U Nemačkoj najava dobijanja litijuma iz slane vode (Vulcan Energy), u Srbiji preporuka da na pravi način iskoristimo potencijal litijuma (Jadar, Rio Tinto)
Gotovo sinhronizovano, u Nemačkoj i Srbiji dva obraćanja javnosti povodom proizvodnje litijuma - dve zemlje, dva različita izvora litijuma, dva različita načina obrade litijuma, dva različita uticaja na životnu sredinu i javno zdravlje. Zajedničko je da su i jedni i drugi orijentisani ka Evropskoj uniji, sprovođenju svih njenih javnih politika, uključujući usvajanje i primenu kontroverznog Zakona EU o kritičnim sirovinama.
Ono što može da bude na putu tog sprovođenja jesu - građani, oni pobunjeni, uz podršku nauke. U slučaju Srbije, zasigurno - SEOS. Krenimo redom.
LITIJUM I NEMAČKA
Prva fabrika litijuma u Evropi otvorila je kompanija Vulcan Energy u nemačkom gradu Landau. Investicija se odnosi na dobijanje litijuma iz geotermalnih izvora, vredna je 40 miliona evra i deo je projekta „Zero Carbon Lithium“.
U početku će fabrika služiti kao poligon za obuku proizvodnog tima kompanije, dok se početak komercijalne proizvodnje očekuje za dve i po godine, stoji u saopštenju koje je objavila kompanija Vulcan Energy Resources.
„Naša fabrika je spremna za početak proizvodnje. Ovo nije samo dostignuće za Vulcan Energy, to je korak napred za Nemačku i Evropu ka snabdevanju litijumom, koji je neophodan da pomogne automobilskoj industriji da preživi i napreduje u novom električnom dobu, bez kompromisa u pogledu etičkih standarda ili standarda održivosti,“ rekao je Kros Moreno (Cris Moreno), generalni direktor Vulcan Energy.
Projekat će omogućiti proizvodnju litijuma sa „neto nultim ugljeničnim otiskom“, prvim takve vrste u svetu.
Litijum će se dobijati ekstrakcijom iz geotermalnog rezervoara slane vode u dolinama gornjeg toka reke Rajne, najvećeg evropskog resursa litijuma, saopštila je kompanija Vulcan Energy.
Kako se navodi, to će biti prve litijumske hemikalije lokalnog porekla proizvedene u Evropi.
Istovremeno, topla geotermalna voda će se koristiti za sisteme grejanja i proizvodnju električne energije.
Tada će se proizvoditi dovoljno litijum hidroksida za baterije za 500.000 električnih vozila. Ova kompanija ima ugovore za kupovinu litijuma sa automobilskim gigantima poput Stelantisa, Folksvagena i drugih.
EU je postavila cilj da sva vozila imaju nultu emisiju izduvnih gasova od 2035. godine, što ukazuje da će Evropi u narednim godinama biti potrebna 57 puta veća potražnja za litijumom, jer će sva nova vozila morati da budu električna.
Fabrika u Landauu je prva sa isključivo domaćom proizvodnjom litijuma, kako bi se obezbedio evropski lanac snabdevanja litijumom za proizvođače električnih vozila (BEV).
Na mapi svetskih dobavljača litijuma pominje se i srbija u kojoj kompanija Rio Tinto planira da otvori rudnik te sirovine u okolini Loznice, ali u tome ne uspeva jer je njen projekat obustavljen nakon velikih građanskih protesta pre dve godine.
Centra za stratešku analizu objavo je 20. novembra da je u Beogradu održana konferencija „Geopolitička pozicija Srbije“ u okviru koje je prezentovana i razmatrana Evropska strategija za kritične sirovine i pozicija Srbije. Učesnici konferencije bili su:
Goran Svilanović, biviši ministar spoljnih poslova i konsultat,
Milan Antonijević, pravnik iz oblasti ljudskih prava,
Darko Obradović i Jovan Babić iz Centra za stratešku analizu.
Učesnici su konstatovali da se odvija „Velika zelena utakmica“ takmičenje u kome se mnoge strane bore za pristup sirovinama koje omogućavaju energetsku tranziciju. Kao što je trka u svemiru obeležila prošli vek i hladnoratovski period, očigledno je da se novi geopolitički rivalitet prevashodno zasniva na razvoju tehnologija koje su vitalne za zelenu energetsku tranziciju. U centru ovog takmičenja jeste obezbeđivanje lanaca snabdevanja strateškim mineralnim sirovinama u koje između ostalog spadaju i bakar i litijum, naglasio je ovaj centar.
PRILOG (14 STRANICA)
U cilju objašnjenja globalne trke za strateškim sirovinama Goran Svilanović je objasnio stanje zatečenosti tokom izbijanja kovid pandemije i napada na Ukraijnu, a u kome se našla EU. Jedna od ozbiljnih naučenih lekcija jeste prekidanje lanaca snabdevanja, snabdevanje hrane, sirovina i energenata. EU je počela da razmišlja od čega i koga zavisi i kako da promeni taj stepen zavisnosti. Usled svih tih poteškoća i Srbija se našla u situaciji da je drugačije posmatra Brisel i druge zemlje EU, jedan kritični resurs se u velikoj meri nalazi u Srbiji, i ne samo u Srbiji, ali se otvorilo pitanje da li je Srbija deo dogovora za smanjenje zavisnosti EU u odnosu na sirovine. Ovde imamo jedan novi vid pozicioniranja u kontekstu snabdevanja EU. Goran Svilanović je zaključio da odluke traže određeni trenutak kada se odluke mogu doneti i biti isplative, preneo je Centar.
Učesnici su konstatovali da EU ne može sama da ostvari postavljene ciljeve i zato Zakon o kritičnim sirovinama EU (CRMA) predviđa uspostavljanje dugotrajnih veza sa međunarodnim partnerima i stvaranje „Kluba kritičnih sirovina“. Taj klub bi trebalo da poveže zemlje potrošače sirovina i zemlje koje su bogate sirovinama, kako bi se podržalo održivo investiranje u zemljama proizvođačima sirovina i njihov napredak u lancu snabdevanja.
Milan Antonijević je istakao da je važno da vidimo kako EU razmišlja po pitanju kritičnih sirovina kako bi smo se mogli pozicionirati i postaviti neke svoje uslove. Dolazi do zaokreta evropske politike naročito kroz plan rasta, te evropske prioritete treba iskoristiti za reforme u kontekstu i kritičnih sirovina, rudnici se otvaraju i u Nemačkoj i širom Evrope. Srbiji treba spremnost na različite nivoe dijaloga. Evropskoj uniji treba stabilan Balkan i zato i žele da pomognu. Rešenja u okviru partnerstva sa Evropskom unijom uključuju visok standard ljudskih prava, ekonomska i socijalna prava koja prate projekte uključujući i zaštitu životne sredine.
Glavni zaključak analize je da EU nije autonomna u oblasti kritičnih sirovina. Obezbeđivanje lanaca snabdevanja kritičnim sirovinama ključni je element svake efektivne zelene tranzicije. Izostanak energetske tranzicije predstavlja ekonomski, ekološki, društveni i socijalni problem. Iako Zakon o kritičnim sirovinama EU (CRMA) nigde eksplicitno ne pominje Srbiju, najava pojačane saradnje sa strateškim partnerima stavlja Srbiju kao važnu tačku u evropskim planovima jer Srbija raspolaže najvećim nalazištem litijuma u Evropi. Evropska komisija procenjuje da će potražnja za litijumom porasti 11 puta do 2030. godine, a 57 puta do 2050. godine
Autor analize Jovan Babić istakao je da strateške sirovine daju mogućnost da se Srbija razvija kroz istraživanje i razvoj, a što se tiče litijuma podstaknuće se nove tehnologije koje će doći u Srbiji čime se čuvaju inženjerska radna mesta u Srbiji.
Analiza se takođe bavi ranjivim položajem Evrope po pitanju kritičnih sirovina što vidimo iz sledećih podataka, kažu u Centru: Evropska komisija je 2010. označila 14 sirovina kao kritičnih za industrije; 2014. ta brojka je porasla na 20; u 2017. listu je činilo 27 sirovina, da bi ove godine Komisija sastavila listu od 35 kritičnih sirovina, odnosno, sve strateške sirovine kvalifikuju se kao kritične.
U cilju odgovora na ovu ranjivost u pogledu zavisnosti od kritičnih sirovina EU kroz Zakon o kritičnim sirovinama planira uspostavljanje novih strateških partnerstava sa trećim državama, koristeći se zaštitnom merom da zavisnost iz jednog izvora ne sme prevazilaziti 65%. Sirovine su nazvane kritičnim iz nekoliko razloga: prvo, mali broj zemalja raspolaže značajnijim količinama; drugo, način njihove eksploatacije dosta je komplikovan; treće, za kritične sirovine ne postoji laka zamena, tj. nisu dovoljno poznati načini njihove reciklaže kao što je slučaj sa klasičnim sirovinama.
Na konferenciji je istaknuto da Evropski zakon o kritičnim sirovinama definiše strateške projekte u nabavci kritičnih sirovina, a koji treba da zadovolje nekoliko kriterijuma:
da ojačaju bezbednost evropskog snabdevanja strateškim sirovinama
da budu tehnički ostvarljivi u razumnom vremenskom periodu
da budu implementirani na održiv način
da donesu korist i zemljama članicama EU, kao i zemljama u razvoju koje nisu članice, a u kojima se projekti sprovode.
Države Zapadnog Balkana su potpisnice Deklaracije o zelenoj tranziciji i obavezale su se da će zajedno sa EU raditi na stvaranju klimatski neutralne Evrope do 2050. godine. Za ostvarenje tih ciljeva EU je spremila podršku od devet milijardi evra kroz ekonomsko-investicioni plan za Zapadni Balkan iz programa IPA III 2021-2027. godine. Pored toga, predviđa se i novi Garancijski instrument koji može da podrži investicije do 20 milijardi evra za projekte iz zelene i digitalne tranzicije. Novi plan rasta za Zapadni Balkna predstavlja još jedan temelj uspostavljanja strateškog partnerstva.
Zaključak konferencije je da kad god jedna zemlja drži dominantnu poziciju u ključnom lancu snabdevanja, povećavaju se rizici i magnituda ekonomskih poremećaja. Ali, kako raste potražnja raste i geopolitičko takmičenje, tako zemlje sa značajnim rezervama kritičnih sirovina dobijaju na značaju i stiču prednost nad ostalima.
Panelisti smatraju da je "dosadašnja rasprava o litijumu i o projektu Jadar obilovala sa jedne strane, predrasudama, poluinformacijama, dezinformacijama i naglašenom anti-zapadnom pozadinom. S druge strane, ne postoji opravdanje zašto prethodnih godina nisu na pravi način organizovane javne rasprave u koje bi bili uključeni mnogi akteri – od akademske stručne javnosti, civilnog društva, političkih partija, sindikata, pa do predstavnika industrije, rudarstva, finansijskih institucija, relevantnih ministarstava i agencija, itd".
Oni dodaju da "Srbija još uvek nema potpisano strateško partnerstvo u ovoj oblasti sa EU. Evropska komisija se nada će do 2025. Unija postići 80% samodovoljnost u snabdevanju litijumom i da će proširiti saradnju sa Srbijom, Ukrajinom i drugim zemljama koje imaju značajne rezerve ove kritične sirovine".
Zaključak nad zaključcima učesnika panela je da "postoji strateški, zakonski i ekonomski okvir za Srbiju da postane punopravni član strateških lanaca snabdevanja čime će osnažiti svoju međunarodnu, ekonomsku i bezbednosnu poziciju.
Ovaj Centra organizovao je i konferenciju "Geopolitička pozicija Srbije" u aprilu ove godine na kojoj su bile tri teme: 1) Perspektiva Evroatlantskih integracija Srbije; 2) Hibridne pretnje po nacionalnu bezbednost Srbije; 3) Uloga NR Kine u novim geopolitičkim realnostima.
Panelisti su tada bili: Dragan Šormaz, Suzana Grubjišić, Branimir Đokić, Katarina Shymkevych, dr Ilija Životić, Marko Matoc, Stefan Vladisavljev, Petar Milutinović i Mihajlo Gajić.
Njihovi zaključci su:
Srbiji ne treba četiri stuba spoljne politike, već jedan - Evroatlantski stub
Nacionalni interesi ne treba da se ukrste sa vektorima moći velikih sila
Hibridna dejstva okreću građane Srbije protiv Evropske unije
EU treba da se vrati svom najuspešnijem mehanizmu - geopolitičkom proširenju
Ruska agresija na Ukrajinu predstavlja veliki izazov za Srbiju
NR Kina je i šansa i pretnja
Poslovanje sa Kinom se kosi sa mnogim standardima
Podsećamo, najpre, na objavu PPNS od 3. januara 2022. godine u kojoj je citiran deo intervjua tadašnje generalne direktorke ćerke firme Rio Tinta u Srbiji - Rio Sava ExplorationVesne Prodanović. Na pitanje agencije Beta da li postoji dokument na osnovu kojeg bi država Srbija bila u obavezi da Rio Tintu plati odštetu ukoliko se ne dobije dozvola za otvaranje rudnika, Prodanović je kazala da je investicija kompanije Rio Tinto u Projekat Jadar investicija iz Ujedinjenog Kraljevstva, s obzirom na to da su osnivači Rio Save kompanije sa sedištem registrovanim u Londonu.
- Investicija u Jadar je predmet zaštite Bilateralnog sporazuma između Srbije i Ujedinjenog Kraljevstva o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja. Taj sporazum je potpisan 2002. godine i ratifikovan 2004. godine. Srbija ima slične sporazume sa mnogim stranim državama, i kao i svi ostali sporazumi, i ovaj sporazum predviđa međunarodno priznate mehanizme zaštite investicija, objasnila je Prodanović.
Ukaz o proglašenju zakona o ratifikaciji tog sporazuma 2004. godine potpisao je predsednik Srbije i Crne Gore Svetozar Marović, dok su potpisnici sporazuma bili Goran Svilanović i Džek Stron.
Zanimljivo je, isti Svilanović "osvanuo" je u članku Blica iz 2017. pod naslovom "Vučić doprinosi stabilizaciji prilika u regionu". Proces predsedničkih izbora u Srbiji trebalo bi da obezbedi kontinuitet ukupne političke stabilnosti, izjavio je sekretar Saveta za regionalnu saradnju Goran Svilanović.
Svilanović, u ulozi konsultanta Abkonsa, ove godine je bio najavljen kao učesnik još jedne konferencije - o rudnim resursima Srbije.
LITIJUM I SRBIJA
Protivnici
Taj događaj je prekinut prisustvom aktivista Saveza ekoloških organizacija Srbije (SEOS) koji su poručili da neće dopustiti eksploataciju litijuma u Srbiji.
Vlast u svom predizbornom programu nigde ne pominje rudarenje kao glavni oslonac razvoja Srbije jer je to nepopularno i unosi nemir među birače.
Veći deo opozicije se stidljivo izjašnjava protiv eksploatacije litijuma, a druge rude ne pominje, dok je malom broju njih glavna tema kampanje borba protiv rudnika u dolini Jadra i drugim oblastima.
Sa druge strane, organizacije civilnog društva (NVO sektor) glasno ćute. One velike, kako se oni međusobno razvrstavaju, nikad se i nisu izjašnjavale, ali su, koliko znamo, davale novac, odnosno odobravale projekte malim, lokalnim organizacijama koje su se borile protiv rudarenja u svojim sredinama. I ta slavina je izgleda zavrnuta, pa je svima preostalo da se bore sopstvenim sredstvima, kako smo mi od početka radili.
Najnovija konferencija na kojoj je učestvovao Svilanović, pored ostalih, čini opravdanim ovo upozorenje SEOS-a.
Stavovi protivnika projekta Jadar Rio Tinta utemeljenje imaju u naučno-stručnom skupu "Projekat Jadar – šta je poznato?" i istoimenom Zborniku koji je predstavljen u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti.
Podsećamo naposletku, da je na skupu bilo reči o sledećim pitanjima:
šta će Republika Srbija i društvo dobiti od ove eksploatacije;
kakva je dobrobit za stanovništvo i životnu sredinu šireg obuhvata;
pod kojim se uslovima otuđuju prirodni resursi i kakva je opšta korist za državu, osim rudne rente koja je, kako sada stvari stoje, zanemarljiva u odnosu na vrednost prirodnog resursa, autonomnih i antropogeno stvorenih ekosistema i predela koji bi bili uništeni ili nepovratno izmenjeni?
Zbornik je doneo zaključak autora:
"...Realizacija projekta Jadar vodila bi ka masivnoj devastaciji prostora, trajnoj promeni karaktera predela, degradaciji biodiverzitata, zemljišta, šuma, površinskih i podzenih voda, raseljavanju domaćeg stanovništva, prestanku održivih i isplativih poljoprivrednih aktivnosti i uspostavljanju scenarija permanentnog rizika po zdravlje stanovnika obližnjih sela i grada Loznice..."
"...U uslovima rasprostranjene borbe za resurse, vidljivih klimatskih promena i smanjenja broja stanovnika Srbije, prioritetni interes srpskog društva je suzbijanje zagađenja i prljavih tehnologija i održivo korišćenje prirodnih resursa na način koji ne ugrožava životnu sredinu, ne dovodi do raseljavanja i ne uskraćuje budućim generacijama životni prostor, pitku vodu, zdravu hranu, plodnu zemlju i očuvanu, čistu i raznovrsnu prirodu..".
Komentara: 0