Аutomobilski koncerni ulažu u rudnike zbog nedostatka sirovina poput litijuma

Evropski automobilski koncerni su po pitanju kritičnih sirovina, kao što su grafit ili litijum, zavisni od Kine. Oni nameravaju to da promene i sada masovno investiraju u rudnike, postrojenja za preradu i u fabrike baterija.

Šest kilometara daleko od granice sa Čileom, u San Huanu u Argentini, burgija trese zemlju i podiže oblak prašine. Zvuk udaranja se širi preko vrhova Anda. Ovde, na 3.500 metara visine je već izbušeno više od sto rupa kako bi se tražio bakar.

Los Azules je jedan od osam velikih projekata u vezi sa bakrom koji su nedavno započeti u Argentini. Razlog je taj što je potražnja za crvenim metalom, koji je neophodan za električne automobile, doživela pravi bum širom sveta. U Argentini je tek pre nekoliko godina zatvoren tada poslednji rudnik bakra. Ipak, sada su se burgije ponovo vratile. Iz mirnih planina razbijaju stotine hiljada tona bakra, zato što su proizvođači automobila poput Stelantisa ugovorom osigurali sirovinski materijal. Multinacionalni koncerni za 155 miliona dolara kupuju 100.000 tona bakra godišnje.

^{Stelantis namerava za svoje automobile da koristi i bakar iz argentinskog rudnika Los Azules Stelantis}

To se dešava trenutno na mnogim mestima. Sa zaštitnim šlemovima i u čizmama sa čeličnom kapom automobilski menadžeri istražuju rudnike u zemljama poput Kanade, Brazila, Čilea ili čak Argentine, kako bi obezbedili one kritične sirovine koje će podržati njihova preduzeća na putu od benzina do akumulatora.

Početni ulog je visok: bez snabdevanja kritičnim sirovinama prelazak na održivu automobilsku industriju preti da ne uspe. Bez bakra i litijuma koncerni poput Stelantisa ili Folksvagena ne mogu više da proizvode baterije za svoja terenska vozila. Proizvodne linije u Torinu i Volfsburgu bi se naglo zaustavile.

Pritom se automobilska industrija dugo oslanjala na to da Kina mirno isporučuje potrebne materijale u Evropu. O tome koliko su ovi tokovi sirovina dugoročni, automobilski koncerni su samo malo brinuli. Oni su vodili računa o ceni svojih gotovih proizvoda. Tadašnji direktor Folksvagena Matijas Miler je 2016. godine rekao da je glupost voditi sopstvenu fabriku u Evropi, iz razloga što je to “veoma skupo”.

ARHIVA PPNS DRŽAVE EU "KRIJU" OPASAN RUDARSKI OTPAD, U FRANCUSKOJ PROTEST PROTIV RUDNIKA LITIJUMA

Države EU ’kriju’ opasan rudarski otpad, u Francuskoj protest protiv rudnika litijuma
Prošlog leta Folksvagen je izjavio da planira da izgradi šest fabrika baterija, od Valensije u Španiji do Volfsburga na severu Nemačke.

Sada se menadžeri automobilskih koncerna kasno bude. Stručnjaci iz oblasti industrije već dugo iza zatvorenih vrata govore da bi bez dobre volje Kine evropska industrija odavno bila izgubljena.

Električnim automobilima su pored bakra i litijuma potrebne još i druge važne sirovine. Proizvođači u međuvremenu koriste i grafit, aluminijum, nikl i kobalt u svojim vozilima. Istraživači sa Katoličkog univerziteta u Levenu polaze od toga da će elektrifikacija automobilske industrije činiti više od polovine svetskih potreba za kritičnim sirovinama. U većinu ovih lanaca snabdevanja je veoma uključena Kina.

Sirovine koje se ugrađuju u jedno električno vozilo (u kilogramima)

Godine 2022. je širom sveta u električnim vozilima upotrebljeno oko 1,5 mega tona minerala. Prema prognozama, potreba za sirovinama će se do 2050. godine usmostručiti: grafit 66,3; bakar 53,2; nikl 39,9; mangan 24,5; kobalt 13,3; litijum 8,9; retki zemni metali 0,5 vetrobransko staklo i magneti; cink 0,5; ostalo 0,3. Aluminijum nije uključen. Doprinosi se baziraju na jednom električnom automobilu sa baterijom od 75kWh, tipa NMC622 (izvor: IEA i Drive.com.au).

Vreme ističe. Kineska vlada je najavila da je lokalnim izvoznicima grafita potrebna dozvola pre iznošenja sirovina van zemlje. Ova regulacija је trebalo da stupi na snagu početkom decembra i mogla bi biti prvi korak ka ograničavanju izvoza. Evropski proizvođači automobila pokušavaju da se oslobode od kineske zavisnosti. Oni ulažu u rudnike kako bi osigurali pristup važnim sirovinama i kupuju kapacitete za preradu i reciklažu. Međutim, da li to može uspeti?

Odbori velikih automobilskih koncerna su prethodnih meseci potpisivali jedan sporazum za drugim. Sredinom marta ove godine glavni tehnološki direktor Folksvagena Tomas Šmal je najavio da će njegovo preduzeće u budućnosti finansirati i rudarstvo. „Suženje za sirovine su rudarski kapaciteti. Iz tog razloga moramo da investiramo direktno u rudnike”, rekao je Šmal u jednom intervjuu.

Nekoliko meseci kasnije postalo je poznato da VW zajedno sa Stelantisom namerava da podrži kupovinu dva brazilska rudnika nikla i bakra. Na kraju posao nije uspeo zbog visokih troškova. Ali signal je bio jasan.

U budućnosti Folksvagen namerava da proizvodi automobile od sopstvenih sirovina.

Rudnici VW će tada snabdevati bakar i litijum za e-automobile.

Još uvek je nejasno gde VW namerava da eksploatiše kritične sirovine. Kompanija je odbila zahtev za intervju. Do sada je kompanija odbila da učestvuje u projektu kompanije Vulcan Energy za eksploataciju litijuma u dolini Rajne, navodi osoba koja je učestvovala u razgovorima.

Manje suzdržan je multinacionalni koncern Stelantis, kome takođe pripadaju marke Pežo i Fijat. Prošle godine je on investirao 50 miliona evra u Vulcan Energy. A ovo je samo jedan korak u ofanzivi koncerna da obezbedi pristup sirovinama. Ove godine je Stelantis već potpisao devet ugovora kako bi obezbedio svoje lance snabdevanja, od eksploatacije do prerade. U Australiji je preduzeće nedavno obezbedilo 45 kilotona visokočistog mangana za proizvodnju baterija. Takođe je i BMW nedavno obezbedio litijum od američke kompanije Livent za 335 miliona dolara.

Dalje u lancu snabdevanja proizvođači automobila isto tako ulažu u proizvodnju baterija.

ARHIVA PPNS DOK EP USVAJA ZAKON O KRITIČNIM SIROVINAMA, U REPUBLICI SRPSKOJ O LITIJUMU - "ZA ČIJE BABE ZDRAVLJE?"

Stelantis je u maju počeo sa izgradnjom svoje prve evropske gigafabrike (Giga factory) u Francuskoj (partneri su Mercedes-Benc i Total enerdžiz). Kompanija je nedavno najavila globalnu strategiju nabavke. Do 2023. godine očekuje se da će u Evropi i u Severnoj Americi biti izgrađeno do pet fabrika baterija. Takođe, i nemački koncern Folksvagen masovno ulaže u sopstvene fabrike baterija - samo u Evropi je u 2023. godini planirano šest gigafabrika.

Vanevropske kompanije poseduju svaku treću fabriku baterija, po pregledu iz oktobra 2023. Trenutno su samo 14 u pogonu. Veći krugovi odgovaraju većem planiranom proizvodnom kapacitetu (u GWh).

U Evropi proizvođači automobila i njihovi dobavljači planiraju izgradnju najmanje 46 fabrika baterija sa kapacitetom većim od 1400 gigavat sata. Trenutno u Evropi postoji samo mali broj gigafabrika sa kapacitetom od 75 GWh. Međutim, upitno je koliko su proizvođači automobila nakon izgradnje nove fabrike zapravo nezavisni od spoljnih aktera.

ARHIVA PPNS U NEMAČKOJ NAJAVA DOBIJANJA LITIJUMA IZ SLANE VODE (VULCAN ENERGY), U SRBIJI PREPORUKA DA NA PRAVI NAČIN ISKORISTIMO POTENCIJAL LITIJUMA (JADAR, RIO TINTO)

Analiza Investigate Europe pokazuje da će više od trećine od 46 planiranih fabrika biti izgrađeno od strane neevropskih kompanija, da će one i rukovoditi tim fabrikama. Tu spadaju i kineski koncerni, poput CATL. Najveći svetski proizvođač litijum-jonskih baterija namerava u Erfrutu (Nemačka) i u Debrecinu (Mađarska) da proizvodi ćelije koje će onda biti ugrađene u sportska vozila, koja proizvodi Mercedes. Međutim evropski planovi se nalaze u senci dominacije Kine, svetskog tržišnog lidera. Do 2021. godine kineske fabrike su proizvodile baterije sa kapacitetom od 655 GWh koje obuhvataju tri četvrtine svetske proizvodnje.

Upitno je koliko se velikih najava može i ostvariti. „Proizvodni kapaciteti u Evropskoj uniji počivaju na najavama proizvođača koje se često povlače i nisu nezavisno verifikovane, tj. proverene”, nedavno je upozorio Evropski finansijski (revizorski) sud.

Ovo naručito zato što veliki američki program subvencija, Zakon o smanjenju inflacije (Inflation Reduction Act), preti da pokvari više projekata fabrika baterija iz Evrope. U prvih devet meseci nakon stupanja na snagu američkog paketa ekonomskih stimulacija, proizvođači automobila i baterija su najavili ulaganja od gotovo 50 milijardi evra u SAD-u.

ARHIVA PPNS EU I SIROVINE: KAD "ZELENA RESTRUKTURALIZACIJA" POSTANE CRNA TRANSFORMACIJA

EU i sirovine: Kad ’zelena restrukturalizacija’ postane crna transformacija
Da li Evropska unija može nešto da učini u vezi sa tim, ostaje upitno, kaže senior direktorka nevladine organizacije Transport & Environment Julija Poliscanova. „Pokušaj takmičenja sa Kinom je isto kao i učestvovanje u trci formule 1 sa Fijat 500”. Takođe i Evropski finansijski sud u jednom izveštaju iz juna meseca, dolazi do jednog otrežnjujućeg rezultata: „Lanac vrednosti baterija u EU u velikoj meri ostaje zavisan od snabdevanja izvan EU. Od 2030. godine proizvođači iz EU bi mogli ostati bez sirovina za baterije”.

U svom pokušaju da slome kinesku dominaciju, evropski proizvođači automobila bi međutim mogli da dobiju pomoć od neočekivane strane - Kine.

U martu ove godine, kineski proizvođač baterija Hina predstavio je prvi automobil sa natrijum-jonskom baterijom. Ove baterije koriste jone natrijuma umesto litijuma, kako bi od katode mogle da dođu do anode. Automobil proizvođača Hina ima domet od 250 kilometara - dovoljno za gradski saobraćaj.

„To je u Nemačkoj video samo mali broj ljudi“, kaže Maksimilijan Fihtner, ekspert za baterije sa Univerziteta u Ulmu. „Nekim akterima je jednostavno nedostajalo predviđanje“.

Tako da su sada kineske kompanije te koje pokreću sledeću generaciju baterija. Krajem godine baterijski gigant CATL namerava da isporuči natrijum-jonske baterije, koje bi jednog dana mogle da pokrenu evropske automobile.

Lorenco Buconi, Niko Šmit
Prevod: Aleksandra Mijailović i Ana Mijailović
Obrada: Prviprvinaskali.com
Izvor: Investigate-europe