Proces pretvaranja Srbije u rudarsku koloniju počeo je 2005. godine kada smo počeli da donosimo zakone koji idu u prilog rudarskim kompanijama, ali ne i građanima Srbije, rekao je akademik Slobodan Vukosavić gostujući na TV Nova S.
Poučna prethodna iskustva
Možemo li da koristimo prethodna iskustva, da bismo zaključili šta će se dogoditi u budućnosti. Konkretno, već imamo iskustva sa rudarenjem u istočnoj Srbiji, pre svega mislim na rudarski basen Bor. Vredi pogledati šta se tamo događa, da bismo imali ispravnu sliku šta se sprema zapadnoj Srbiji, upozorio je Vukosavić i u nastavku detaljnog poređenja istakao da je Srbija u 2021. godini, po osnovu rudne rente, dobila oko 13,6 miliona evra, što je približno jedan odsto vrednosti prodatog bakra, ne računajući pritom zlato.
- Rudarenje kao način sticanja prihoda za jednu zemlju je najprimitivniji oblik, pokazuje izuzetnu nesposobnost vlasti da pronađe drugi način da zemlja opstane, a da se očuva životna sredina. Vrlo je ilustrativno pogledati koje su to zemlje koje žive od rudarenja. Uzmimo prvih sedam zemalja koje imaju značajan udeo prodaje mineralnih resursa u svom BDP-a. Videćete da je životni vek u tim zemljama kraći do 15 godina, da mlade žene veoma teško održavaju trudnoću, da su prihodi dva i po puta manji nego što su sada u Srbiji. Tamo je slom društva i masovno narušavanje interesa građana, upozorava Vukosavić.
"Zeleno" rudarenje
Ekološko rudarenje znači da nema nikakvih deponija, one su ekološke bombe koje će nekome pre ili kasnije oštetiti zdravlje ili ga ubiti. Mi možemo da pričamo kako ćemo sve da pazimo, da iz deponija ništa ne curi, ali deponije nisu tu deset ni 50 godina. Kad napravite deponiju, da ne bi ugrožavala okolinu, morate da je obezbedite za sledećih deset hiljada godina, ukazuje akademik.
- Svi planovi rudnika u Srbiji koje sam video, a planira se 40-ak, imaju deponije, čak i rudnik u Jadru koji se toliko hvali da će biti po najvišim standardima, ima deponiju, ne samo jednu. On ispušta vodu u okolinu, to je potpuno neprihvatljivo. Tvrdnja da rudnik koji ima deponije na površini radi po najvišim ekološkim standardima je netačna tvrdnja, smišljena da dezorijentiše javnost i da obezbedi onome kome je to interes da donese odluku, a da ne izgubi na popularnosti - rejting, objašnjava sagovornik Nova S.
Advokat Sreten Đorđević je utvrdio da je došlo do kršenja krivičnog zakona od strane kompanije, kaže Vukosavić i dodaje:
- Veoma zabrinjava što država ne preduzima korake kada kompanije krše zakone. Zi Đin otvoreno krši odluke Upravnog suda, a ne snosi nikakve sankcije. Mi smo prepušteni na milost i nemilost rudarskim kompanijama. Ovo je rudarski desant.
Proračunom do troška
- Svojevremeno sam pravio proračun u koji sam uračunao i takozvane izgubljene eko-sistemske usluge. Ako angažujete neki prostor na kojem će da bude deponija, rudnik, vi onda gubite čitav niz značajnih funkcija, kao što je apsorpcija ugljen-dioksida, stvaranje kiseonika, zadržavanje zemljišta, sprečavanje klizišta, omogućavanje izdanaka... Kad to sve saberete sa izgubljenom poljoprivrednom proizvodnjom i prihodima koji bi mogli da se ostvare od turizma, nama je iskopavanje litijuma koje se planira zapravo gubitak.
O "novom početku" Rio Tinta
- Što se tiče toga da će kopanje da počne tek za četiri godine, to doživljavam kao anesteziju. Prema inženjerskom iskustvu iz multinacionalnih kompanija, stvari se rešavaju u naredna dva meseca. Ako vlast uspe da progura ono što želi, stvar je definitivno gotova i mi to kasnije nećemo moći da zaustavimo, rekao je Vukosavić.
- Po pitanju litijuma, radi se o dobroj propagandnoj ideji, da povežete rudarenje sa nečim "zelenim" i onda narod to može da prihvati. Međutim, šta je u stvari litijum? Litijum se koristio u baterijama za električne automobile. Zbog dobro poznatih problema sa velikim rizicima, požarima koji se ne mogu ugasiti, sve češće se menja natrijumskim baterijama. Ni to nije kraj. Natrijumske baterije moraju dugo da se pune, morate da stanete negde, pa da čekate pola sata ili duže da se napuni baterija. Upravo se razvija tehnologija takozvanih redoksilnih, "flou" baterija, prvo na bazi vanadijuma, ali se pojavljuju i na bazi gvožđa, gde ćete doći na pumpu, istočiti tečnost iz redoks akumulatora, otočiti novu tečnost, kao kad sipate benzin, i ići dalje. Vrlo brzo će litijum u baterijama biti stvar prošlosti. Cena litijuma zadnje dve godine je pala više nego šest puta. Ljudi koji planiraju da naprave fabrike baterija, a imate kompaniju Veg solar u Albaniji, Mađari prave takođe, uočavaju da je cena litijuma tako mala da se ne isplati razmišljati o nekoj eksploataciji, nego ga treba kupiti na tržištu, protumačio je Vukosavić.
- Ako bismo imali dobrog domaćina koji zaista želi da pravi baterije i električne automobile - što mi ne izgleda verovatno jer vam treba politička moć da se izborite na tržištu, možete samo uz nečiju saglasnost - on bi kupovao litijum. U današnjim automobilima, vrednost litijuma je svega 40. deo cene. To se kupuje, ne morate da raskopavate zemlju zbog toga. Trebaju vam i drugi metali koji su još skuplji, rastumačio je akademik.
Komentara: 0