Države EU ’kriju’ opasan rudarski otpad, u Francuskoj protest protiv rudnika litijuma

Analiza prekograničnog novinarskog tima Investigate Europe (IE) otkriva da je najmanje 20 miliona tona toksičnog rudarskog otpada bilo uskladišteno na teritorji država članica Evropske unije 2020. godine i da skoro dva miliona građana živi na zemljištu zagađenom rudarenjem metala. Sada, dok Evropa planira nove rudarske projekte, istraživanja pokazuju kako su države i EU godinama ignorisale zdravstvene i ekološke rizike skrivene iznad i ispod površine.

Rodžer Konate je ponosan na svoj domaći sistem za pumpanje. Zamahom ruke pokazuje na cev koja uranja u pod njegove radionice da bi stigla do obližnjeg izvora koji obezbeđuje neograničeno vodu za piće, pranje i negu njegovih pasa i mačaka. Ovaj 56-godišnjak je zamenio Marselj za selo pre deceniju nakon što je njegov posao obezbeđenja bankrotirao: „Kuća, potok, zemljište za 10.000 evra!“ - kaže on.

Zeleno zemljište oko njegovog imanja u Ešasijeru u centralnoj Francuskoj nije uvek izgledalo tako netaknuto. Nekada je to bilo mesto rudnika volframa Le Mazet. Kada je pre 60 godina zatvoreno nakon decenija podzemnih iskopavanja, lokacija je prešla na brigu vlasti. Ni rudarska firma ni vlada nisu bili obavezni da obnove područje koje je postalo zagađeno teškim metalima.

„Niko mi nikada nije rekao da je moja zemlja zagađena“, kaže Konate. „Stručnjak [iz vlade] jeste došao da uzme neke uzorke pre nekoliko godina, ali više se nisam čuo s njim.

Međutim, izveštaj Geoderisa iz 2018. godine, javne agencije odgovorne za zatvaranje rudnika u Francuskoj, a koji je pribavio IE, ukazuje na to da je zemlja Konatea bila jako kontaminirana. Koncentracija arsena u blizini njegove kuće bila je 190 mg/kg - više od sedam puta više od granice koju su postavile zdravstvene vlasti. Svetska zdravstvena organizacija je saopštila da „produžena izloženost” arsenu može izazvati rak kože, bešike i pluća. U izveštaju se takođe procenjuje da su nivoi kontaminacije olovom na njegovom imanju dvostruko veći od normalnih nivoa.

^{Zemlja Rodžera Konatea je kontaminirana teškim metalima iz zatvorenog rudnika volframa. Foto: Akelle de Russe}

^{Potok u blizini njegove kuće u Ešasijeru, centralna Francuska, koji obezbeđuje vodu njegovom imanju}

^{Toksični otpad iz rudnika volframa ostaje prisutan u okolini}

^{Meštani sada protestuju zbog razvoja novog rudnika litijuma u blizini}

Slučaj Rodžera Konatea nije izolovan. On je jedan od miliona Evropljana koji žive u blizini zagađenog rudnika, bilo napuštenog ili još uvek u funkciji. Studija britanskih istraživača objavljena u septembru pokazala je da 23 miliona ljudi širom sveta živi na zemljištu kontaminiranom otpadom iz rudarstva metala. Profesor Mark Maklin sa Univerziteta Linkoln, koji je vodio istraživanje, izračunao je za IE uticaj širom kontinenta.

„Procenjujemo da oko 1,73 miliona ljudi u Evropi živi na poplavnim područjima kontaminiranim istorijskim i današnjim rudarenjem metala“, kaže on.

Analiza malo poznatih podataka EU otkrila je da ogromne količine opasnog rudarskog otpada ostaju skrivene ispod evropskog tla. Prema izveštaju Evropske komisije objavljenom 2016. godine, u EU je uskladišteno 48,7 miliona tona toksičnog otpada iz rudnika. Ekskluzivni podaci koje je agenciji IE pružila statistička kancelarija bloka, Eurostat, u međuvremenu, pokazuju da je 2020. prijavljeno 20,8 miliona tona toksičnog otpada iz operativnih rudnika. Bugarska je odgovorna za više od 13 miliona tona, a sledi Švedska (4,7 miliona tona). Uprkos nalazima, analiza IE ukazuje na to da zemlje članice i rudarske kompanije značajno ne prijavljuju količine rudarskog otpada.

Bugarska je najveći evropski proizvođač opasnog otpada iz rudarske industrije. EU je 2020. proizvela 20 miliona tona opasnog otpada iz aktivnosti vađenja ruda i kamena.

PRVI PRVI NA SKALI Države EU ’kriju’ opasan rudarski otpad, u Francuskoj protest protiv rudnika litijuma - mapa
Opasni ostaci arsena, olova, žive, kadmijuma i drugih zagađujućih metala štetnih po zdravlje i životnu sredinu predstavljaju "ozbiljnu pretnju", navodi Evropska komisija. U trenutku kada Evropa želi da otvori rudnike kritičnih sirovina, analiza pokazuje kako EU ne uspeva da se nosi sa ogromnim količinama rudarskog otpada koji već postoje.

„Zvanično, Evropska komisija je zabrinuta zbog situacije, ali u stvarnosti ne rešava problem“, kaže Dijego Marin iz Evropskog biroa za životnu sredinu. „Rudarska industrija drži Evropu u iluziji da je sve u redu, da je sve transparentno..., a države članice i industrije rade ruku pod ruku [u stvarnosti], čine sve što može da sakrije problem.”

Godine 2006. usvojena je Direktiva o ekstraktivnom otpadu (EVD), koja se fokusira na „upravljanje otpadom iz rudarskih industrija“, uglavnom kao odgovor na rudarske katastrofe visokog profila u Španiji i Rumuniji. Direktiva, koja klasifikuje toksični otpad u ’kategoriju A’, obavezuje države članice da vode inventare opasnih instalacija, planove za vanredne situacije i učine informacije dostupnim javnosti.

Ali mali napredak je postignut. Do sada je objavljen samo jedan izveštaj, i to 2016. godine, uprkos direktivi u kojoj se navodi da se nalazi treba objavljivati svake tri godine. Komisija je okrivila države članice na pitanje zašto više nema izveštaja. „Vrste podataka koje obezbeđuju države značajno variraju, što onemogućava njihovo poređenje“, rekao je portparol za IE.

ARHIVA PPNS DOK EP USVAJA ZAKON O KRITIČNIM SIROVINAMA, U REPUBLICI SRPSKOJ O LITIJUMU - "ZA ČIJE BABE ZDRAVLJE?"

„Otprilike 1,73 miliona ljudi u Evropi živi na poplavnim područjima zagađenim istorijskim i današnjim rudarenjem metala” — profesor Mark Maklin

Izveštaj iz 2016. godine, zasnovan na podacima iz 2012. godine, pokazao je da je skoro 50 miliona tona toksičnog otpada iz zatvorenih i aktivnih rudnika prisutno širom Evrope. Međutim, Komisija je, uz pomoć spoljnih konsultantskih firmi, izrazila zabrinutost u vezi sa legitimnošću navedenih brojki. U izveštaju se navodi da se neki podnesci čine „neverovatnim“ i da su „relativno niski u poređenju sa informacijama iz drugih izvora o nacionalnoj proizvodnji otpada iz ekstrakcije“.

Danska, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Malta i Holandija tvrdile su da nemaju objekte u okviru direktive. „Međutim“, piše u izveštaju, „drugi izvori informacija ukazuju na to da se aktivnosti ekstrakcije koje proizvode otpad, uključujući ponekad i opasan otpad, odvijaju u nekim od ovih zemalja.“

Izveštaj Komisije, koji je utvrdio da 25 odsto objekata ’kategorije A’ nije imalo planove za vanredne situacije, takođe je unakrsno proveravao informacije o rudarskim nesrećama. Začudo, nijedna vlada nije prijavila ništa, uprkos tome što se od nje tražilo da to učini. „Prema informacijama dobijenim od Komisije, u dve zemlje se dogodilo ukupno pet nesreća tokom dva referentna perioda obuhvaćena ovim izveštajem. Međutim, nijedna od ovih nesreća nije prijavljena.“

Uprkos iskazanoj želji za transparentnošću, Komisija je odbila da IE kaže imena tajnih država. Neke nezgode nije teško pronaći. Na primer, onaj na lokalitetu Ajkai Timfoldgiar u Mađarskoj 4. oktobra 2010. Tog dana, nakon urušavanja nasipa, 700.000 kubnih metara toksičnog crvenog mulja od prerade boksita prosulo se preko sedam sela, usmrtivši 10 ljudi, hospitalizujući desetine i zagađujući područje. Analiza Grinpisa pokazala je da je zemljište kontaminirano arsenom, olovom i živom.

^{Napušteni rudnik u Bugarskoj. Više od 13 miliona tona otpada sa svojih rudarskih lokacija prijavljeno je 2020. (Foto: Shutterstock)}

U novembru 2012. godine, finski rudnik Talvivaara imao je masivno izlivanje toksičnog mulja koji sadrži aluminijum, kadmijum, nikl i uranijum, u okolna jezera i reke. Prošlogodišnja analiza Grinpisa otkrila je da je kontaminirana voda iz rudnika uglja u Poljskoj izazvala smrt 300 tona ribe.

Marin iz Evropskog biroa za životnu sredinu kaže da su očigledna kršenja direktive malo iznenađenje. „Možete imati najbolji zakon na svetu, ali ako ga niko ne poštuje, uključujući i Komisiju, beskorisno je“, kaže on.

Komisija je za IE rekla: „Kada su kršenja identifikovana, postupci za kršenje su pokrenuti i zatvoreni pošto su države članice ispravile uočene nedostatke. Danas nema otvorenih slučajeva kršenja prava u vezi sa EVD.”

Ipak, Evropskoj komisiji je bilo teško da dovede države članice u red, čak i kada je reč o osnovnoj obavezi sastavljanja inventara njihovih objekata koji sadrže toksični otpad „kategorije A“. „Neke države članice još nisu završile sa određivanjem svojih objekata kategorije A“, navodi se u izveštaju za 2016.

Estonija je, na primer, u to vreme tvrdila da nema postrojenja kategorije A. Međutim, tu se nalazi najveća operacija iskopavanja naftnih škriljaca u EU. Bugarska je u međuvremenu proglasila samo tri objekta kategorije A, a stručnjaci koje je angažovala Komisija identifikovali su devet.

^{Aktivisti Grinpisa uzimaju uzorke iz poplave toksičnog mulja u selu Kolontar u Mađarskoj. Foto: Valtraud Holzfeind, Greenpeace}

^{Izlivanje iz rudnika Ajkai Timfoldgiar 2010. godine poplavilo je nekoliko sela u okolini}

Vlasti u Španiji su za IE rekli da su još uvek „u procesu ažuriranja njenih podataka”. Norveška nikada nije proglasila objekte kategorije A, iako je njen rudnik titanijuma Titania jedan od najvećih u Evropi. To je bilo „zbog greške“, kaže vlada.

Od 1993. toksični otpad se skladišti iza brane na Titaniji, koja bi, ako bi se probila, mogla da prekrije okolnu dolinu muljem "za 13 minuta", kažu stručnjaci. U stvari, rudarska kompanija je 2021. otkrila da otpad sadrži vodu koja bi mogla da prodre i izazove puknuće. Danas je brana ojačana. Pre nego što je to učinjeno, lokalni stanovnici su izrazili duboku zabrinutost: „Skoro da se osećam kao da sam se preselio u Pompeju“, rekao je jedan od njih za list VG.

Norveška vlada je priznala da takođe ima 100 bivših zatvorenih rudnika na svojoj teritoriji, "što predstavlja potencijal za zagađenje, područja u kojima otpad sadrži sulfide koji bi mogli dovesti do curenja teških metala". Ništa od toga još nije prijavljeno Komisiji.

Ipak, Komisija je rekla da nije bilo problema u primeni direktive: „Studija koja podržava razvoj opštih smernica o primeni Direktive o otpadu iz vađenja (2021) nije otkrila nedostatak implementacije ili sprovođenja zahteva za izveštavanje utvrđenih u Direktiva“.

ARHIVA PPNS U NEMAČKOJ NAJAVA DOBIJANJA LITIJUMA IZ SLANE VODE (VULCAN ENERGY), U SRBIJI PREPORUKA DA NA PRAVI NAČIN ISKORISTIMO POTENCIJAL LITIJUMA (JADAR, RIO TINTO)

„Možete imati najbolji zakon na svetu, ali ako ga niko ne poštuje, uključujući i Komisiju, beskorisno je” — Dijego Marin, Evropski biro za životnu sredinu

U izveštaju za 2016, Grčka je objavila da ima 72 miliona tona rudarskog otpada iz otvorenih i zatvorenih rudnika. Ali nijedan nije klasifikovan kao opasan otpad. Međutim, izveštaj koji je podržala vlada, objavljen 2009. godine, a u koji je uvideo IE, dovodi u pitanje te brojke. Izveštaj je otkrio da je nekoliko stotina miliona tona otpada ostalo širom zemlje, uključujući 69 miliona tona iz zatvorenog rudnika azbesta u Zidaniju, u severnoj Grčkoj.

„Visoki sadržaj azbesta pronađen je u svakom uzorku životne sredine“, navodi se u izveštaju. Zapanjujuće je da je lokalitet Zidani naveden tek na 21. mestu u klasifikaciji, što znači da je 20 bivših rudarskih lokacija u gorem stanju. Grčka država i EU od tada su izdvojile oko 60 miliona evra za rehabilitaciju lokacije Zidani.

Kostas Papazačos, profesor seizmologije na Univerzitetu u Solunu, veruje da su troškovi postupanja sa otpadom često nesrazmerni prednostima rudarskih industrija i da ih vlasti zanemaruju.

Brana Kokinolakas, na primer, koja zadržava pet miliona tona otpada iz obližnjih rudnika Kasandra, nalazi se praktično na vrhu seizmičkog raseda koji je 1932. godine izazvao jedan od najgorih zemljotresa u istoriji zemlje. "Ovo je prvi put u svetu. Kada svojim stranim kolegama objasnim da je ovo mesto brane opasnog otpada, oni misle da su nešto propustili, ne mogu da shvate da se to dešava u nekoj evropskoj zemlji", objašnjava Papazačos.

Eldorado Gold, rudarska kompanija, kaže da se seizmičkim rizikom može upravljati. Kompanija kaže da osigurava da otpad ostane suv, što pojačava sigurnost i stabilnost. Ali šta se dešava kada ponestane zlata i kompanija ode? „Ko će upravljati ovim opasnim materijalima?“ pita Papazahos. „Otpad će biti tu zauvek, što znači da će sigurno doživeti najgori scenario zemljotresa i da će brane sigurno propasti“.

^{Postrojenje za otpad u rudnicima Kasandra, koji izvoze olovo, cink i zlato u inostranstvo. Foto: Euridika Bersi}

Rizici koje predstavlja rudarski otpad širom Evrope i dalje su sporno pitanje. Debate bi mogle postati žešće u godinama koje su pred nama, sada kada EU želi da otvori rudnike u potrazi za kritičnim sirovinama kao što su litijum i retke sirovine.

„Pitanje zagađenja rudarstvom odavno nije problem u Francuskoj i Evropi, ne samo zato što najviši nivoi vlasti toga nisu svesni ili nezainteresovani, već pre svega zato što bi troškovi čišćenja kontaminiranog zemljišta bili previsoki“, kaže Laura Verdier, inženjerka za zagađenje rudarstva i autorka knjige na tu temu.

Samo u Francuskoj, trošak stvaranja nacionalnog inventara zagađenog zemljišta - iz industrijskih i rudarskih aktivnosti - procenjen je na dve milijarde evra, kaže Verdier. Širom Evrope, troškovi uklanjanja toksičnog otpada bili bi desetine milijardi evra. Vlade i rudarske kompanije nisu spremne da plate, iako tehnike, posebno one razvijene u Belgiji i Holandiji, postoje.

ARHIVA PPNS "RUDARSKA INDUSTRIJA JE GLAVNI IZVOR ZAGAĐENJA ZEMLJIŠTA NA ZAPADNOM BALKANU" - ZAJEDNIČKI ISTRAŽIVAČKI CENTAR EVROPSKE KOMISIJE

’Rudarska industrija je glavni izvor zagađenja zemljišta na Zapadnom Balkanu’ - Zajednički istraživački centar Evropske komisije
Dijego Marin iz Evropskog biroa za životnu sredinu kaže da je do neuspeha u primeni direktive došlo i zato što „niko ne želi da prizna da nismo mogli da recikliramo sav rudarski otpad“ koji ostaje skriven širom Evrope.

EU je, međutim, za IE rekla da namerava da preduzme akciju. „Komisija je nedavno eksplicitno ohrabrila države članice da pruže dodatne informacije za poboljšanje u sledećem izveštaju, koji je zakazan za 31. januar 2024.“, rekao je portparol.