE